Prirodno podizanje ekološke svesti, pogotovo u doba Covida – 19, je smenilo/obesmislilo konzumerski trend života formirajući, u doba socijalne/fizičke distance, neverovatnu potrebu za zajedničkim globalnim delovanjem običnog čoveka
KATARINA STANKOVIĆ BJEGOVIĆ, umetnica i magistar slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, te selektor i kustos grupne izložbe likovnih umetnika Ljubav prema domovini u UK Stari grad, priča za KARAKTER
Piše Dijana Vujačić
Otvaranje izložbe Ljubav prema domovini i izbori su bili u istom danu, da li je to deo koncepta ili je namerna slučajnost?
Slogan sa promo materijala je glasio: “Na dan izbora, izaberi “Ljubav prema domovini”. Veoma sam srećna zbog toga što smo, koordinatorka Danijela Rančić i ja, uspele da ne skliznemo u političku konotaciju a da izložba ima i kritičko-istraživački ton. Pojam domovine je sada zaista potpuno eteričan, i mislim da generacije rođene u okviru poslednje tri decenije 20.veka i dalje tragaju za nečim što se zvala “zajednička država”. Domovina u kojoj su mladi, pre svega kroz obrazovanje, sticali osećaj pripadnosti, sigurnosti i tolerancije. Da, postojala je ideja da se ljudi koji biraju da glasaju ili ne glasaju ili za koju opciju da glasaju, podstaknu da promisle šta je danas za njih ljubav prema domovini.
Domovina sa kojom smo odrasli je prošla kroz mnogo promena, da li je još prepoznajemo?
Danas prepoznajemo samo njene tragove, pre svega, kroz umetnost, arhitekturu i neke društveno-političke atavizme.
Na izložbi je više od trideset autora predstavilo svoje umetničko preispitivanje ličnog odnosa prema ovom pojmu. Neki od njih postavljaju društveni kontekst u neku medijativnu sredinu “organskih” redefinisanja ovog pojma.
Ja, kao likovna umetnica, i Danijela Rančić, kao istoričarka umetnosti, smo pozvale autore da sami izaberu rad kojim participiraju u ovoj temi, naglašavajući da godina nastanka rada nije bitna, i tako učestvuju potpuno aktivno u formiranju izložbe. Pokušali smo da stvorimo atmosferu međugeneracijskog udruženog ličnog rada, tipičnog za neka ranija vremena.
Da li je domovina “nova reč” za decu i digitalnu tinejdž generaciju?
Verujem da jeste. Mislim da je mladima domovina jezička odrednica za mesto na kome žive i prilično je oslobođena emotivnog naboja. Mladi danas “žive” na društvenim mrežama i gotovo ne poznaju geopolitička državna ograničenja. Na izložbi se apsolutno prepoznaje promena odnosa prema ovom pojmu kod mlađih autora.
Hteli-ne hteli, svi smo se ukrcali u isti autobus u kome se čini da nema baš puno mesta za lični prtljag
U ljubavi ne postoji 1.000 zašto – 1.000 zato, da li nam je potreban razlog da volimo domovinu posle svih kriza identiteta?
Uh, teško pitanje! Tehnološki razvoj je doneo nove stilove života, koji podrazumevaju, ne samo fizičku promenu mesta boravka, već i onu virtuelnu. Hteli-ne hteli, svi smo se ukrcali u isti autobus u kome se čini da nema baš puno mesta za lični prtljag. A zapravo imam utisak da je prirodno podizanje ekološke svesti, pogotovo u doba pandemije Covid – 19, smenilo/obesmislilo konzumerski trend života formirajući, u doba socijalne distance, neverovatnu potrebu za zajedničkim globalnim delovanjem običnog čoveka. Internet je doprineo da osvestimo ljubav prema “Plavoj planeti”, možda kao novoj domovini!
Pod pritiskom pandemije ponovo otkrivamo ljubav na mestima na kojima smo zaboravili da postoji
Prošli smo više puta HAPPY END scenario, ali nastavak, ipak, ide kao još jedna drama. Da li će ljubav pobediti?
Sada pod pritiskom globalne pandemije ponovo je otkrivamo na mestima na kojima smo zaboravili da postoji i dajem joj velike šanse!
Na izložbi Ljubav prema domovini predstavljeni su radovi autora: Gabrijela Vasić, Srđan Veljović, Vuk Vučković, Ivana Dragutinović Sokolovski, Ivana Jakšić, Jelena Jelača, Branimir Karanović, Vladimir Lalić, Jelena Manić, Đile Marković, Maja Milovanović, Nebojša Milošević, Vladimir Mojsilović, Miško Pavlović, Aleksandar Pantić, Vojislav Radovanović, Dragana Knežević, Simonida Rajčević, Natalija Simeonović, Milorad Stajčić, Uroš Stojiljković, Tamara Miodragović, Martin Erdeš, Miloš Filipović, Nikola Džafo, Vladislav Šćepanović, Goran Delić, Vladimir Miladinović, Milenko Mihajlović, Nikola Radić, Dragan Radović (Matični Čiča iz Ria), Bogdan Pavlović.
