Dužnost i obaveza svakog akademskog građanina, a naročito osobe koja se bavi umetnošću, je da pre svega proširuje svoje obrazovanje na svim poljima kako bi što objektivnije mogla da sagleda situaciju u kojoj se nalazi, a da zatim to svoje znanje koristi u osvešćivanju ljudi oko sebe
JELENA PROKOPOVIĆ, jedna od najperspektivnijih mladih vajara u Srbiji, priča za KARAKTER
KARAKTER
Budući da sam strelac, bik u horoskopu, moram priznati da sam pomalo bipolarna. To se dosta odražava na moj karakter i ličnost sa kojom se de fakto nije lako baviti. Imam veoma eksplozivan temperament kada je u pitanju neka nepravda ili apatija kod ljudi, što mogu da potvrde verovatno svi koji me poznaju.To su dve stvari koje veoma teško podnosim i često sam dovodila sebe u nezavidan položaj boreći se protiv toga. Osoba sam koja stalno mora da je u pokretu i koja je zavisna od fizičkog rada. U umetnosti se to odražava na nemogućnosti da se zadržim na jednoj ideji, pa podjednako koristim sve medije likovne umetnosti, imajući često dijametralno suprotne pristupe u izražavanju. Volim ljude, ali nisam naročito druželjubiva i najbolje se osećam kada sam sama sa sobom.To mi omogućava bistar tok misli i dovoljno vremena za realizaciju istih, jer vreme je nešto čega mi najviše nedostaje.
Umetnost pomera granice, oplemenjuje i daje karakter jednom svesnom društvu
UMETNOST
Umetnost kakvom je ja vidim je jedan širok pojam koji je daleko više od lepe slike. Ona je refleksija osvešćenog pojedinca koji treba da gura društvo napred. Ona pomera granice, oplemenjuje i daje karakter jednom svesnom društvu. Ona je razlog za ujedinjenje, ona se čuva i neguje kao ruža u staklenom zvonu. U savremenom svetu koje u velikoj meri zaboravlja duhovne vrednosti, opravdava anarhiju i okreće se ateizmu, kao jednom modernom trendu, a bez jasnog prethodnog temeljnog preispitaivanja, njena obaveza je i da zameni tu etičku ulogu koju je religija imala. Ona produhovljuje, postavlja pitanja i pruža odgovore, štiti nas od beznađa, priprema za smrt. Mislim da je istinska umetnost razumljiva svima, jedino treba otvoriti um i primiti je bez predrasuda. Isto kao i Boga.
STANIŠTE
Stanište je ambijentalna instalacija sa skoro sto skulptura koje su je činile i koja je realizovana prošle godine u beogradskoj Ciglani. To je introspektivna tema kojom se bavim dugi niz godina i predstavlja krunu mog dosadašnjeg rada. Cilj mi je bio stvoriti jedan paralelni svet kao neku vrstu bega od realnosti. Za sada je on još uvek na početku svog razvoja, ali ideja kojoj težim kroz godine je proširiti taj magični svet, stvoriti nove karaktere, bića i sve ono što jedan habitat sadrži. Sama pomisao na to kako će se Stanište razvijati kroz godine me veoma uzbuđuje i raduje.
Ego je najveći neprijatelj kojeg čovek može da ima, on urušava ličnost i dovodi do gordosti
INSPIRACIJA
Inspirišu me iskreni, vredni, hrabri i energični ljudi, koji su beskompromisni i koji bi se žrtvovali za svoje ideale. Takvih ljudi u mom životu je, nažalost, jako malo, pa se povezujem sa njima na nekom platonskom nivou. Inspiraciju vrlo retko crpim iz likovne umetnosti. Mogu čak reći da je kroz godine sve manje konzumiram. Međutim, iako sam uvek naglašavala da je moja velika ljubav i inspiracija pozorište, čini mi se da sam iz njega iscrpila sve moguće sokove. Sada se okrećem nečemu potpuno suprotnom. Stoga, čovek koji me u ovom trenutku najviše uzbuđuje i inspiriše je upravo čovek koji se uopšte ne bavi umetnošću, a to je Ilon Mask. On je osoba koja u ovom trenutku menja svet kakvim ga poznajemo I njegove ideje, iako većini nerazumljive ili zastrašujuće, u meni podstiču ideju bezgranično otvorenog uma i realizacije apstraktnog mišljenja. Samim tim njegova beskompromisna upornost i energija su definitivno nešto što želim da dostignem kroz godine.
INTERESOVANJA
Mislim da je dužnost i obaveza svakog akademskog građanina, a naročito osobe koja se bavi umetnošću, da pre svega proširuje svoje obrazovanje na svim poljima kako bi što objektivnije mogla da sagleda situaciju u kojoj se nalazi, a da zatim to svoje znanje koristi u osvešćivanju ljudi oko sebe. Zbog toga težim da svoje dosadašnje znanje i umeće koristim na dnevnom nivou i da stvari kojima ja mogu da doprinesem u društvu ne ostanu samo mrtav kapital. Ako je čovek u nečemu dobar, treba to i da pokaže, tako da se moja interesovanja sa umetnosti, koja je sama po sebi javna delatnost, proširuju na šire filantropske poduhvate. To ne mora da znači da morate imati iza sebe nekakvu instituciju, već samo dobru volju.
AMBICIJE
Trenutno sam fokusirana na nove radove koji se bave stanjem decadence kod čoveka, zapravo preispitivanjem negativnog u čoveku. To je jedna univerzalna tema i problem koji mene interesuje dugo vremena, pa bih ove radove u skorijem roku volela da izlažem i van granica Srbije. No, za stvaranje likovne umetnosti i organizaciju jedne ozbiljne izložbe potrebno je puno novca, pa sve ide sporije od planiranog, ali se svakako nadam nekoj izložbi u inostranstvu. Prednost likovne umetnosti je ta što ona nema jezičku barijeru, stoga želim to i da iskoristim.
BUDUĆNOST
Sebe ne posmatram kao umetnika, već kao vajara, osobu koja se bavi umetnošću i ima svest i veliku želju da to jednog dana postane. Mislim da se to jedino može postići dubinskim radom na sebi i radom na tome da maksimalno potisnem svoj ego. Mislim da je ego najveći neprijatelj kojeg čovek može da ima, on urušava ličnost i dovodi do gordosti. To definitivno nije zdravo okruženje za bilo kakvu vrstu napretka, a naročito ne za kreativnu. Umetnik mora da bude spreman na grešku i osrednjost. Tek kada se pomiri sa tim da je prosečan, stiče šansu za pronalaskom svog jezika izražavanja i originalnosti za kojom traga. Ja se trudim da na rad koji stvaram gledam kao na istraživački proces, a to da li će on nekada postati umetnost, zavisi od mnogo faktora. Ne znam gde će me život odneti, ali znam da neću odustati od svojih ciljeva.
