TIJANA PETROVIĆ, mlada umetnica, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, govori za KARAKTER
Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweitenBlick // At Second Glance” na kojoj je izloženo deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i deset iz Austrije, predstavila je video-rad „Beč, Beč“ Tijane Petrović. Ona je trenutno na master studijama na smeru Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je svoje umetničke radove u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, KIBLA Multimedijalnom centru u Mariboru, Bijenalu savremene umetnosti u Pančevu… Njen video-rad moguće je pogledati na online platformi „Na drugi pogled“:
https://www.secondglance.rs/sr/gledista/tijana-petrovic/287
Da li je konkurs već u startu korespondirao sa vašim umetničkim interesovanjima?
Dopala mi se ideja konkursa jer je unapred postavila neke granice koje odvajaju kategorije „nas“ i „drugi“, ali i jer poziva da, kroz razotkrivanje ovih svima bliskih razlika, one budu prevaziđene. Izvođenje kulturnih uloga i identifikacija, kao i geopolitički kontekst jeste nešto što uvek koristim i što mi određuje tok moje umetničke prakse. Bavim se najviše temama granica, privatnim i društvenim slobodama, životima i empatijom.
Kako je nastao ovaj vaš rad?
Nekako organski, kroz razgovor sa mojim bakama, uz kafu i minimalne intervencije u obliku pitanja i nekih vodilja. Ovome su prethodile iscrpne priče sa ljudima iz moje okoline. Kao grupu ljudi s kojima sam želela da razgovaram o temi Austrije i njenih stanovnika odabrala sam ljude iz mog sela. Razlog je taj što sam od njih takve priče uglavnom i čula. To su ljudi koji odlaze tamo kao radnici, u potrazi za boljim životom, oni koji „znaju“ Austriju iz nekog drugog ugla.
Glavna ideja je bila da se na jednom mestu susretnu različiti odnosi i prema Austriji, i prema sopstvu. Kroz razgovor sa ljudima sam primetila da pitanje predrasuda i susret sa „drugim“ uveliko zavise od niza aspekata koji se tiču identiteta i želje da se pripada nekom boljem drugom, ili želje da se to drugo ponizi do momenta kad ono nije pretnja po naš postojeći, utvrđeni identitet. Baba Milka je jedna od ljudi koja Austriju vidi kao utopiju, ali i osoba sa kojom sam želela da se publika poistoveti, baš zato što je ona podeljena između dve kulture. Na ovaj način sam htela da prikažem predrasude kroz identitetski jaz.
Kako vi posmatrate tog „drugog“ i koje relacije uočavate kao predrasude vezane za austrijsko-srpske odnose?
Drugog uvek razumem kao konstrukt koji nastaje iz pozicije koja nije njegova. Pozicija o kojoj bih ja mogla da govorim je ona koja je povezana sa mojom porodicom i okolinom koja uopšte ima to malo doživljaja i iskustva, ili istorijskih frustracija, zbog kojih relacija sa Austrijom uopšte i nastaje. Proizvod ove relacije jesu predrasude koje uglavnom Austriju smeštaju u ulogu utopije, ili kao mesta za dobru zaradu. S tim u vezi se odmah pojavljuju i gastarbajteri, radnici, zavidno uređenje, kulturni šok. Takođe, predrasude proizašle iz frustracija, gde se Srbiji daju opravdanja i uteha za trenutnu situaciju u odnosu na bolje pozicioniranu Austriju. Ipak, mislim da je kod nas sve to isprepleteno u gustu mrežu koja se uvek drugačije posmatra, u zavisnosti od želje koja je projektovana, ali i od raspoloženja.
