Bitno je da ste uporni, da ste spremni da radite, da posvetite razvoju biznisa neko vreme i da vam na tome bude apsolutni fokus – što znači da mnoge ostale stvari i interesovanja moraju biti u drugom ili trećem planu neko vreme. Kažu da u životu dobijemo ono za šta smo radili, a ne ono čemu smo se nadali – i ja apslotno verujem u to
DRAGANA MILANOVIĆ, vlasnica brenda Roberto Baressi, govori za KARAKTER
Koji je to bio prelomni trenutak kada ste znali ili kada ste odlučili da uđete u biznis i fakultetsku diploma italijanskog jezika stavite negde u fioku?
Iskrena da budem, ja sam već na prvim godinama osnovnih studija shvatila da sam za neku mnogo dimaničniju profesiju i da će italijanski jezik biti samo delimično zastupljen u onome čime ću se u životu baviti. Tako je na kraju i bilo.
Mislim da sam se na to odlučila još u najranijem detinjstvu pored roditelja preduzetnika, samo mi je trebalo vremena da to jasno i izrazim. To su one spontane i nesvesne oduke koje donesete, ne znate ni kako, ni kada, ali znate da sve i da ste mogli, drugačiji put ne biste birali.
Najveći uticaj na mene imaju knjige koje čitam – a to su često biografije velikih naučnika, pokretača i stvaraoca velikih biznisa
Ko je takvoj odluci najviše doprineo? Uticao? Roditelji?
Prvi mentori u tom smislu su mi sigurno bili roditelji, a kasnije sam imala veliku sreću da kroz posao upoznam neke zaista fenomenalne ljude koji su na mene puno uticali – koji su me inspirisali da čitam, istražujem i razvijam se. Danas na mene najveći uticaj imaju knjige koje čitam – a to su često biografije velikih naučnika, pokretača i stvaraoca velikih biznisa.
Predrasude o ženama u biznisu odavno nisu realno utemeljene. Otkako imamo žene pilote, inženjere, žene koje vode najveće svetske ekonomije – poput Nemačke
Da mi ne zameri muška konkurencija, ali primetio sam da ste jedina žena među kandidatima SAM za mladog menadžera godine. Koliko vas dotiču predrasude ili stereotipi o ženama u biznisu?
Mislim da predrasude tog tipa odavno nisu realno utemeljene. Otkako imamo žene pilote, inženjere, žene koje vode najveće svetske ekonomije – poput Nemačke. Nije bitno da li ste žena ili muškarac, već šta želite u životu i koliko ste spremni da radite da to i ostvarite.
Koliko je karakter bitan za uspešno poslovanje? I kako biste sebe okarakterisali?
Karakter je jako bitan – morate imati elemente toga u sebi koje kasnije, možete, ukoliko želite, dodatno razviti i usavršiti. Bitno je da ste uporni, da ste spremni da radite, da posvetite razvoju biznisa neko vreme i da vam na tome bude apsolutni fokus – što znači da mnoge ostale ge stvari i interesovanja moraju biti u drugom ili trećem planu neko vreme. Kažu da u životu dobijemo ono za šta smo radili, a ne ono čemu smo se nadali – i ja apslotno verujem u to.
Da li možda košulja oslikava naš karakter? Još ako je bela?
Bela košulja je statement piece. Može da se nosi na bezbroj načina i u milion prilika. Dobra bela košulja je možda i najbolja investicija koju treba imati, bilo da ste muškarac ili žena. Možda nema mnogo veze sa karakterom, ali sa stilom i stavom, sigurno da.
Gotovo svi Vam hvale brend, recimo moja prijateljica je oduševljena. Kako izlazite na kraj sa komplimentima?
Hvala vam na tome, volim da čujem lepe reči, jer znam da dobro radimo posao. Volim da čujem i konstruktivu kritiku, jer tu ima prostora da se nešto uradi još bolje.
Da li mode i umetnosti ima u Srbiji – ima svakako, da li ih ima u onoj meri u kojoj ih ima u Italiji ili Austriji – ni blizu
Italija je sinonim za modu. Koliko mi kao nacija znamo o modi? I koliko pratimo modne trendove? Ili ih isključivo diktiraju finansijske prilike?
Uzmimo za primer Drugi svetski rat – Srbija je bila toliko bombardovana da smo tada izgubili neke od najlepših zgrada u Beogradu, recimo našu prelepu zgradu Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uz neprocenjivi fond knjiga. Ako se jedan narod previše dugo bavi pitanjem preživljavanja, neće imati mnogo energije da se bavi finim i lepim stvarima, poput umetnosti i mode. To se vidi i danas u našem društvu na svakom koraku – predugo se bavimo preživljavanjem, predugo imamo nizak životni standard. Da li mode i umetnosti ima u Srbiji – ima svakako, da li ih ima u onoj meri u kojoj ih ima u Italiji ili Austriji – ni blizu.
O čemu najčešće razmišljate kada to nije Roberto Baressi?
Moj mozak radi na kiseonik, tako da ću svaki slobodan trenutak provesti u prirodi. Volim umetnost i knjige, tako da punim baterije na mestima tog tipa.
Volite svoje životne izbore da vam oni ne bi teško padali
Koji je Vaš poslovni, ali i životni moto?
Volite svoje životne izbore da vam oni ne bi teško padali. Ovo se odnosi na posao, ali i na privatne izbore.
Jeste li nekad pomislili – šta mi je sve ovo trebalo u Srbiji, mogla sam lepo da živim i radim u Rimu i sa prozora posmatram Španski trg…?
Dešavalo se više puta, naravno, ali se onda vratim na početak i bude mi jasno zašto sam tu gde jesam – volim svoj posao, što znači da, kad je teško – potrudim se da nađem rešenje i idem dalje.
