NAJVEĆI SRPSKI PESNIK I AKADEMIK, EKSKLUZIVNO ZA KARAKTER, PIŠE PESME KOJE DO SADA NISU OBJAVLJENE
UVEK ME ZOVI
Ne mogu ti opisati
Koliko sam zahvalan
Što si me pozvao na tu predstavu
Ali nisam smeo da ti kažem
Tako me je odjednom zabolelo koleno
Da uopšte ne znam
Kako sam izdržao do kraja
Ne možeš ni da zamisliš
Koliko sam se radovao
Što sam posle toliko vremena
Sinoć bio na koncertu
Šteta što mi ne napomenu
Da je solista tek u drugom delu
Posle pauze
Znao bih da nema šanse
Da izdržim ceo koncert
I nemoj da se ljutiš
Ako idući put odem
Jedva sam dočekao
Festival monodrame
Ali uvek zaboravim
Da je otvaranje duže od predstave
Koja počinje
Tek posle petnaestak govora
I dodele nagrada i plaketa
Što se tiče bioskopa
Bukvalno sam prinuđen
Da na ruci istetoviram
Da mi tamo nije mesto
Već posle pet minuta
Dobijam napad panike
A redovno smetnem s uma
Da će mi nakon svega
Trebati snage da se vratim kući
A ne razumem zašto se smrzavam
Koje je pod godišnje doba
Ipak sam na sebe ponosan
Što nekako sve izdržim
I ne podižem ceo red
I kad shvatim da ne mogu više
E da
Molim te nemoj više da me zoveš
Ako je sedište negde na sredini
A ne pri samom izlazu
