JELENA JERINIĆ, buduća narodna poslanica koalicije Moramo, članica Pravnog tima Ne davimo Beograd, te redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, govori za KARAKTER, koji kreće u seriju razgovora sa ženama u novom sazivu parlamentu
Koja je vaša prva impresija kada čujete: Skupština Srbije?
Ja sam profesorka prava, pa je moja prva asocijacija na reč skupština – narodno predstavništvo, najviši organ državne vlasti. Nažalost, Skupština Srbije već dugo to nije, ona je simbol svih degradiranih institucija u Srbiji i verni prikaz partokratije koja predugo prožima sve segmente naših života.
Glasači opozicije očekuju da u parlamentu uskoro budu ljudi koji misle svojom glavom, imaju lični i profesionalni integritet
Ovih dana, reči Skupština Srbije me najviše asociraju na čekanje. Cela Srbija je danas „na čekanju”. Izborni proces obeležen je potpunom kontrolom vladajuće stranke – izborni zakoni dramatično su izmenjeni samo nedelju dana pre raspisivanja izbora, a sve odluke izbornih organa i Upravnog suda donošene su u poslednjem trenutku. Tako nam je svima poslata poruka da institucije nisu važne, da praktično ne postoje. Ni to ne može da traje večno.
Šta možemo da očekujemo od vas kao nove poslanice ili vaše poslaničke grupe?
Planiramo da upotrebimo sve mogućnosti koje predviđaju zakon i poslovnik parlamenta, da skrenemo pažnju na probleme i predstavimo ključne tačke našeg programa. Bićemo na zasedanjima, na sednicama odbora, postavljaćemo pitanja, insistiraćemo na rasvetljavanju afera na koje je naš pokret godinama ukazivao i po čemu je prepoznatljiv. Postala sam deo Pokreta Ne davimo Beograd jer sam u njemu prepoznala ljude kojima je vladavina prava na srcu i koji su me motivisali da kao pravnica dam svoj doprinos.
Pored toga, mi ćemo se truditi da Skupštinu približimo građanima i građankama, da odluke i procedure budu transparentne i svima jasne. Želimo da oživimo sada obesmišljene mehanizme konsultovanja i javne rasprave, u kojima su građani i građanke nevidljivi i bez glasa. Mnogi od nas potekli su iz civilnog sektora i akademske zajednice koji godinama bezuspešno komentarišu i kritikuju predloge zakona. Iskoristićemo taj potencijal, jer u Srbiji postoji mnogo pametnih i stručnih ljudi čiji se glas ne čuje, čija stručnost i dobre namere se ignorišu.
Kakve promene će opozicija doneti u novi skupštinski saziv? I kakav odnos očekujete sa parlamentarcima iz vlasti?
Mislim da glasači opozicije očekuju da u parlamentu uskoro budu ljudi koji misle svojom glavom, imaju lični i profesionalni integritet. Mi imamo i znamo šta da kažemo. Sigurno nećemo igrati u predstavi koju režira vlast. Nemamo problem da argumentovano zastupamo svoj stav, čak i kada se suprotstavljamo onom što se prikazuje kao imperativ i kao vrhunski državni ili javni interes. To smo pokazali kada smo bili jedina opoziciona organizacija koje ja vodila aktivnu referendumsku kampanju protiv izmena Ustava.
Koji biste prvi zakon predložili u parlamentu?
Program koalicije Moramo čiji je deo Pokret NDMBGD identifikuje veliki broj zakona koje je potrebno izmeniti ili staviti van snage. Recimo, u oblasti koja je meni profesionalno najbliža, predložili smo suštinsku promenu teritorijalne organizacije i Zakona o lokalnoj samoupravi. Međutim, te izmene zahtevaju opsežnu društvenu debatu i ne mogu se predložiti u kratkom vremenskom periodu. Tu su i druge oblasti, kao što su zaštita životne sredine, obrazovanje, oblast ekonomskih i socijalnih prava koja je opterećena brojnim problematičnim zakonskim rešenjima u vezi sa radnim pravima, socijalnom i zdravstvenom zaštitom.
Naš zadatak je da osvetlimo pitanja na koja vladajuće strukture sigurno neće skrenuti pažnju. Jedan od stubova našeg predizbornog programa je borba protiv rastućih društvenih nejednakosti. Simboličan korak u tom pravcu mogla bi da bude reforma poreza na nasleđe. Sadašnji zakoni omogućavaju da ogromna imovina stečena 90-ih godina bude bez oporezivanja preneta na buduću generaciju povlašćenih pojedinaca. Naš predlog je propisivanje neoporezivog iznosa za naslednike u prvom naslednom redu (odnosno za decu ostavioca) u visini tzv. prosečne životne zarade u Srbiji i povećanje poreskih stopa na nasleđe i poklon sa sadašnjih 0% na stope koje važe u zemljama centralne i istočne Evrope, a u budućnosti i na evropski prosek, jer u Evropi ove poreske stope idu i do 45%. Možemo da budemo sigurni da vladajuća koalicija neće predložiti nešto slično, jer su u njihovim redovima upravo ljudi koji su se okoristili o važeći pravni režim.
Ko bi za vas bio idealan predsednik Skupštine?
U situaciji kada znamo da će predsednik ili predsednica Skupštine biti neko iz vladajuće koalicije, teško je izabrati idealnog kandidata ili kandidatkinju. Oni koji su to bili od 2012. godine nisu opravdali funkciju koju su obavljali.
Sa druge strane, od 1991. godine do danas, od 15 predsednika Narodne skupštine, tri su bile žene, pa bi u sledećem sazivu mogli da krenemo ka uravnotežavanju te statistike. Idealna predsednica parlamenta trebalo bi, takođe, da vodi računa o tome da svi poslanici i poslanice mogu slobodno da predstavljaju građanke i građane i da Skupštinu približi svojoj ustavnoj ulozi, kako bi ona bila pravo mesto odlučivanja.