Osnovni hirurški principi i danas su isti kao u vreme početaka savremene hirurgije. Tehnologija je ta koja neprestano diktira napredak i omogućava da i najsloženiji hirurški zahvati budu sve manje invazivni, a sve uspešniji. Da li to znači da je stiglo vreme da se skalpel okači o klin? Da li će nas u budućnosti operisati vrhunski obučeni hirurzi za primenu novih tehnologija ili možda čak i robohirurzi?
Za KARAKTER piše Doc. Univ. dr LJILJANA ČVOROVIĆ, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Počećemo od definicije hirurgije. Hirurgija (cheirourgia /grčki/- ruka i rad) je grana kliničke medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje se leče radom ruku hirurga i primenom različitih instrumenata. Istorija hirurgije je stara koliko i istorija čovečanstva i medicine. Osnovni hirurški principi i danas su isti kao u vreme početaka savremene hirurgije, ali tehnologija je ta koja neprestano diktira napredak i omogućava da i najsloženiji hirurški zahvati budu sve manje invazivni, a sve uspešniji. Kraj 20.veka obeležava primenjivanje informacionih i komunikacionih tehnologija na polju medicine, što omogućava razvoj telemedicine ili “lečenja na daljinu”. Njihov rapidan napredak se odrazio i na razvoj i primenu robot-asistirane hirurgije. Da li to znači da je stiglo vreme da se skalpel okači o klin? Da li će nas u budućnosti operisati vrhunski obučeni hirurzi za primenu novih tehnologija ili možda čak i robohirurzi?
Robot ne zamenjuje hirurga. Robot pomaže hirurgu
BENEFITI
Kod robot-asistirane hirurgije, robot ne zamenjuje hirurga. Robot pomaže hirurgu. Hirurg izvodi operaciju bez direktnog dodira sa pacijentom, udaljen od operacionog stola i sedeći za kompjuterskom konzolom on upravlja robotskim instrumentarijumom i izvodi operaciju. Rez je minimalan, operaciono polje se vidi uveličano 16 ili 32 puta, u 3D ili 4D slici. Sofisticirani instrumenti kojim hirurg upravlja sa konzole su precizniji i sigurniji od ljudske ruke i omogućavaju ulazak u neke strukture i u neke prostore u ljudskom organizmu koji su za otvorenu hirurgiju potpuno nedostupni, gotovo kao naučna fantastika gledano iz ugla klasične, opšte hirurgije. Posredstvom ovog načina funkcionisanja, ova tehnologija prevazilazi spretnost i moć ljudskih ruku.
Manji je rez, te su i ožiljci manji, kraća je hospitalizacija, brži je oporavak
Benefiti primene robot- asistirane hirurgije za pacijenta su intraoperativno manja krvarenja i postoperativno manji osećaj bola. Manji je rez, te su i ožiljci manji, kraća je hospitalizacija, brži oporavak i povratak na posao. Benefiti primene robot- asistirane hirurgije za hirurga su neuporedivo veći ergonomski komfor tokom operisanja, isključenje opasnosti od podrhtavanja ruku i hirurške nepreciznosti. Jedna od mogućnosti je i što hirurg, suočen sa nekom većom nedoumicom ili problemom, može uključiti u operaciju i kolegu sa drugog kraja sveta i zajedno sa njim rešiti problem i uspešno završiti operaciju.
PRIMENA
Prvi robot, po imenu Arthrobot, koji je pomagao u hirurgiji razvijen je u Vankuveru 1985. Početak 21. veka je vreme pune implementacije robotske hirugije i danas se procenjuje da se više od pola miliona operacija godišnje izvede u svetu pomoću robota. U razvijenim centrima robot-asistirana hirurgija se primenjuje u kardiohirurgiji (reparacija atrijalnog septalnog defekta, reparacija mitralne valvule I postavljanje koronarnog by-passa). Takođe, robotska hirurgija se uspešno koristi u gastrointestinalnoj (operacije na želucu i pankreasu), ortopedskoj i ginekološkoj hirurgiji. U Americi je robotska hirurgija česta u oblasti urogenitalne hirurgije(operacije na prostati, bubrezima I mokraćnoj bešici) i u hirurgiji transplantacije organa. U oblastima maksilofacijalne hirurgije i otorinolaringologije u primeni je transoralna robotska hirurgija karcinoma glave i vrata, a u povoju je i hirurgija baze lobanje. Gotovo četvrtina američkih bolnica ima bar jedan uređaj za robot-asistiranu hirurgiju koji se koristi u operacijama.
Francuski hirurg Žak Marso je 2001. izveo prvu telehiruršku operaciju žučne kese iz Njujorka, 68-godišnjoj ženi, koja se nalazila u 6.230 kilometara udaljenom Strazburu
DALJINA
Razvoj i implemenatcija robot- asistirane hirurgije omogućila je da se izvedu i prve operacija na daljinu. To predstavlja telemedicinu u punom smislu svoje reči! Francuski hirurg Žak Marso je 2001. godine izveo prvu telehiruršku operaciju žučne kese iz Njujorka, 68-godišnjoj ženi, koja se nalazila u 6.230 kilometara udaljenoj bolnici, u Strazburu. Simbolično, ova operacija je nazvana “lindberška operacija” po Čarlsu Lindbergu, pilotu koji je prvi preleteo Atlantik, od Njujorka do Pariza.
Iz svoje operacione sale hirurg danas može da operiše pacijenta koji se nalazi u bolnici na drugom kraju sveta. Zamislite koliko bi u vreme pandemije infekcije SARS CoV-2 koja je aktuelna, ili za vreme ogromne hitnosti kod pacijenta koji čeka operaciju na, recimo, drugom kontinentu, to bila srećna početna tačka. Ono što je neophodno za ovakvu hirurgiju nije samo stručnost medicinskog osoblja i neophodnost sistema za robot- asistiranu hirurgiju, već i brzina veze između hirurga na jednom kontinentu i robotizovanih instrumenata na drugom kontinentu. To nas dovodi do upotrebe ultrabrzog povezivanja pomoću optičkog kabla ili, zasad još uvek kontroverzne, 5G tehnologije.
SRBIJA
Pored svih navedenih benefita u poređenju sa klasičnom hirurgijom, postoji jedna velika mana, robot- asistirana hirurgija je mnogo skupa. Jedan robot košta između 1-2,5 miliona dolara i većina instrumenata koji se koriste tokom operacije su za jednokratnu upotrebu i koštaju oko 1.500 dolara po operaciji. Neophodnost godišnjeg servisiranja ove opreme sa cenom od nekoliko stotina hiljada dolara godišnje poskupljuje ceo koncept. Srbija još nema sistem za robot-asistiranu hirurgiju, jer je njegova cena trenutno prevelika investicija za domaći zdravstveni sistem. Za Srbiju mora biti prioritet da investira u zadržavanje kadra, pošto je on deficitaran, jer edukovan i vešt hirurg je neophodan i u klasičnoj i u robotskoj hirurgiji.
Medicina je skupa, a zdravlje je najskuplje. Zato je i bogat svako koga ima.
