Izvor: N1; Filip Lukić / Foto: Pixabay
Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu sprska diplomatija je pod velikim pritiskom, jer je Srbija jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji. Dok Brisel očekuje da Srbija stoji uz zemlje Evropske unije, Beograd poručuje da sankcije Moskvi ne dolaze u obzir. Zbog takvog stava neki u Briselu smatraju da pregovore sa Srbijom treba odmah prekinuti. Neki drugi, ipak, ukrajinsku krizu vide kao priliku da Evropa Srbiji otvori “brzi koridor do članstva” i Srbiju končano odvoji od ruskog uticaja.
Srbija izbegava sankcije, Brisel pritiska. I tako od početka ruske invazije na Ukrajinu.
“Ucena je mit. EU je širom raširila ruke da dočeka Srbiju“, ocenio je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre.
Dok se zvanični Brisel nada da će Srbija konačno u taj zagrljaj i upasti, evropski poslanici iz grupacije liberala pozivaju da se Srbija zbog sedenja na dve stolice i odbijanja da uvede sakcije Rusiji, kazni. I to zamrzavanjem pregovora sa EU.
“Ovo nije nikakva ucena ili ultimatum. Ovo je poziv. Stvari su se nakon 24. februara sa početkom ruske agresije na Ukrajinu radikalno promenile. Videli ste kakve je EU sankcije uvela protiv Rusije, videli ste kakva su razaranje u Ukrajini, videli ste da ove sankcije imaju štetni uticaj i na našu ekonomiju”, kazao je evroposlanik iz Slovenije Klemen Grošelj.
A u teškim vremenima, liberali očekuju da Srbija bude uz one sa kojima bi da deli budućnost.
“Mi očekujemo da u ovim vremenima, kada EU prihvata takve drakonske mere, da Srbija kao zemlja kandidat uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politikom sa politikom EU”, dodao je Grošelj.
Dok jedni pozivaju na prekid pregovora, drugi govore o njihovom ubrzanju. Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron veruju da je ukrajinska kriza prilika da Brisel pokaže Srbiji i regionu da im je mesto unutar evropske porodice. I to, što je pre moguće. Iz Centra za evropske politike, međutim, poručuju, da je za tango potrebno dvoje i da do članstva Srbiju vode reforme, a ne prečice.
“Mislim da će mnogo zavisiti od naših vlasti u Srbiji, a naravno i u regionu, da zapravo pokažu da uviđaju novu geopolitičku realnost u kojoj se nalaze i da pomognu EU da zaigra taj tango sa nama i da nas prigrli onako kako bi trebalo u ovoj istuaciji”, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Poručuju i da je Brisel danas otvoreniji i za predloge koji bi ubrzali put ka članstvu. Govori se tako o pristupanju u fazama, ranom priključenju Šengenu, ali i ekonomskoj intgeraciji.
“Ovaj trenutak može da bude taj voz koji treba da se uhvati. Ne samo za zemlje Zapadnog Balkana, već i za EU da vrati proširenje na agendu, a samim tim i ubrza pregovore zemalja, pogotovo onih koji su trenutno kandidati za članstvo”, kazao je Nemanja Todorović Štiplija sa portala European Western Balkans.
Pored Srbije, kandidat je i Crna Gora. Obe države su, međutim, zaglavljene na polovini procesa, a plan Evropske komisije da bar jedna država postane članica do 2025. godine, već je pao u vodu.
