MILOŠ JANKOVIĆ, književnik, pesnik, prozni pisac, priređivač antologija, esejista, sa više od 90 objavljenih knjiga
Jedan je od najnagrađivanijih pesnika u 2020. godini. Dobio je značajna priznanja: Vukovu nagradu – za trajan doprinos srpskoj kulturi na svesrpskom kulturnom prostoru; nagradu Vojislav Brković; zatim Pečat varoši sremskokarlovačke u okviru Brankovog kola, te nagradu Povelja Morave.
Karakter objavljuje jednu od pesama Miloša Jankovića
DIJAGNOZA
(jedna od mnogobrojnih)
Status nepromenjen – i mrtav i živ,
istovremeno me i ima i nema,
ni crn, ni beo, ali jesam siv,
nisam odgovor, ali ni dilema.
Nevidljiv a prisutan, nalik na virus,
neuništiv kao plastična kesa,
iz velikog minusa u veliki plus,
od monaškog mira do ludačkog besa.
Od svega pomalo, za svakog ponešto,
mogu – ali neću, nemam – ali dajem,
i mrtav živim dovoljno vešto
da – mada me nema – uporno trajem.
Prst u uvo, pa psovku u etar,
lelujam kao dim ponad zgarišta,
gorčina u duši, u kosi vetar,
sve mi je, bre – a nije mi ništa.
Živim od snova, za moguće ne marim,
kad drugog nema – samog sebe glođem,
tek što se podmladim, namah ostarim,
idem niotkuda – da nigde ne dođem.
