JOVAN JELISAVČIĆ, glumac i jedan od osnivača Bašta Festa, internacionalnog festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, giovori za KARAKTER
Deveto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, biće održano od 30. juna do 3. jula 2022. godine. Ova manifestacija, koju su osnovali glumci Jovan Jelisavčić i Maja Šuša, usko je orijentisana na zajednički rad reditelja i glumaca i već pomenutu kratku formu, po čemu se izdvaja od dominantne festivalske ponude dugometražnih igranih filmova u Srbiji. Zahvaljujući jasnom profilisanju i orijentisanosti na mlade autore, ali i prijatnom prirodnom ambijentu Nacionalnog parka Tara i reke Drine koji dolaze do izražaja u letnjim mesecima, Bašta Fest se profilisao i među istančanim filmofilima i među mladim kreativnim ljudima željnim (kulturnog) provoda. Povodom predstojećeg festivalskog izdanja razgovaramo sa koosnivačem festivala Jovanom Jelisavčićem.
Festival je definitivno mladima otkrio novo polje njihovih mogućih zanimanja
Ulazimo u prvu post-pandemijsku festivalsku godinu i kulturne manifestacije se vraćaju u normalu. Koliko je vama lično i timu Bašta Festa ovo značajno i da li je iz prethodnih nekoliko godina bilo i nekih korisnih organizatorskih pouka, sem nužnih poteškoća?
Mi smo uspeli bez obzira na okolnosti i poteškoće da održimo festival pred publikom tokom korone. To jeste bio veliki izazov, ali nam je doneo i neka nova iskustva, kao i značajna saznanja u vezi raznih organizionih dilema. Od početka festival bilo je upita za promenu termina festival i mi smo zaista često diskutovali na tu temu, sve dok nas pandemija nije naterala da to zaista i uradimo.
Festival se desio u septembru, umesto u julu i tada smo definitivno shvatili da je prvobitni termin najidealniji. Zazvučaće čudno, ali mrak u julu i mrak u septembru se razlikuju, a sve to utiče na kvalitet projekcija. Noći su daleko hladnije što predstavlja problem za publiku koja gleda filmove i po tri sata. Kada imate festival na otvorenom morate da osluškujete i prirodu, a ne samo želje organizatora.
Organizovati festival donosi mnogo lepih i korisnih stvari, ali isto toliko i teških i mučnih momenata. I ja to uvek svima iskreno kažem kada od mene traže da podelim iskustva sa ljudima koji bi da krenu u sličnu avanturu.
Vi i Maja Šuša ste tu od osnivanja festivala. Kako funkcioniše podela posla između vas dvoje i kako funkcionišete kao kreativnitim?
Ispostavilo se da smo zapravo dobitna kombinacija. Podela poslova svakako postoji, ali dosta toga odradimo i zajedno. Moj deo posla su finansije, kao i cela izvršna produkcija festivala. Maja na sebe preuzima umetnički segment festivala, ali i komunikaciju unutar svih sektora. To je grubo rečeno osnovna podela, ali važno je istaći da je tu još dosta ljudi koji su već dugo sa nama i veoma utiču na sve što se dešava na Bašti. Recimo Milica Milosavljević, koja radi celokupni vizuelni identitet festivala, radi i veliki i važan kreativan deo posla. Maja i ja se družimo skoro svakodnevno ili se bar čujemo nekoliko puta na dan, u tom smislu mi stalno radimo na festivalu i tu zapravo nastaje najveći deo ideja, u konstantnom razmišljanju i kreiranju.
BAŠTA FEST je fokusiran na kratki film ka oformu. Da li je ovaj format danas popularniji i prihvaćeniji nego ranije u našoj sredini – koliko možete to da vidite od početka festivala do danas? Šta je za vas čar kratkog filma?
Sve više je festivala koji u svoj program ubacuju i kratke filmovei to je dobro, jer je to jedino mesto gde se zapravo može plasirati kratka forma. Mi smo imali i tu situaciju gde domaća publika nije imala toliko dodira sa kratkim filmom, i da se kroz godine edukovala. Danas je sigurno da imamo vrlo ozbiljnu iIi kritičnu publiku, koja voli da prokomentariše film, da iskaže negodovanje ukoliko nisu zadovoljni nečim ili da iskreno nagradi ovacijama autore i glumce. To su sve procesi, a festivali čine da gradovi u kojima se organizuju postaju na neki način stvaraoci filmofila i ozbiljnih posvećenih gledalaca. Meni je iznova zanimljivo da gledam selekciju festival i sve teme koje autori vrlo vešto obrade u svega 15-20 minuta i to jeste najlepše kod ove forme.
Po prirodi stvari kratkim filmom se u Srbiji najčešće bave mladi autori i glumci na početku karijere. Koliko je perspektivna naša filmska scena danas i kakvi su to filmovi koje poslednjih godina možemo da vidimo i na vašem festivalu?
Verovatno da najveći deo filmova dođe od mladih ljudi sa akademija koji tek započinju svoju karijeru, ali ove godine, recimo, imamo filmove reditelja koji iza sebe imaju već nekoliko dugometražnih filmova ili serija, a i dalje su ostali verni i formi kratkogfilma. Tu su Lee Filipovski i Luka Bursać, koji su davno izašli sa akademije. Mišljenja sam da se dosta toga menja i da dolaze neki novi autori koji će definitivno u budućnosti donositi Srbiji velike uspehe na međunarodnoj sceni, jedino pitanje će biti koliko će država podržavati film i koliko će se povečavati budžet za kulturu. Mi ne manjkamo sa talentovanim autorima, već je glavni problem što im se između dva filma i prikupljanja sredstava desi period i preko pet godina, što je zaista neprirodno velika pauza.
Ispostavilo se da smo Maja Šuša i ja zapravo dobitna kombinacija za organizovanje festivala
Bašta Fest je poznati po dobroj atmosferi, prirodi, pratećim programima pored samih filmova. Koliko je ovaj celokupan ugođaj bitan za jedan festival i koliko je vama važan?
Ja stalno ponavljam da filmski festivali moraju biti i zabavni, imati jedan deo koji je rasterećujući i tu mislim najpre na muzički program ili žurke. Svakako da su filmovi najvažniji deo, kao i različiti industry programi, ali nakon svega toga dajte ljudima priliku da se upoznaju i u jednoj neformalnoj atmosferi, a žurke i izleti u prirodu su najbolja mesta za to. Mi smo te izlete na jezero Perućac, planinu Taru i reku Drinu uveli od samog početka i ne bih mogao da zamislim festival bez tog segmenta.
Vi ste rodom iz BajineBašte. Nakon devet godina, kako vidite učinak festival na lokalnu sredinu – ima li više mladih koji su zainteresovani za filmsku umetnost, odnosno kratke formate kojima je Bašta Fest okrenut?
Festival je definitivno mladima otkrio novo polje njihovih mogućih zanimanja u budućnosti. Već sada je broj ljudi koji su završili neke od umetničkih akademija daleko veći nego pre festivala. Za mene nije važno da to bude zanimanje za kratku formu, već za umetnost uopšteno. Svaki novi čovek koji bude zainteresovan za neku umetničku školu u budućnosti može doneti nešto ovom gradu, ili uticati na neke nove mlade ljude da se odluče za taj put. Bašta danas je sve više filmska lokacija zanimljiva i domaćim i stranim produkcijama, zato je naš festival ponikao baš tamo gde treba.
Kako ide glumački posao?
Igram predstave “Pošto gvožđe” reditelja Rastislava Ćopića, koju svi iz ekipe obožavamo i iznova joj se radujemo, kao i “Ajnštajnovu izdaju” u režiji Ade Lazić, koja je za mene posebna jer sam prvi put posle Akademije zaigrao sa mojim profesorom Nebojšom Dugalićem, ali i sjajnim Branislavom Zeremskim. Čekam snimanje serije “Tunel” Petra Ristovskog, a sve vreme radimo na filmu “1996” koji priča o legendarnom jugoslovenskom reli vozaču Obrenu Tešiću. Na tome radim jako dugo i pre više od godinu dana u projekat se uključio scenarista Strahinja Madžarević i scenario je gotovo spreman. Još je posla ispred nas, ali ta priča je nešto što je zapravo dosta drugačije i biće svežina u našoj kinematografiji.