Sasvim je normalno biti i tužan i ljut i uplašen
MINA KRIVAČIĆ, diplomirani psiholog i Geštalt terapeut u edukaciji, piše za KARAKTER
Covid 19, sada je već svima jasno, nije nešto kratkotrajno, niti je nešto što je prošlo u jednom ili dva talasa. Izvesno je da će trajati. Neminovnost je da se sa pojavom nečeg novog i nepoznatog javlja stresno stanje kao posledica. Samo saznanje da je virus, o kojem je “zvonio” ceo svet, došao i na našu adresu, budi osećaj nelagode. Još kada sve to prate vesti o ogromnim brojevima umrlih, kao i ozbiljno obolelih, teško je da ostanemo bez reakcije.
SVEST
Mnogi se bave posledicama koje će ova ogromna nepogoda ostaviti. Prognoze jesu zastrašujuće, ali ono na šta bi trebalo individualno da obratimo pažnju jeste na koji način se nosimo sa stresom. Njegovi uzroci su razni. Prvenstveno svest o mogućnosti da je svako od nas, ko je društveno aktivan, potencijalni nosilac virusa. Zatim, da se mesta koja su sastavni deo naše rutine i života, uključujući i ulicu, više ne doživljavaju kao bezbedna. Ekonomska kriza u koju su mnogi upali i koja potencijalno može da dovede do depresivnih i anksioznih stanja usled neizvesnosti i borbe za normalnim životom. Kao i svest o tome da nas ovaj virus uči da je jako teško, skoro nemoguće, praviti dugoročne planove.
Važno je da ne poričemo stres koji osećamo
Način reagovanja na stres, odnosno na stresni događaj, mnogo zavisi i od naučenih mehanizama koje svako od nas ima i kojima se služi. Ono što je važno jeste da se stres koji osećamo ne poriče i da shvatimo da je ok da nismo ok.
Kritikom drugih zato što su preplašeni, ne dobijamo pozitivan efekat već samo stvaramo osećanje stida i nemoći nekoga ko je preplavljen strahom
RAZGOVOR
Kritikom drugih zato što su preplašeni, ne dobijamo pozitivan efekat već samo stvaramo osećanje stida i nemoći nekoga ko je preplavljen strahom, U tim slučajevima je jako važno da se razgovara i da se ta osoba oseti podržanom usled nemoći da se izbori sa svojim problemima. Postoji mogućnost da neko uđe u panično stanje, koje dovodi do možda i najjačeg straha, a to je strah od gubitka života. Sopstvenog ili najbiližih. Tada je osećaj sigurnosti i podrške najvažniji. Zato je važno da se priča i da se situacija ne negira, već da se razgovorom dođe do toga šta je ono što takvu osobu najviše plaši i šta joj daje osećaj sigurnosti.
PRILAGOĐAVANJE
Reakcije na stres mogu biti različite. Isto tako mogu biti telesne i psihološke. Telesne karakteriše ubrzan rad srca, stezanje u grudima, nemogućnost udaha… Psihološke mogu biti strah, ali i agresija. Jako često iz osećaja nemoći reagujemo burno i to se može manifestovati direktnim podsmevanjem, kritikovanjem, vređanjem – suptilno i indirektno. Ono što je važno u procesu prilagođavanja stresnim situacijama jeste to da se emocije ne potiskuju i ne drže u sebi, već da je sasvim u redu i normalno biti i tužan i ljut i uplašen.
Korona je problem sa kojim se nose čitave porodice, a ne samo pojedinačno njeni članovi i svaki od njih doprinosi tome kako će izaći iz krize
Korona je problem sa kojim se nose čitave porodice, a ne samo pojedinačno njeni članovi i svaki od njih doprinosi tome kako će izaći iz krize. Međusobna komunikacija, podrška, ali i selekcija informacija na dnevnom nivou doprinosi tome da se bolje nosimo sa ovim teškim stanjem.
