ZAKE PRELVUKAJ ZA KARAKTER: ŽENA NIJE SEKSUALNI PREDMET I MAŠINA ZA IŽIVLJAVANJE

ZAKE PRELVUKAJ, čuvena kosovska slikarka i profesorka na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, govori za KARAKTER

Negde ste izjavili da su “umetnici uvek bili opozicija svakom zlu”. Šta danas vidite kao “zlo”, šta je ono što želite da ispravite, popravite, pobedite kroz vaše stvaralaštvo?

Tačno je da sam više puta izjavila u pisanim i elektronskim medijima da su umetnici jaka i trajna opozicija svakom zlu, ne samo u današnjem društvu, što znači da umetnici znaju i mogu da se suprostave kroz različite umetničke izraze u svojim delima i u kritičkim trenucima, bez obzira na to da li mogu da izgube prava i privilegije. Meni kao umetnici u današnje vreme smeta nekoliko stvari koje se mogu popraviti, kao što je implikacija dnevne politike u kulturnim intstitucijama i nezaslužene privilegije koje ometaju tok današnjem stvaralaštvu. Kao umetnika me zabrinjavaju ovakve pojave koje nas zatvaraju u nekakvom getu, koji je za ovo vreme nepotreban, jer se plašim da ćemo ostati nepoznati – prvo među sobom, pa i među ostalima u našem okruženju. Po mom mišljenju, svako sarađivanje dovodi do razmene iskustva, pre svega. Ja bih, kao i do sada, odgovorila konceptualno, dodajući nove, savremene i atraktivne projekte – sa ciljem da se postigne samosvest, naročito kod mladih.

Kako živi jedan umetnik na Kosovu danas? U kojoj meri i na koji način ga aktuelno okruženje, društveno-političko i ekonomsko, opterećuje, a u kojoj meri podstiče na stvaranje?

I na Kosovu umetnici žive kao i ostali u regionu, svesni smo današnjih političkih i ekonomskih problema u okruženju koji u velikoj meri opterećuju umetnike, zato postoji druga strana medalje koja pokazuje sposobnost i snalažljivost koja utiče na stvaranje optimizma. Mi umetnici na Kosovu tražimo razne puteve, počevši od virtuelnih i praktičnih zahteva Ministarstvu kulture, opštinskim upravama za kulturu i sport i nezavisnim nevladinim organizacijama… Na Kosovu postoji umetničko tržište gde se radovi tu i tamo prodaju individualno, i u privatnim galerijama kojih u poslednje vreme ima sve više. Takođe, postoji i inostrano tržište gde umetnici uspevaju da prodaju svoje radove. Što se tiče mene, ja sam imala sreću da su, od početka mog umetničkog života, moji radovi dobro prodavani.

Umetnici su jaka opozicija svakom zlu

Za vas kažu da ste “pionirka feminističke umetnosti na Balkanu”. Kakva je uloga žene danas – na Kosovu, ali i šire na Balkanu?

Biti žena stvaralac u našem okruženju nije lako. Inače, radila sam dosta na svojim veoma provokativnim temama kojima sam možda rizikovala svoj status u društvu, jer cilj mi je bio da ispoljim tabu-teme koje do tada nisu bile obrađene u našem regionu. Na primer, kao što je izvedba performansa “My Body a Brush”, “Sexhibition” itd. Mislim da danas stvari stoje bolje i na Kosovu i na Balkanu što se tiče položaja i uloge žena, jer tehnologija je prodrla duboko u naš život, pa se nađe lakši način traženja zahteva za njihovo sprovođenje u svakodnevnom životu, uprkos ekonomskim i političkim preprekama.

Važite za umetnicu revolucionarnog duha koja pomera granice i slama tabue. Koje vaše radove smatrate najprovokativnijim i šta vas je podstaklo na iste, šta su vam na ličnom planu doneli?

Mene provociraju teme koje nisu baš obične u svakodnevnom životu, i nisu kao takve prihvatljive u našoj sredini. Ja sam jako osetila potrebu da se izrazim konceptualno, kao što vreme traži, i na taj način performiram sa ciljem da moje telo postane umetnički pečat. Posebno bih izdvojila moju izložbu “Sexhibition” sa slikama, i video sa pikadom koji stoji u mom intimnom delu tela, sa ciljem da skrene pažnju da žena nije samo seksualni predmet i mašina za iživljavanje od strane suprotnog pola. Na drugoj izložbi “Ofshama”, istakla bih i video “Groan” posvećen seksualnim žrtvama. Publika je ove radove ocenila hrabrim i mnogo mi znači što ih je dobro prihvatila. Zadovoljstvo mi je što je i umetnička kritika to ocenila kao dostignuće u savremenoj umetnosti.

Umetnost je most pomirenja dva naroda

Da li postoji saradnja između albanskih i srpskih umetnika? Na relaciji Beograd-Priština, ali i među umetnicima koji žive i stvaraju na Kosovu?

Krajem devedesetih postojala je savim mala saradnja, a u poslednje vreme sarađujemo malo više, da kažem minimalno – zbog političkih zbivanja i nerešavanja nekih nasleđenih problema koji stvaraoce sputavaju u saradnji, u poređenju sa ostalim balkanskim zemljama.

Može li umetnost da bude most spajanja i sredstvo pomirenja na Zapadnom Balkanu?

Mislim da najbolji način saradnje između dva naroda jeste upravo umetnost, jer sve vrste umetnosti (u oba smera) most su saradnje i pomirenja koje je mnogo potrebno, naročito za buduće naraštaje na zapadnom Balkanu.

Zake Prelvukaj je slikarka i profesorka vizuelnih umetnosti. Izlagala je svoje radove u brojnim nacionalnim i međunarodnim galerijama, među kojima su Nacionalni muzej žena u umetnosti u Vašingtonu, Galerija NW u Kembridžu i Nacionalna galerija Kosova. Izrađivala je freske, mozaike i javnu umetnost. Osim toga, pravila je izložbe i diskusije kroz umetničku fondaciju Novi Balkan. Predavala je na fakultetima i kulturnim institucijama u različitim zemljama, a posebno značajno je njeno predavanje u Muzeju mira u Diksmuideu. Živi i radi u Prištini.

Share