#SOSprotivNASILJA NAD ŽENAMA: 0800 35 00 36

Mreža Žene protiv nasilja u prvoj polovini ove godine zabeležila je 14 femicida i još četiri slučaja smrtnog ishoda sa sumnjom na femicid

MARIJA PETRONIJEVIĆ, MPA, programska direktorka Udruženja Fenomena, stručnjakinja u Savetodavnom odboru

WAVE – Evropska mreža žena protiv nasilja, piše za KARAKTER

Najnovije istraživanje, koje je sproveo OEBS, pokazuje da je skoro dva miliona žena u Srbiji doživelo neki oblik nasilja nakon svoje 15 godine života

Razmere i opasnost od nasilja

Uprkos vekovnoj borbi feministkinja da zaustave diskriminaciju i muško nasilje prema ženama i devojkama, ovi problemi, i dalje, duboko su ukorenjeni u svim društvima širom sveta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rodno-zasnovano nasilje ima formu pandemije. Na globalnom nivou, za žene između 15 i 45 godina starosti nasilje prouzrokuje više smrti i invalidnosti nego rak, malarija, saobraćajne nesreće i rat zajedno.

Uznemirujući su i podaci iz Srbije. Najnovije istraživanje koje je sproveo OEBS pokazuje da je skoro dva miliona žena u Srbiji doživelo neki oblik nasilja nakon svoje 15 godine života – seksualno uznemiravanje, proganjanje, nasilje od strane intimnog partnera ili nepartnera (uključujući psihičko, fizičko ili seksualno nasilje). Možete li da zamislite 26 gradova veličine Kraljeva, ili 40 gradova veličine Zaječara, ili 130 gradova veličine Bujanovca?

Mnoge žene ne prežive nasilje. Ukoliko se nastavi trend iz prve polovine godine, nažalost, do kraja 2020. godine 36 žena biće ubijeno u porodici. Mreža Žene protiv nasilja u prvoj polovini ove godine zabeležila je 14 femicida i još četiri slučaja smrtnog ishoda sa sumnjom na femicid. Osim smrti kao krajnjeg rizika, za žene koje prežive nasilje, ostale posledice jesu modrice, rane, uganuća, opekotine, prelomi kostiju, polomljeni zubi, ljutnja, strah, anksioznost, nisko samopouzdanje, depresija.

Udruženje Fenomena pokrenulo je kampanju #SOSprotivNasilja sa ciljem smanjenja tolerancije na nasilje koje preživljavaju žene u “svoja četiri zida”

Od promene stavova do promene ponašanja

Rodna diskriminacija i muško nasilje prema ženama moraju biti shvaćeni kao opasne pojave. Pošto potiču iz ugnjetavačkih rodnih ideja i praksi i predstava o porodici, probleme diskriminacije i nasilja nije moguće rešiti samo putem novih zakona. Neophodno je istovremeno raditi i na promeni društvenih i kulturnih normi na osnovu kojih nasilje opstaje. Sa ovim na umu, Udruženje Fenomena pokrenulo je kampanju usmerenu na promenu stereotipnih stavova i smanjenje tolerancije na rodno zasnovano nasilje koja postoji u široj javnosti u Srbiji. U 2020. godini kampanja je fokusirana na smanjenje nasilja prema ženama tokom Covid-19 epidemije, jer mere izolacije koje uvodi država povećavaju rizik od nasilja u porodici.

Za kampanju za smanjenje diskriminacije i nasilja nad ženama i devojkama koristimo nekoliko inovativnih načina rada, a projekat svojim aktivnim učešćem podržavaju različite grupe ljudi van Udruženja Fenomena, koje smatramo saveznicima/ama u našim naporima za bolje društvo – novinari i novinarke iz nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija – ukupno 23 redakcije širom zemlje, ženska i omladinska udruženja iz svih krajeva Srbije, kao i osnovne i srednje škole iz manjih i većih sredina u kojima će do 2022. godine više od 4.000 mladih razgovarati sa živim knjigama. Zajedno radimo na povećanju standarda medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama,na povećanju samopoštovanja kod devojaka, prepoznavanju nasilnih obrazaca ponašanja i na sprečavanju ulaska u nasilne veze. Deleći svoje lične priče o diskriminaciji i nasilju koje su doživele, žive knjige pomažu mladima u rušenju stereotipa i dotadašnjih predrasuda.

Dom nije uvek sigurno mesto za žene i njihovu decu, a riziku su posebno izložene tokom izolacije, jer ne mogu da izbegnu svoje nasilnike

Nasilje tokom Covida-19  

Svaka kriza stvara nove nejednakosti i pogoršava već postojeće, kao što su nejednakosti koje postoje prema ženama i devojčicama. Dom nije uvek sigurno mesto za žene i njihovu decu, a riziku su posebno izložene tokom izolacije, jer ne mogu da izbegnu svoje nasilnike. Pravila društvenog udaljavanja i zatvaranja, koja su nametnule vlade većine zemalja, izazvala su dodatne rizike od porodičnog nasilja. Neophodno je da države pojačaju svoje napore i povećaju mere zaštite žena i devojaka žrtava nasilja.

U Srbiji još uvek nema zvaničnih podataka o uticaju pandemije i izolacije na nasilje nad ženama. Broj prijavljenih slučajeva ili usluga koje su korisnice zatražile od specijalizovanih ženskih nevladinih organizacija (npr. od SOS službi za podršku i pomoć) varirao je tokom vanrednog stanja. Neke ženske organizacije registrovale su veći broj korišćenih usluga, druge su prijavile približno istu učestalost poziva na SOS linije za pomoć, dok je treća grupa SOS službi za pomoć prijavila smanjen broj poziva.

Evropske preporuke

Postoje brojne preporuke za bolju zaštitu žena i dece od porodičnog nasilja tokom zdravstvene krize. Ženska udruženja i mreže specijalizovanih organizacija iz Evrope i širom sveta, GREVIO komitet Saveta Evrope, UN agencije i drugi, dali su predloge šta bi država trebalo da uradi da smanji rizik od nasilja tokom epidemije. Na primer, da stručni timovi naprave ozbiljan plan, da se izdvoje sredstva iz budžeta, da se podrže već postojeći programi i da se prilagode, kao i da pomoć bude još dostupnija tokom krize, da se policija i pravosuđe bolje pripreme za odgovor na potrebe najugroženijeg dela stanovništva tokom krize, da se redovno prikupljaju i objavljuju informacije sa terena i iz institucija, da se javnost medijiski stalno obaveštava o svim postojećim programima podrške, da se organizuje medijska kampanja sa informacijama o rizicima i mogućim rešenjima.

Ako trpite nasilje ili znate nekoga ko trpi nasilje pozovite SOS telefon 0800 35 00 36

0800 35 00 36

Zbog nedostatka bilo kakvog odgovora države u pogledu zaštite žrtava porodičnog nasilja tokom prvog talasa koronavirusa i zbog javne tišine, a posebno tišine u medijima o nasilju koje se dešava dok su porodice bile zatvorene sa nasilnicima tokom izolacije, Udruženje Fenomena pokrenulo je kampanju #SOSprotivNasilja sa ciljem smanjenja tolerancije na nasilje koje preživljavaju žene u “svoja četiri zida”. Nasilje je stalno prisutno, ne nestaje tokom epidemije. Kroz kampanju pozivamo sve one koji znaju da se nasilje dešava – da moraju da prijave nasilje i uvek podrže žrtve nasilja. Kroz kampanju naglašavamo da je država ta koja je uvek dužna da zaštiti žrtve nasilja, a posebno kada su rizici od nasilja veći, recimo kada uvede mere za smanjenje epidemije, ali koje povećavaju rizik od nasilja.

Tokom, ali i nakon, 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, obratite pažnju na znak #SOSprotivNasilja u elektronskim i socijalnim medijima i prenesite dalje u svom okruženju poruke i informacije koje do vas dođu.

Ako trpite nasilje ili znate nekoga ko trpi nasilje pozovite SOS telefon 0800 35 00 36 – to je prvi i često ključan korak ka izlasku iz situacije nasilja. Nekada taj korak može napraviti razliku između života i smrti. Ako ste zatvoreni u istom prostoru sa nasilnikom, obratite se za podršku pisanim putem, preko bezbedne i anonimne chat komunikacije, na sajtu www.fenomena.org. U hitnim slučajevima važno je da pozovete policiju na broj 192!

zene-1

Share