SANJA RADLOVAČKI, izvršni direktor Poslovnog kluba Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, govori za KARAKTER
Nebitno da li ste žena iz Emirata, Saudi Arabije, Indije ili Srbije, na kraju dana živimo iste strahove i vodimo iste borbe
Ako bih vam rekla da sam prvo bila u Abu Dabiju pa u Parizu, videla Dohu pre Rima, a Manamu pre Atine, šta biste rekli o meni i mom putu?
Feminizam je snažan i ja verujem u njega, ali su forme kojima se danas služi vrlo upitne. Sve one vrednosti za koje smo se zalagali kroz istoriju vraćaju se trenutno u doba potlačenosti
Bežanje u strah dovelo je patrijarhat na pijedestal
Umetnost je jedini iskreni vid slobode
Više me inspiriše iskreno “ne” od “videćemo”
Muškarce ne doživljavam kao konkurenciju, štaviše
Poslovna kultura UAE me naučila da moramo duže da se upoznajemo, da sagledamo navike, potrebe, želje i htenja jedni drugih
Otvorenost ka drugim narodima i religijama mi je davala slobodu, učila me nekritici i neosuđivanju, uvažavanju i razumevanju tokom čitavog odrastanja
Kada dobijete priznanje Global Women Leadership Awards 2022, koje impresije vam prvo dominiraju? Verujem da je to velika čast, ali, uz molbu da ne budete skromni, šta nam to još govori o vama?
Ne mislim da je skromnost vrlina, ali autentičnost jeste. Dobiti priznanje u Emiratima, od strane žena koje dolaze najvećim delom iz islamskog sveta, u kategoriji za diplomatiju vam potvrđuje da su geografija i religija utvrđene po rođenju, a naš dalji put biramo mi sami. Jake emocije me vezuju za ovu nagradu, ujedno motivišu, te pokazuju da iskrena namera i otvorenost ka različitostima imaju za cilj da nas oplemene i otvore put ka samom sebi. Nebitno da li ste žena iz Emirata, Saudi Arabije, Indije ili Srbije, na kraju dana mi živimo iste strahove i vodimo iste borbe. Mi smo tu da jedna drugu naučimo lepoti, posebnosti, da loš dan ne znači uslovno i loš život, da svaka od nas nosi jačinu u sebi i veru da su čuda moguća i pre nego se dese.
Živimo u vremenima buđenja postmodernizma u svakom segmentu društva i života, koji diktira kreiranje uloge i značaja savremene žene, ali donosi i neke nove forme feminizma. Kakav je vaš stav ili osvrt na takve tendencije?
Postmodernizam u arhitekturi je jasnije definisan nego u feminizmu. Uvodi simetriju te dekoraciju, ornamente, bavi se oblikovanjem, novo viđenje i vođenje. U postmodernom feminizmu to nije slučaj, te je i najvećim feministkinjama apstraktan.
Feminizam je snažan i ja verujem u njega, ali su forme kojima se danas služi vrlo upitne. Sve one vrednosti za koje smo se zalagali kroz istoriju vraćaju se trenutno u doba potlačenosti. Tome uveliko svedočimo. Čovek mora da nauči da upotrebljava a ne zloupotrebljava.
Kako biste okarakterisali trendove u odnosima žena i muškaraca, recimo konkretno u biznisu, mada se o tome vode sporenja u svim sferama društva? Kako doći do pomaka u razbijanju predrasuda i stereotipa, ali, nažalost, i realne slike da je ovde patrijarhalizam na pijedestalu?
Patrijarhat svesno ignorišem, vodim se drugim uverenjima, a to su jednakosti. Mislim da je bežanje u strah i dovelo patrijarhat na pijedestal. Težimo lakoći, ali ne onome što ona zaista jeste. Odabrati liniju manjeg otpora na kraju dana nije lakoća življenja. Umesto da sebi usadite snagu i bezlimitnost vi birate da je date drugima, u ovom slučaju stavljajući muškarce u poziciju da odlučuju ko ste vi i šta bi trebalo da budete. Mislim da i oni nisu presrećni u toj ulozi.
Muškarce ne doživljavam kao konkurenciju, štaviše. Vi poslu pristupate profesionalno, bili muškarac ili žena, od vas se očekuje profesionalizam i sistematičnost. Iz ženskog ugla bih to nazvala mudrošću i pronicljivošću.
Vaša karijera, ali i obrazovanje mogli bi verovatno da ponude odlične odgovore na dileme: šta bi trebalo da budu prioriteti jedne uspešne poslovne žene? I u čemu je ključ trajanja?
Da žive svoju istinu i autentičnost. Da nam je sve dostupno i dostižno ako je vera u sebe i ispravnost kojom smo vođeni naš pokretač. Da težimo slobodama, da ih same kreiramo i živimo. Potraga za idealnim je zamka, ali biti ono što vi jeste je sreća. Život je težak, tačno, ali je još teži ako ne preuzmete rizik. Isto je i u biznisu, pitanje je samo koliku ste cenu spremni da platite, a tu dolazimo do instinkta kojim ste vođeni iznutra. Morate nešto kompenzovati, nečeg se odreći, često izgubiti i napraviti balans. Bitno je da u borbama ne izgubite sebe, jer se u tom slučaju nemate kome vratiti.
Zanimljiv detalj iz vaše biografije jeste da ste prošle godine na Harvardu primljeni na bihevioralnu ekonomiju, koja najbolje opisuje psihološku ili ekonomiju ponašanja. Koje su njene ključne po(r)uke, kojima se uostalom vodite u svom poslovanju?
Bihevioralna ekonomija je mlada nauka. Ja sam diplomirala biznis relacije i marketing, te magistrirala društveno-humanističke nauke i specijalizirala dramsku i audio-vizuelnu umetnost. Nema sličnosti ako bismo tražili odgovor većine, zar ne? Tu vam se pojavljuje bihevioralna ekonomija da razreši dilemu. Ona pokušava da razume iracionalno ljudsko ponašanje i odlučivanje kroz sociološke, psihološke, emocionalne i kognitivne odluke pojedinca. Iz ugla investitora, njeno izučavanje je neminovno. Kupujemo previše, a premalo štedimo, te kako bi rekao kolumnista Njujork tajmsa Salivan, mi šopingom rešavamo neke druge probleme, a dodala bih, vrlo često tuđe.
Koliko vam je pozicija izvršnog direktora u Poslovnom klubu UAE i Serbia promenila pogled na okruženje? Pogled na Evropu? Pogled na (arapski) svet?
Ako bih vam rekla da sam prvo bila u Abu Dabiju pa u Parizu, videla Dohu pre Rima, a Manamu pre Atine, šta biste rekli o meni i mom putu? Bliski istok meni još bliži. Otvorenost ka drugim narodima i religijama mi je davala slobodu, učila me nekritici i neosuđivanju, uvažavanju i razumevanju tokom čitavog odrastanja.Težina reči kao što su poverenje i lojalnost se uči od arapskog sveta. I ne samo to… vratiću se na neko od prethodnih pitanja, mudrost i pronicljivost. Evropa vas uči strategiji a arapski svet mudrosti. I najbitnije, šta znači biti dobar čovek pre svega. Nauči vas da živite bez straha od gubitka, a sa željom i borbom da živite izobilje. Opet nepomirljivo, zar ne?
Možda ste zapravo najbolja adresa da nam otkrijete kakav je život između Istoka i Zapada? Koje su to razlike, postoje li sličnosti? I kako se vi snalazite na toj relaciji?
Potpuno. Utemeljenost u tradiciji, veri i porodici. Inovativnost i autentičnost. Poštovanje i uvažavanje. Lojalnost. Poverenje. Zapad? Zapad je lep. Ja volim Berlin, jako.
Čemu vas je naučila poslovna kultura Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su jedan od simbola investiranja u Srbiji?
Moramo duže da se upoznajemo, da sagledamo navike, potrebe, želje i htenja jedni drugih. Novca će biti, dobrih prilika takođe, i nisu sve prilike dobre. Da gradimo dugoročna partnerstva, da se bavimo strateškim projektima, projektima samoodrživosti. Dugoročne strategije, precizno definisane, sa jakim temeljima. Da cenimo sebe, svoj rad i stečeno iskustvo, te isto adekvatno naplaćujemo. Da ulažemo u ljude. Ljudi su naša najveća snaga. Da čuvamo tradiciju i specifičnost koju nosimo u odnosu na druge narode. Mi smo jedna prelepa zemlja koja ima toliko dobrog da ponudi.
Majka ste tri ćerke. S kojim izazovima se najčešće suočavate? I vi i one? Čemu ih učite?
Vi stojite ispred gomile izazova od prve zvonjave alarma, na koji način njima pristupate su drugi izazovi. E, tu dolazimo opet do vaših ličnih uverenja i na koji način ćete reagovati, a uverenja kreiraju, rešavaju i odupiru. Što bi se reklo, budite se i ležete u začaranom krugu. Ja pokušavam da im složim ovu Rubikovu kocku. Učim ih sreći, jednostavnosti, lakoći, slobodnoj volji i slobodi izbora. Da život nije lak, i ne treba da bude. Da teže idealnim slobodama, a to znači da same sebi postavljaju i biraju za šta će biti odgovorne. Da je život jedno veliko neodustajanje i nema lakih poena.
Malopre smo pomenuli Harvard, ali interesantno je da ste sa 16 godina otišli na školovanje u SAD, ili da ste specijalizirali dramsku i audio-vizuelnu umetnost (na FDU). Koliko smo kao društvo posvećeni umetnosti? Imamo li sluha za njen značaj?
Umetnost je jedini iskreni vid slobode. Za slobodu još nemamo sluha, a na konzumerizam smo već priviknuti. Globalizam i renesansa, reklo bi se. Treba pametno selektovati i šta od umetnosti konzumiramo u odnosu na hiperprodukciju svega plasiranog. Nije sjajno, ali verujem u bolje dane.
Kojim ciljevima težite? Šta vas inspiriše?
Inspirišu me moje ćerke. Moja majka. Moja iskrena i duboka ženska prijateljstva. Inspirišu me plemenitost, dobar čovek i iskrena namera. Više me inspiriše iskreno “ne” od “videćemo”. Težim jednostavnosti a svojoj autentičnosti. Sreća se piše velikim slovom s.
