Ivana Španović, Marina Maljković, Tijana Bošković, Milica Mandić, Marijana Veljović, pa Ivana Jovanović – ovako izgleda redosled najuticajnih žena u srpskom sportu u tradicionalnom godišnjem izboru „Blica“.
Evropske i svetske šampionke, osvajačice medalja na Olimpijskim igrama, jedna od najboljih teniskih sudija na svetu, i među njima predsednica Sportskih igara mladih Srbije (SIM) – najveće manifestacije za decu u Evropi, koja okuplja mališane iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Rođena Pančevka, koja se pre dolaska na čelo SIM dokazala kao novinarka, ali i kao uspešan menadžer i saradnik legendarnog odbojkaša, a sada predsednika Evropske federacije školskog sporta Željka Tanaskovića
IVANA JOVANOVIĆ, predsednica Sportskih igara mladih Srbije, govori za KARAKTER
Ko je žena koja je već četiri godine najzaslužnija za Sportske igre mladih širom Srbije, od Kikinde do Surdulice, od Sremske Mitrovice do Priboja?
Nisam neko ko voli da priča o sebi, nikad za sebe nisam rekla da sam uspešna. Drago mi je što ima još ljudi koji su spremni da prepoznaju nečiji trud, rad i zalaganje. Kada su priznanja u pitanju, tim je uvek zaslužan za sve, a ja sam prva među jednakima. Naravno, pohvale znače, meni lično, ali pre svega jačaju samu organizaciju koja je napravila nešto veliko u Srbiji, ali i u celom regionu.
Ja sam obična žena, koja je iskoristila priliku da pokaže da nešto može, ume, zna i hoće da uradi. Nemam leđa, a nemam ni gordost, nije u duhu pravoslavlja. Moć i uticaj su vezani za politiku i vrednost kapitala, a ja nisam u tim vodama
Kolika je danas moć žena u Srbiji?
To, naravno, zavisi od pozicije. U proteklih nekoliko godina, i u ovom pogledu je naša zemlja doživela ekspanziju, pa sada imamo daleko više žena u raznim oblastima društvenog i javnog života, što me veoma raduje. To pokazuje ne samo ravnopravnost, već i da smo dobile podjednaku šansu da konačno pokažemo da smo vredne, odgovorne i predane. Ogromnim radom, trudom i odricanjima došle smo do vrha poslovnih lestvica. Mada i dalje nije lako biti žena u današnjem svetu. Imam utisak da predrasude po tom pitanju nisu još uvek u potpunosti iskorenjene.
Ja sam obična žena, koja je iskoristila priliku da pokaže da nešto može, ume, zna i hoće da uradi. Nemam leđa, a nemam ni gordost, nije u duhu pravoslavlja. Moć i uticaj su vezani za politiku i vrednost kapitala, a ja nisam u tim vodama.
Igre mladih imaju status najveće manifestacije za decu u Evropi. Koji je bio neki Vaš recept za uspeh?
Ceo život sam radila u privatnom sektoru, gde stičete određene navike, drugačije od rada u institucijama po ustaljenim principima. Teško je raditi, nekada i 24 sata, ali kada imate motiv – umor prosto ne osetite. Cilj je da se završi određeni posao i to vam uvek daje neku dodatnu energiju. I još nešto, moja funkcija u SIM nije formalnog i protokolarnog tipa, radim isto kao i svi ostali, možda ponekad i više. Po pitanju obaveza nikada nismo pravili razliku – bez odricanja nema uspeha i mislim da je tu suština.
Minula sezona, sedma po redu u Srbiji, bila je specifična zbog pandemije. Nije vas sprečio ni koronavirus, pošto su Sportske igre mladih uspele gotovo „nemoguće“, i uprkos svim preprekama uspešno stigle do cilja?
Mnoge lepe priče obeležile su ovu sezonu u Igrama, ali jedno im je zajedničko – ljubav. Ljubav je pokretačka snaga i za našu decu i za nas u organizaciji. Dok ima ljubavi, sigurna sam da ćemo ostati zajedno i da smo spremni za mnogo velika dela.
Naša misija je od prvog dana bila da najmlađi sačuvaju ljubav prema igri, da neguju drugarstvo, da ih naučimo da pomažu jedni drugima – i u tome smo uspeli
Srećna sam žena, jer sam dobila milione iskrenih dečjih osmeha kao nagradu za sve što radim. S tim priznanjem nijedno drugo ne može da se meri. To me čini bogatom
Kakav karakter pokazuju deca koja učestvuju na Igrama? I šta mi stariji možemo od njih da naučimo?
Naša deca su talentovana, pametna, odlučna, odgovorna i posebna. Suština je u načinu na koji ćete im prići. Možemo da naučimo mnogo ako samo osluškujemo njihove čiste i neiskvarene duše. Decu je teško ubediti u nešto ako ona sama misle drugačije; teško ih je prevariti – možda to možete da uradite jednom, ali time ste trajno izgubili njihovo poverenje. Kod nas su deca prepoznala iskrene namere i krajnji cilj i zato ti klinci žive za Igre 365 dana u godini, posebno u manjim sredinama. Naša misija je od prvog dana bila da najmlađi sačuvaju ljubav prema igri, da neguju drugarstvo, da ih naučimo da pomažu jedni drugima – i u tome smo uspeli. Deca su to prepoznala i zavolela su Igre. U SIM-u pobeda na sportskom terenu nije prioritet, već su važne sve one druge, životne pobede. Mi vodimo računa o srećnom detinjstvu naše dece. Sva deca su moji mali SIM prijatelji i ponosna sam na sve njih. Srećna sam žena, jer sam dobila milione iskrenih dečjih osmeha kao nagradu za sve što radim. S tim priznanjem nijedno drugo ne može da se meri. To me čini bogatom.
Pretpostavljamo da već možete da procenite kakva je budućnost srpskog sporta?
Mnogo faktora utiče na to. Kada je reč o samim Igrama, mi nismo ni klub, ni kamp, ni savez. Bavimo se amaterskim sportom. Raduje nas činjenica da su Igre izrasle u veliki brend u regionu i da je postalo stvar prestiža učestvovati u njima. Ukoliko govorimo o srpskom sportu generalno, činjenica je da nam potencijala ne nedostaje. U svemu su važni sistem, organizaciona struktura i rad na svim nivoima i u svim segmentima fukcionisanja sporta. Smatram da postoje jako dobre stvari iz prošlosti koje teba vratiti na neki način. Na primer, otkrivanje talenata i pravilno usmeravanje deteta u određenom uzrastu, u zavisnosti od toga o kojoj sportskoj disciplini je reč. Dostupnost besplatnog sporta za svako dete svuda, takođe, je veoma važna. Tako dobijamo širu, prirodnu selekciju, a stručnim radom sa decom i mladima svih uzrasta, pravimo buduće velike šampione. Po tom receptu, ne tako davno, ova zemlja je izrodila mnogo velikih sportskih asova.
Uz to, treba graditi svest da je sport stil zivota i isticati šampione i u lokalnim zajednicama, i na taj način stvarati uzore našoj deci, na svakom koraku. Važno je motivisati decu i mlade i okretati ih ka sportu na sve načine.
Mi smo narod koji voli sport i živimo za pobedu. Navijamo svim srcem, radujemo se, tugujemo, slavimo i patimo zajedno. Ako gledamo po ulaganjima, država nikada više sredstava nije izdvajala za sport i vodila računa o toj oblasti, kao sto je to slučaj u poslednjih nekoliko godina. To znači da, ako sistemski pojačamo rad, za srpski sport nema zime. Radovaće se ponovo Srbija velikim uspesima naših sportista!
Veliki srpski sportisti bezrezervno su podržali Igre. Ko je na Vas ostavio poseban utisak?
Ove godine smo priredili iznenađenje za našeg ambasadora Nemanju Matića, u njegovom Vrelu kod Uba i na taj način mu se zahvalili za sve što je učinio za Igre i decu regiona. On je u intervjuima nakon toga, imajući u vidu da se sve dešavalo u jednom vrlo specifičnom trenutku njegove karijere, kada je odlučio da više ne igra za reprezentaciju, iskoristio priliku da kaže jedno veliko hvala meni, običnoj ženi, predsednici jedne organizacije, na svemu što je uradila za njega i njegovo Vrelo. Te reči su nešto što mi je možda najviše značilo, jer mi smo kao narod malo i zaboravili da kažemo hvala. Ta reč postala je retka, a ja sam tako vaspitana, potičem iz jedne takve porodice i njegovo hvala mi znači više od bilo kojih materijalnih stvari ili drugih priznanja, Kada to kaže jedan čovek sa takvom karijerom, kada vidite da je to iz srca, iskreno, onda zaista budete ponosni, jer je neko prepoznao sve što radite za decu Srbije i decu regiona.
U kojoj meri je država prepoznala značaj Sportskih igara mladih i njen regionalni karakter?
Praktično od samog početka, Igre imaju podršku predsednika Aleksandra Vučića, što je ključno za njihovo funkcionisanje širom Srbije. Njegova podrška iz godine u godinu jača i sve je veća, suštinski je prepoznao značaj onoga što mi radimo i interes zajedništva koji mi propagiramo ovde kod dece u Srbiji, ali i kod dece u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Igre u Srbiji ne bi mogle da funkcionišu da nema tako jake, stabilne, stamene, odgovorne i odlučne podrške predsednika, imajući u vidu da je ovaj projekat mnogo više od sporta i da uključuje sve ono što institucije jedne zemlje i sistema moraju da prepoznaju. Podrška predsednika, ali i Vlade, kao visokog pokrovitelja, nam daje i dodatni motiv, ali i dodatnu obavezu da budemo uspešni, imajući u vidu da odgovorni i uspešni ljudi stoje iza projekta.
Odrasla sam u porodici gde je oduvek važilo pravilo da je važno kakav si čovek, a ne koje si nacionalnosti. Duša mi je jugoslovenska i danas, a srce veliko srpsko
Igre su povezale decu sa prostora bivše SFRJ. Kakav je to zalog, imajući u vidu kroz šta smo sve prošli? I kako ste Vi gledali na Jugoslaviju?
Igre su inspiracija za buduće generacije. Naš moto je: „Voli i ceni svoje, poštuj druge.“ Ja sam Titov pionir. Odrasla sam u porodici gde je oduvek važilo pravilo da je važno kakav si čovek, a ne koje si nacionalnosti. Duša mi je jugoslovenska i danas, a srce veliko srpsko, i volim sve od Vardara pa do Triglava. Ali, šta je tu je, nema prostora za poglede u prošlost, na vraćanje na sva ona nimalo lepa dešavanja, koja nikome nisu donela ništa dobro. Budućnost je pred nama. Gradnja mostova, dobrih odnosa, pružanje ruke prijateljstva i stvaranje dobrosusedskih odnosa u interesu zajednice u celini treba da budu misija svih nas. To su vrednosti koje u srcima nosi narod sa ovih prostora, u kojoj god državi bivše Jugoslavije da živi. Zato je Jugoslavija važna i za Igre, jer Igre nose isti taj duh zajedništva karakterističan za našu nekadašnju državu: za SIM-ovce u regionu granice i razlike ne postoje. Na Igrama smo svi jedan narod i jedna država – naš narod čine SIM-ovci koje povezuju ljubav, tolerancija, fer-plej, poštenje, želja za druženjem, lepo vaspitanje i sve druge vrednosti od kojih dobra deca izrastaju u još bolje ljude. To je ono najlepše i najvažnije što nam je Jugoslavija dala: naučila nas je da kad smo zajedno – možemo baš sve. Našu decu ne treba optećivati bremenom prošlosti, dok je odgovornost za njihovu budućnost na svima nama.
Citiraću vladiku Nikolaja Velimirovića: „Vera nam treba da bismo se mogli nadati, nada da bismo mogli živeti, a ljubav da bismo mogli kao kulturan narod živeti.” Usredsređeni smo jedni na druge: saradnjom i zajedništvom možemo mnogo. Sportske igre mladih su pravi primer za to.
Naša SIM bajka razlikuje se od svih ostalih. Razlikuje se po tome što sve bajke imaju srećan kraj, a naša bajka – nema kraj. Ima samo mnogo srećnih početaka
Koja je Vaša ključna poruka deci koja planiraju da se oprobaju na Igrama?
Najpre želim da se zahvalim svoj deci na tome što su zavolela Igre i što su učestvovala u Igrama u Srbiji, a od osnivanja do danas bilo ih je preko 360.000.
Naša SIM bajka razlikuje se od svih ostalih. Razlikuje se po tome što sve bajke imaju srećan kraj, a naša bajka – nema kraj. Ima samo mnogo srećnih početaka.
Hvala svim našim SIM-ovcima što već sada sanjamo nove snove. Jedva čekamo sledeći susret i sledeći novi početak, pa da ih zajedno ostvarimo!
I da, na kraju, moto koji svi dobro znaju: #IgreSuZakon! Pozivamo svu decu da se prijave i da se i sama uvere u to!
