ANA PETROVIĆ ZA KARAKTER : SVE TAJNE PRAVILNE ISHRANE

Svoje pacijente motivišem prvenstveno prilagođenim jelovnikom i realnim ciljevima. Ukoliko su strpljivi i disciplinovani prvih sedam dana, rezultati neće izostati, a već nakon prve kontrole, svaki klijent bude motivisan, jer je ostvario prvi cilj i to zadovoljstvo i ispunjenost ga motivišu da ide ka krajnjem cilju bez odustajanja

ANA PETROVIĆ, naš najpoznatiji nutricionista-dijetetičar i magistar farmacije, govori za KARAKTER

Jeste li dan počeli sa kafom?

Zelenim čajem i vitaminom C. Kafu ne pijem, ali nemam ništa protiv kafe kao napitka ukoliko se konzumira umereno i bez mleka.

Šta ste jutros doručkovali?

Palentu sa mladim sirom.

Da li ste zagovornik one fraze:doručak (i užinu) pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju?

Smatram da je najvažnije dobro iskombinovati glavne obroke u toku dana, doručak, ručak i večeru. Ni jedna namirnica ne sadrži sve potrebne nutritivne elemente. Kombinovanjem osnovnih nutrijenata: proteina, ugljenihhidrata, masti i oligoelemenata, organizam dobija sve hranljive materije. Najobilniji obroci u toku dana su doručak i ručak. Doručak je energetski najbogatiji obrok, treba da obezbedi energiju za predstojeće dnevne aktivnosti. Za doručak je najbolje jesti kombinaciju proteina, masti i ugljenih hidrata. Jaja, ovsene pahuljice, povrće, kiselomlečne proizvode… Užina sledi tri do četri sata nakon doručka. Za užinu možete jesti voće, salatu, potaž ili šejk. Zavisno od zdravstvenog stanja pojedinca treba obratiti pažnju na glikemijski indeks voća. Užina 2 je uglavnom potrebna deci, trudnicama, sportistima i nedovoljno uhranjenim osobama. Ručak je najobilniji obrok, treba da bude raznovrstan, nutritivno vredan a ne kalorijski. Za ručak treba jesti kuvano jelo sa povrćem ili ribu ili meso sa povrćem. Za pripremu ručka ne treba koristiti zapršku sa uljem i brašnom. Povrće jedite sveže, grilovano, bareno. Salate možete kombinovati I jesti neograničeno. Večera predstavlja poslednji dnevni obrok, sa lako svarljivim namirnicama. Ukoliko uveče jedete skrobne ugljene hidrate, višak šećera odlazi u potkožno masno tkivo i lako se možete ugojiti. Kako biste se bolje organizovali, obroke pripremite dan unapred.

Svaka druga odrasla osoba u Srbiji (tačnije 52.4% populacije) ima prekomernu telesnu masu, dok je svako treće dete gojazno, kako zbog nepravilne ishrane, tako i zbog fizičke neaktivnosti, što je alarmantan podatak

Koliko smo kao nacija uopšte svesni važnosti pravilne ishrane?

Svaka druga odrasla osoba u Srbiji (tačnije 52.4% populacije) ima prekomernu telesnu masu, dok je svako treće dete gojazno, kako zbog nepravilne ishrane, tako i zbog fizičke neaktivnosti, što je alarmantan podatak. Deca puno sede, jedu brzu hranu u školi, dosta koriste telefone i često provode mnogo vremena ispred TV-a. Sve to ukazuje da je na svima nama velika odgovornost u narednom periodu kako bi se svest ljudi o važnosti pravilne ishrane podigla. Velika je uloga Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, stručne zajednice, ali i medija. Udruženi, možemo pomoći da naše društvo bude mnogo zdravije. Potrebna je stalna edukacija i savetovanje stanovništva o zdravim navikama, putem medija, škola, zdravstvenih ustanova kako bismo bili zdravija nacija.

Najčešći uzroci gojaznosti su rigorozne i instant dijete, izgladnjivanje, a zatim prejedanje, kompenzovanje stresa, dosade ili umora – hranom, brzo odustajanje od promene navika, zadovoljstvo samoodrazom u ogledalu

Najveća greška je što bi mnogi da smršaju brzo, a da uživaju što duže u nekim nezdravim namirnicama

Gde najviše grešimo? Šta su najčešći uzroci gojaznosti?

Najčešći uzroci su rigorozne i instant dijete, izgladnjivanje a zatim prejedanje, kompenzovanje stresa, dosade ili umora – hranom, brzo odustajanje od promene navika, zadovoljstvo samoodrazom u ogledalu….Najveća greška je što bi mnogi da smršaju brzo, a da uživaju što duže u nekim nezdravim namirnicama.

Na osnovu tolikog broja ljudi koji se Vama obratio za pomoć, da li biste mogli da napravite profil ili fotorobot ljudi koji ne vode zdrav život?

Nekom je prelako da skine 30 ili 50 kilograma i da održi to, a neko nije motivisan ni jedan kilogram da skine za sedam dana, već traži opravdanja za loš rezultat. Promena zaista nije laka – iziskuje mnogo truda, vremena, strpljenja, volje i rada. Svoje pacijente motivišem prvenstveno prilagođenim jelovnikom i realnim ciljevima. Ukoliko su strpljivi i disciplinovani, prvih sedam dana rezultati neće izostati, a već nakon prve kontrole, svaki klijent bude motivisan jer je ostvario prvi cilj i to zadovoljstvo i ispunjenost ga motivišu da ide ka krajnjem cilju bez odustajanja.

Koja je Vaša prva pomisao kada čujete da je neko hedonista u hrani?

Hedonista je neko ko uživa u malim zalogajima i voli da eksperimntiše i proba hranu drugih kuhinja, poput meksičke, kineske, internacionalne i drugih. Hedonista ne može biti neko ko se prejeda, iako mnogi ljudi nađu izgovor u ovoj reči i opravdanje za svoj višak kilograma. Moja prva pomisao bi bila „pravilno kombinovanje namirnica“.

Jak karakter u ishrani se gradi motivacijom, čeličnom voljom i disciplinom

Koliko je karakter bitan u ishrani? I da li je možda upravo karakter jedan od “kreatora” našeg jelovnika, dobrog ili lošeg, svejedno?

Karakter je bitan, pogotovo za ljude koji su u procesu prihvatanja zdravih navika. Jak karakter se gradi motivacijom, čeličnom voljom i disciplinom.

Dijeta ne podrazumeva izgladnjivanje, već promenu prehrambenih navika i izbalansiran unos namirnica

A u kojoj meri je važan karakter onih koji se Vama obraćaju za savet da najbrže dođu do svog cilja? Kako ih inspirišete na odricanja?

Svaka osoba sa prekomernom težinom ili gojazna treba da pronađe motiv i postavi realan cilj, da promeni navike i nauči da prepozna uspeh. Dijeta (diaeta) ne podrazumeva izgladnjivanje, već promenu prehrambenih navika i izbalansiran unos namirnica. Nakon pregleda, svako dobija individualan jelovnik i preporuke. Ukoliko neko voli slatko, dobije zdravu zamenu za slatkiše, ukoliko neko pije alkohol, dobije određeni detoks da pije, neko jede testo pa u jelovniku ima češće ovakve obroke, ali opet u granicama optimalnog. Kada nema izgladnjivanja, nema ni odricanja. Kontrole su redovne i nema vremena za odricanje.

Veliki problem je brz tempo života koji nosi sa sobom dosta stresa i veliki obim posla, samim tim neredovno uzimanje obroka, brzu i prerađenu hranu, kao i previše šećera

Koliko su te navike ili ukorenjeni tradicionalizam, od koga ljudi teško odustaju, pogubni za pravilnu ishranu?

Kod nas se hrana još uvek priprema na tradicionalan način, sa zaprškom, prženo, pohovano, sve se jede sa hlebom, nepravilno se kombinuju namirnice. Veliki problem današnjice je brz tempo života koji nosi sa sobom dosta stresa i veliki obim posla, samim tim neredovno uzimanje obroka, brzu i prerađenu hranu kao i previše šećera. Dijetetski režim ishrane i povećana fizička aktivnost mogu značajno smanjiti rizik za nastanak gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja.

Zagovornik sam individualnog pristupa svakom pojedincu i izradi personalizovanih jelovnika

Kojoj dijeti ste najskloniji? Ili je to zaista individualna stvar?

Zagovornik sam individualnog pristupa svakom pojedincu i izradi personalizovanih jelovnika. Važno je čuti potrebe pacijenta, pregledati laboratorijske analize, izveštaje specijaliste, terapiju, stepen fizičke aktivnosti, uraditi potrebna antropometrijska merenja i tek onda dati preporuke i pristupiti izradi jelovnika. Postoje različite dijete koje isključuju određene grupe namirnica što lično ne podržavam. Da bi telo obavljalo nesmetano svoje funkcije, neophodno je unošenje što više grupa namirnica, raznovrsna i izbalansirana ishrana. Razne dijete su uglavnom zasnovane na kalorijskom deficitu, izgladnjivanju, jednoličnim namirnicama, uglavnom mesne dijete ili samo sokovi. Ukoliko je neko motivisan i rešen da istraje i istrpi glad, ne jelo po svaku cenu, imaće kratkoročno pozitivan rezultat, od pojedinca zavisi koliko će istrajati. U prvih sedam dana dijete dolazi do izbacivanja zadržane vode i najbrže se vidi prva promena, ali tek u drugoj nedelji počinje proces topljenja masti, a ukoliko se osoba izgladnjuje gubiće mišićnu masu. Najbolja je izbalansirana ishrana sa unosom što više grupa namirnica.

Koji su Vaši ključni kriterijumi ili parametri za izbor redukovane ishrane?

Ključ zdravlja je u balansu između čoveka i prirode! Treba da otvorimo oči i shvatimo da nam je zdrava hrana dostupnija više nego ikada. Nema potrebe tragati za “čarobnim” supstancama jer ne postoje! Na pijacama, u većim marketima i poljoprivrednim gazdinstvima možemo pronaći sveže voće i povrće bogato vitaminima i mineralima. Zdrave namirnice, poput đumbira, limuna, aronije, borovnice, brokolija, paprika, tikvica, cvekle, spanaća treba koristiti svakodnevno. Semenke lana, susama i čije obiluju mnoštvom mineralai omega 3 masnih kiselina, treba ih koristiti u salatama, šejkovima i čorbama. Žitarice poput pirinča, pšenice, ovasa, kukuruza, prosa, heljde imaju značajnu nutritivnu vrednost, sadrže puno vlakana i odličan su izvor energije. Od zdravstvenog stanja pojedinca, fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti, uzrasta, obaveza, stila života zavisi koje namirnice konzumiramo u kom delu dana, kako ih pripremamo i kombinujemo. Oslušnite svoj organizam, prepoznajte namirnice koje vama najviše prijaju, neka nam tanjir bude pun različitih boja. Približimo ove namirnice sebi, uvrstimo ih u svakodnevnu upotrebu, promenimo navike već danas!

Kakve posledice će u načinu ishrane ostaviti ova epidemiološka kriza i novi ritam života?

U ovoj situaciji izazvanoj koronavirusom trebalo bi više nego ikada da povedemo računa o ishrani. Ovih dana se mogu čuti oprečna mišljenja po pitanju načina ishrane u vreme pandemije. Nisam neko ko diže paniku, niti želim da bilo koga dovedem u neprijatnu poziciju tokom ionako teškog perioda kroz koji svi prolazimo. Ne želim da upirem prstom u ljude sa prekomernom telesnom masom ili pak one sa nedovoljnom težinom, već želim da ih sve pozovem da rade na svom imunom sistemu, da se zdravo hrane, da vežbaju i ostanu pozitivni. Ne samo zbog aktuelne situacije, nego i, inače, moj savet je da ne treba uvoditi nikakve restriktivne dijete i izgladnjivanje. Ishrana je individualna za svakog od nas, pa samim tim i vreme obroka i porcija. Zavisi od pola, godina, stanja uhranjenosti, zdravstvenog stanja, aktivnosti pojedinca, želje, cilja i drugih faktora.

Zdrave osobe da bi održale vitalnost ne treba da jedu prženu, pohovanu ni paniranu hranu, kao ni konditorske proizvode, krekere i razne dijet pločice

Šta je najopasnije za naš imunitet?

Treba izbegavati masnu hranu, prezačinjenu. Izbegavati alkohol. Zdrave osobe da bi održale vitalnost ne treba da jedu prženu, pohovanu ni paniranu hranu, kao ni konditorske proizvode, krekere i razne dijet pločice. Najviše goji prerađena hrana, suhomesnati proizvodi, kobasice, testenine, pasta, lisnato testo, masni sirni namazi, biljna mleka, mleko u kafi, konditorski proizvodi, punomasne čokolade, gazirana pića, alkohol… Spisak je beskrajno dug.

Ukoliko želite da skinete kilograme, ne mešajte voće u ceđenim sokovima

A šta je najbolje za detoksikaciju?

Neki od preporučenih napitaka mogu biti detoks napici koje je najbolje konzumirati ujutru pre doručka, noni sok, zeolit, aloja, aronija, glina, sok od zelenog žita, medena voda, biljni čajevi, sveže ceđeni sokovi… Sada možete piti jabukovo sirće razblaženo sa vodom, jer ima antibakterijsko dejstvo i odličan je antiseptik. Tečnost uvek pijete lagano u gutljajima. Ukoliko želite da skinete kilograme, ne mešajte voće u ceđenim sokovima. Ukoliko osetite glad između obroka popijte čaj od đumbira sa cimetom ili čaj od nane sa semenom maka. Mak sadrži mnoštvo minerala koji ublažavaju stres i podstiču bolje raspoloženje. Dnevni unos tečnosti je individualan i možete ga izračunati kada telesnu težinu podelite sa 27.

Kako gledate na hrono ishranu?

Važno je čuti potrebe pacijenta, pregledati laboratorijske analize, izveštaje specijaliste, terapiju, stepen fizičke aktivnosti, uraditi potrebna antropometrijska merenja i tek onda pristupiti izradi jelovnika. Postoje različite dijete koje isključuju odredjene grupe namirnica što lično ne podržavam. Da bi telo obavljalo nesmetano svoje funkcije, neophodno je unošenje svih sedam grupa namirnica, raznovrsna i izbalansirana ishrana.

Podržavam ukoliko neko ne jede meso iz zdravstvenih, religijskih, duhovnih, ekonomskih ili bilo kojih razloga

Kakav je Vaš stav o vegetarijancima ili veganima? Podržavate li njihovu odluku?

Svako je individua za sebe i svako treba da jede ono što mu prija. Ukoliko neko ne jede meso iz zdravstvenih, religijskih, duhovnih, ekonomskih ili bilo kojih razloga, to podržavam. Proteini su nezamenljivi sastojci u ishrani ljudi, učestvuju u svim metaboličkim procesima, izgradnji tkiva, hormona i enzima. Proteini mogu biti životinjskog i biljnog porekla. Recimo, 100g pilećeg belog mesa ima 20g proteina, kao i 100g pasulja, što znači da biljni protein mogu parirati životinjskim. Prednost biljnih proteina je u vlaknima i nezasićenim mastima koje pozitivno utiču na zdravlje, kvalitet i dužinu života kod ljudi. Nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti (grašak, boranija, sočivo, soja, pasulj, žitarice, koštunjavo voće, semenke). Na unos i kombinaciju protein biljnog porekla posebno treba da paze vegani kako bi uneli sve amino kiseline koje su telu neophodne. To može da se postigne ukoliko se pečurke kombinuju sa integralnim pirinčem ili pasulj sa kinoom ili žitarice sa voćem…

Koliko je važna organskahrana? I da li joj se pridaje veći značaj od stvarnog?

Važna je jer je zdravija, boljeg je ukusa, ima više hranljivih sastojaka ali je teško i retko dostupna. Organska hrana ne sme da sadrži pesticide, hemijska đubriva, aditive i razne hemijske supstance. Smatram da se ne pridaje značaj koliki bi trebao. Voće i povrće iz organskog uzgoja sadrži više od 40 odsto antioksidanasa u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Šta smo još važno za ishranu zaboravili da Vas pitamo?

Ni na fakultetu nemamo ovako detaljno ispitivanje????

Perfekcionista sam u svom poslu. Uvek imam jasan, otvoren, dobronameran stav. Konkretna sam u postavljanju ciljeva i uvek znam šta želim. Neko sam ko je vrlo uporan, temeljan, ko se daje 100 odsto i za mene je svaki pacijent jedno novo iskustvo i moja lična utakmica iz koje timskim radom želim da izađem kao pobednik

Kakav ste Vi karakter? Kako biste ga opisali?

Težak????.Neko sam ko je perfekcionista u svom poslu. Uvek imam jasan, otvoren, dobronameran stav. Konkretna sam u postavljanju ciljeva i uvek znam šta želim. Neko sam ko je vrlo uporan, temeljan, ko se daje 100 odsto i za mene je svaki pacijent jedno novo iskustvo i moja lična utakmica iz koje timskim radom želim da izađem kao pobednik. Dobra komunikacija, poštovanje dogovorenog, ozbiljan pristup u promeni loših navika, redovne kontrole i uložen maksimalan trud sigurno će dati odlične rezultate.

Koje su ključne reči Vašeg uspeha?

Upornost, veliki rad, svakodnevno usavršavanje, posvećenost i pozitivnost.

Pobornik ste ravnopravnosti. Kakav je status žena u našem društvu?

To je veoma aktuelna tema u poslednje vreme. Sigurno da ženama u Srbiji predstoji veliki posao da bi dostigle nivo rodne ravnopravnosti, kao što je na primer u Švajcarskoj

ili Norveškoj, ali moramo priznati da se dosta stvari promenilo na bolje. Članica sam prvog kluba žena i poslanica nacionalne konferencije ženske parlamentarne mreže, koja se bori za rodnu ravnopravnost i bolji položaj žena u društvu. Žene se danas više bore, manje trpe, pa im je i status u društvu bolji. Borimo se svakodnevno da bude još bolje.

A kakav je status nutricionista u Srbiji? I kolika je naša svest o značaju Vaše profesije?

Brz način života i sve veći broj ljudi koji imaju hronična oboljenja u poslednjih nekoliko godina doveo je do toga da se svest ljudi o pravilnoj ishrani umnogome promenila. Ljudi se u velikom broju obraćaju za savete nutricioniste i spremni su da menjaju loše navike kako bi poboljšali opšte stanje svog organizma. Kakve rezultate postavljamo u poslu i u životu takav nam je uglavnom i status. Danas I doktori iz državnih institucija kao preventive savetuju promenu navika i zdravu ishranu, a ne samo kod pacijenata sa hroničnimo boljenjima.

MOJ IZBOR

DORUČAK

Palenta sa mladim sirom

UŽINA

Jabuka

RUČAK

Bela riba, bareni brokoli i salata

UŽINA

Retko pojedem drugu užinu, ako to bude neka čorbica ili obrok salata, večeru ni ne jedem

VEČERA

Kiselo mleko ili potaž i lan i salata.

Kašika ili viljuška?