Slučaj Vil Smit – nova hipokrizija Holivuda

Izvor: N1; Pavle Jakšić / Foto: Printscreen

Kako je najnoviji incident sa Vil Smitom u ulozi nasilnika dodatno urušio kredibilitet dodele Oskara i Akademije filmskih umetnosti?

Teško da je ikoga mimoišla vest o šamaru kojim je glumac Vil Smit počastio svog kolegu Kris Roka. Za samo dva dana ovaj snimak je na Jutjub kanalu „Gardijana“ pogledalo preko 80 miliona ljudi, dok se na Tviteru jedva pronašla po koja vest o ratu u Ukrajini od mnoštva mimova i komentara.

Ovaj šamar koji je valjda samo vrhunski komičar mogao da obesmisli i tako dostojanstveno primi, zapravo je više pocrveneo Holivud i filmsku industriju, nego obraz Kristofera Džulijusa Roka, kako je miljeniku smeha iz Južne Karoline puno ime i prezime.

Podsetimo se, Kris Rok je izneo neukusnu šalu na račun supruge Vila Smita, Džejde, a koja se ticala njene frizure, koja mu je poslužila da napravi paralelu sa njenom potencijalnom ulogom u nastavku filma Dži Aj Džejn (pošto pati od alopecije, kosa joj je potpuno obrijana, što je poslužilo Roku za aluziju sa filmom iz 1997. sa Demi Mur u glavnoj ulozi). Da li je znao istoriju njene bolesti ili ne, više nije ni bitno.

Koliko god šala bila van konteksta uljudnosti i pristojnosti, Vil Smit je očigledno zaboravio da nije u vesternu, u kojem čim vam nešto zasmeta to rešite dvobojem na sred prašnjave ulice. U 21. veku ukoliko vam se nečiji komentar ne dopadne, ne možete nekoga da prebijete. To su neke “sitnice” koje bi čoveka trebale da razlikuju od životinja, na njegovom putu ka civilizovanosti.

Bilo kako bilo, Rokov komentar bio je dovoljan Smitu da ustane iz svoje stolice, i udari ga toliko jako, da je mikrofon jedva podneo svu količinu primljenih decibela.

Činjenica da se publika u tom momentu samo nasmejala, govori koliko je sam Holivud tanka granica između jave i sna, sa ogromnom sivom zonom, čije je najveća skorašnja perjanica bio Harvi Vajnstin, čija su dela pokrenula kampanju MeToo (koja je postala društveni pokret protiv seksualnog zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na taj način što ljudi objavljuju navode o seksualnim zločinima. Nakon razotkrivanja brojnih optužbi za seksualno zlostavljanje protiv Harvija Vajnstina u oktobru 2017, pokret je počeo da se širi viralno kao hashtag na društvenim mrežama).

Po sistemu “evo vuka evo vuka”, i priče o Crvenkapi, svima u sali je bilo najkomfornije da poveruju da je sve samo šala, dok Vil Smit nije počeo da urliče iz svoje stolice u koju se vratio.

Osmehe su zamenile konsternirane mimike i neprijatnost. Kao u filmu The Beach sa Leonardom Di Kapriom, kada se u toku proslave na plaži, odstranjuje momak kojeg je napala ajkula, jer bi njegova noga koju je počela da zahvata gangrena pokvarila party, tako je i cenjena holivudska gospoda poželela da je sve samo jedan nepotreban skeč. A šta je film ako ne život iz koga su izuzeti dosadni detalji, što reče Hičkok. Tako je i ovaj, poželeli su, mogao samo da se edituje, pa da svi krenu da njupaju gambore i piju šampanjac.

Tako je godinama funkcionisalo i sa seksualnim napastvovanjima, mobingom i ucenama u Holivudu. Svi su sve znali, ali niko nije želeo da bude mizantrop. Ulozi su bile i jesu uloge, produkcija, reklame, pare, pare i pare, i na kraju naravno šampanjac, kojim se kompletna sreća zaliva i zaokružuje.

U sred tobožnje borbe protiv nasilja, Holivud je Oskara dao čoveku koji je u tom momentu zaposlenog radnika Akademije udarcem izuo iz cipela, a potom je nakon primopredaje zlatne statue dobio stojeće ovacije od svojih kolega!?

U svom prvom zvaničnom komentaru Akademija se uopšte decidirano nije dotakla ovog čina (i sam Vil Smit se u prvom obraćanju uopšte nije niti izvinio, niti pokajao), da bi tek nakon pritiska javnosti naknadno i zakasnelo krenula da “razmatra neprihvatljivo ponašanje”. Tada se i Smit pokajao, verovatno kada je shvatio da mu je figura od 3.8 kilograma zbog nasilja ugrožena, ali ne propisima i kodeksima filmske akademije, već lupom javnosti.

Pošto inače na dnevnom nivou i ovde i u svetu možemo da svedočimo koliko nasilnici i nasilje preuzimaju društvene tokove, Holivud je dao sjajan omaž kompletnom sunovratu i te institucije, ali i savremenog sveta. Jer kada pred milionskim auditorijumom možete da tučete ljude, zamislite šta je sve moguće kada se kamere ugase.

Ali da li će šamar imati trajni uticaj? Da li bi to moglo da naruši imidž Oskara ili Akademije?

To se čini malo verovatnim, jer su Oskari već naglo pali kao kulturni događaj u svesti većine javnosti. Hipokrizija Holivuda kao da je postala opšte mesto.

Gledanost ceremonije u nedelju uveče porasla je za 56% , tačnije 15,3 miliona ljudi je gledalo dodelu, u odnosu na 9,8 miliona za katastrofalno izdanje iz 2021. Ali ovo je i dalje drugi najmanji broj gledalaca u istoriji Oskara.

Primera radi, prosečna NFL utakmica sredinom sezone američkog fudbala ima 17,1 miliona gledalaca.

Ali sudeći po načinu na koji Akademija komunicira kompletnu priču i kanališe kontrolu štete, verovatno smatra da bi ova Kris Rok saga mogla da napumpa nešto više dodatnog interesovanja za sledeću godinu. Hleba i igara, a za nasilje, ko mari, njega već ima i previše, što bi oni morali da glume moralne čistunce.

Jedini benefit bi mogao da izvuče Kris Rok, i to zasluženo. Svojom trezvenošću je kako tako spasao dignitet nečega što sve više pocinje da liči na cirkus, a ne mesto iz kojeg se generiše kultura, kreacija, i stil. A da ne govorim o vrednostima.

Prodaja ulaznica raste za njegovu stand-up turneju, koja kreće već 31. marta u Bostonu.

I dalje čekamo odluku Akademije, da znamo da za sledeći Oskar spremimo kokice kao pred boks meč. Možda bi menadžersku palicu trebali da daju Dejna Vajtu iz UFC-a, borilačke organizacije, on će to da odradi daleko profesionalnije i suptilnije.