VALENTINA ČOLIĆ MIHAJLOVIĆ, šefica istraživanja i razvoja u AFA, za KARAKTER
Možete li da zamislite situaciju u kojoj niste u stanju da kupite hranu? Ili da platite račune za struju? Ili pak da zakažete pregled kod doktora? Pa, 57% žena u Srbiji će potencijalno biti u ovakvoj situaciji u veoma bliskoj budućnosti. Zašto? Zato što nemaju ni bazični nivo digitalne pismenosti.
PARADIGMA
Naime, već danas u određenim razvijenim državama nije moguće obaviti neke aktivnosti ovog tipa bez korišćenja digitalnih tehnologija. Iako u Srbiji ovo deluje kao daleka budućnost, ona je zapravo mnogo bliže nego što nam se čini. Brza promena koju je donela pandemija čini situaciju još urgentnijom. A pandemija je donela gotovo nasilnu digitalizaciju svih procesa i učinila da su brzina i domet digitalizacije u narednom periodu čak nepredvidivi. Jedno je samo sigurno – neće biti sfere života u kojoj tehnologija neće ostaviti svoj trag. Revolucija koja je pred nama uporediva je sa skokom koji se dogodio kada smo prešli sa parne na električnu energiju. Štaviše, stručnjaci očekuju da će ovaj put porast produktivnosti biti još veći. To će doneti potpuno novu ekonomsku paradigmu.
VREME
Veliki broj ljudi još uvek nije svestan promena koje se rapidno dešavaju, ali ni promena koje su se već desile. Ljudima je naročito teško da razumeju kako moraju doživotno da uče – da ono što su znali juče, možda više neće ništa značiti sutra. Ne razumeju da ukoliko ne hvataju korak s vremenom, da neće moći da ostanu kompetentni i ravnopravni članovi društva. S druge strane, postoje i oni koji razumeju važnost i hitnost sticanja novih znanja i veština (najpre digitalne pismenosti), ali, ipak, ne rade na tome. Najčešći razlozi su što ne uspevaju da nađu slobodno vreme za učenje ili što ne veruju u svoju sposobnost da steknu te nove veštine. Vreme je danas u ubrzanom svetu u kojem živimo najoskudniji resurs, a digitalne i tehnološke veštine se neretko doživljavaju kao nešto složeno i rezervisano za mlade ili za digitalne profesionalce.Pritom, oba ova razloga su naročito izražena kod žena.
Kod žena je izražena predrasuda da su digitalne tehnologije više za muškarce, i to zahvaljujući marketinškoj kampanji pre gotovo četiri decenije
PREDRASUDE
Upravo zbog toga su žene, između ostalog, manje digitalno pismene i tehnološki obrazovane u odnosu na muškarce. Žene imaju skoro tri puta manje slobodnog vremena nego muškarci, jer obavljaju skoro tri puta više kućnih poslova i poslova brige o deci i starima. Dodatno, kod žena je izražena i predrasuda da su digitalne tehnologije više za muškarce, i to zahvaljujući marketinškoj kampanji pre gotovo četiri decenije. Konkretno, do 1984. godine žene su bile vrlo uspešne i prisutne u kompjuterskim naukama, ali su se početkom osamdesetih odjednom počele pojavljivati reklame koje su isticale kako su kompjuteri za dečake. Oni su mnogo češće nego devojčice počeli da dobijaju na poklon kompjutere od svojih roditelja i samim tim su se brže digitalno i tehnološki opismenjavali.
U Srbiji je čak 57% žena bazično digitalno nepismeno u poređenju sa 51% muškaraca, dok u EU to iznosi 44% naspram 40%
PISMENOST
Ono što je posebno rizično jeste tržište rada i položaj žena na njemu. Najnoviji McKinsey izveštaj o budućnosti žena na tržištu rada nas upozorava da će od 40 do 160 miliona žena širom sveta izgubiti posao ukoliko ne izvrši neophodnu tranziciju, za koju je najpre potrebna digitalna pismenost i jaka mreža kontakata („networking“). Zašto su žene u većem riziku od muškaraca? Više je razloga za to.
Na prvom mestu, žene su manje digitalno pismene od muškaraca. U Srbiji je čak 57% žena bazično digitalno nepismeno u poređenju sa 51% muškaraca, dok u EU to iznosi 44% naspram 40%.
Drugo, žene su mnogo više zastupljene na nižim pozicijama i poslovima sa nižom dodatom vrednošću, a to su upravo poslovi koji će se lakše automatizovati. Mnogo je manje žena u STEM zanimanjima, koja su zanimanja budućnosti i u kojim će se kreirati čak 60% novih poslova.Trenutno je u svetu svega 20% žena među inženjerima za razvoj softvera i svega 12% među stručnjacima za mašinsko učenje. Na kraju, žene imaju manje kontakata u poslovnom svetu nego muškarci, jer imaju manje vremena za „networking“ događaje i manje samopouzdanja za uspostavljanje korisnih kontakata, a tome jednim delom doprinosi i slabije uključivanje žena u grupne sportove od najranijeg detinjstva.
VEŠTINE
Međutim, nova zanimanja i poslove budućnosti možemo posmatrati i kao priliku za žene, ne samo kao rizik. Ukoliko se na vreme digitalno opismene i usmere ka zanimanjima budućnosti, žene će imati veliku šansu za dostizanje ravnopravnosti. Zato je vredno pomenuti i neke veštine budućnosti u kojima su žene često prirodno superiornije od muškaraca, te u njima leže potencijali i prilike za žene. U pitanju su kreativnost, emocionalna inteligencija, analitičko razmišljanje, vizuelne veštine i usredsređenost na detalje. Tu su i druge meke veštine, poput komunikacionih veština, veština slušanja sa empatijom i multitaskinga, koji takođe idu ženama u prilog. Ipak, treba imati u vidu da su ove veštine samo „plus“ i na njima svakako treba da se bazira konkurentnost žena u budućnosti, ali digitalna i tehnološka pismenost će biti osnov za sve, tako da se ona ne može preskočiti. Digitalna pismenost je važna za žene ne samo zarad o(p)stanka na tržištu rada, već i zbog pomenutog umrežavanja (koje sve više postaje virtuelno), pristupa obrazovnim resursima (od kojih su mnogi besplatni), borbe protiv rodne diskriminacije (uspesi u kampanjama su mnogo veći u regionima u kojima je više žena digitalno pismeno), pristupa informacijama i mogućnosti donošenja informisanih odluka, mogućnosti pokretanja sopstvenog posla. Rezultat svega ovoga bi svakako bilo i veće samopouzdanje žena, što je problem s kojim se one iz brojnih razloga suočavaju. Istovremeno, manjak samopouzdanja žena dovodi upravo do rodnog jaza u brojnim navedenim aspektima, te je u pitanju jedan začarani krug koji odnekle mora krenuti da se „otvara“.
OSNAŽIVANJE
Mi u AFA (allforall) organizaciji se trudimo da kroz naše inicijative podignemo svest o neophodnosti digitalnog opismenjavanja (naročito žena srednjeg doba) i većeg uključivanja žena u STEAM zanimanja (nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost i matematika) i to naročito kroz motivisanje devojčica da se opredele za ova zanimanja, jer su to profesije budućnosti. Smatramo da su ovo dva najvažnija aspekta ekonomskog osnaživanja žena u današnjem (i budućem) društvu. Takođe, želimo da podignemo svest o neophodnosti doživotnog učenja i otvorenosti za promene, tj. fleksibilnosti da se promene prihvate. Trenutno je najbitnije da svi steknemo osnovne veštine digitalne pismenosti (npr. onlajn kupovina ili prodaja, internet bankarstvo, instaliranje aplikacija, korišćenje osnovnih softvera za pisanje, prezentacije ili obradu fotografija, korišćenje onlajn sredstava za komunikaciju), ali sutra će to biti nešto drugo. Važno je da shvatimo da će oni koji ne hvataju korak s vremenom biti ostavljeni po strani. Niko ih neće čekati da sustignu. Jaz će se širiti i širiti, sve dok digitalno nepismeni više ne budu mogli da učestvuju u spoljnom svetu; da komuniciraju sa digitalno pismenima; da obavljaju osnovne životne aktivnosti.
MOTIVACIJA
Jedan od naših napora ka rešavanju ovog problema jeste i inicijativa da podignemo svest u medijima prvo, kako bi mediji nastavili da kroz svoje kanale komunikacije podižu svest u javnosti o značaju i hitnosti digitalnog opismenjavanja. To upravo radimo kroz projekat koji trenutno sprovodimo uz podršku ambasade Australije u Beogradu. U okviru ovog projekta, AFA je u toku četvrtog Samita ženskog liderstva, koji je organizovala virtuelno 15. decembra 2020. godine, u sklopu USAID WeFounders inicijative, ugostila njenu ekselenciju ambasadorku Australije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori – Rut Stjuart, koja je upravo naglasila kako je digitalna pismenost jedan od stubova ekonomskog osnaživanja žena i smanjenja rodnih nejednakosti. U okviru iste inicijative, na Samitu je organizovan i medijski panel na kom su o digitalnoj pismenosti žena diskutovali donosioci odluka u medijima. Mi u AFA smatramo da je jako važno da mediji komuniciraju ovu temu i kroz svoje tradicionalne i moderne kanale, jer poruka treba da dođe do svih.
Ako nakon čitanja ovog teksta i vi odlučite da uradite bar jednu, najmanju, stvar kojom ćete unaprediti svoja znanja iz digitalnih tehnologija i/ili zanimanja/veština budućnosti, mi ćemo to smatrati svojim velikim uspehom. A i vi bi trebalo to da smatrate svojim velikim uspehom, jer danas je vreme najoskudniiji resurs i izazov je integralno ga posvetiti nečemu što zahteva određenu posvećenost.
