Ona i profesor Boris Bunjac čine duo Elar, koji je u izdanju Jugotona CR, objavio album Nebo. Glumački dar prenela je u sjajnu muzičku priču
ANJA ALAČ govori za KARAKTER
Čitam vašu zanimljivu konstataciju da je ispoljavanje osetljivosti vrlina, a njeno deljenje čin hrabrosti, te da upravo to činite kroz vaše nove pesme. Koliko smo skloni toj vrlini, ali i ispoljavanju hrabrosti?
Mislim da smo kao društvo pogrešno odgajani. Verujem da snaga leži u pokazivanju osećanja. Nekada je to teži put, ali jedini ispravan.
Menjajući sebe, menjamo društvo
Gde smo pogrešili u odgajanju? I zašto krijemo osećanja?
Govore deci da budu jaka uvek, da nema razloga da se plače, a mislim da je to pogrešan način da utešite nekog. Da ne govorim o tome da dečaci ne treba da plaču, jer suze nisu za dečake. Sve je to dosta pogrešno.
Nervira me mnogo nepravde u zemlji u kojoj živimo. Nervira me što nisu često uspešni oni koji to zaslužuju da budu
Koja je najvažnija životna lekcija koju ste naučili od roditelja a pokušaćete da je prenesete na vašeg sina?
Učili su me da budem svoja, da se sve u životu vrati, ovde ili onde, ali se vrati.
Bez ravnopravnosti nema progresa. Potrebno je da ljudi koji su kompetentni budu vodeći u svakoj sferi. Potrebno je da žene ne budu u potcenjenoj poziciji. Potrebno je da deca budu doživljena kao ljudi sa stavom i urođenim karakterom
Tretirate li kao hrabrost to što ste se s profesorom Borisom Bunjcem otisnuli iz glume i u svet muzike? Odakle je došla inspiracija?
Ljubav prema muzici dugo negujem. Sviram klavir, gitaru. Boris i ja smo se upoznali na radu za jednu predstavu. Ideja da sarađujemo mi je došla prirodno, jer je numera za pozorišnu predstavu koju smo zajedno napravili imala uspeha. Hrabrost je jer sam izašla iz zone komfora, uz svu ljubav, ipak, to nije moja struka.
Dovoljan je recimo jedan posvećen gledalac pozorišne predstave pa je izvođenje uspelo. Uvek se nađe neko ko je radoznao i ko nije dozvolio da ga život onespokoji
Vaš album za Jugoton CR Records ima simboličan naziv Nebo. Da li ste želeli da nam pokažete da za vas nema granica?
Između ostalog, da. Generalno nebo jeste granica uz zdravorazumski pristup određenoj situaciji. Treba biti hrabar i rizikovati.
Bunt je pre stvar izbora nego karaktera
Ko je danas sve spreman da bude hrabar ili da rizikuje?
Svakog ko ima smelosti da se istinski pita šta ga zanima, u šta veruje i da se za to bori, neizostavno čeka korak koji predstavlja rizik.
Ljubav prema muzici dugo negujem. Sviram klavir, gitaru. Boris Bunjac i ja smo se upoznali na radu za jednu predstavu. Ideja da sarađujemo mi je došla prirodno, jer je numera za pozorišnu predstavu koju smo zajedno napravili imala uspeha
Koliko kultura ili umetnost, pozorište ili muzika, mogu da utiču na neke procese ili promene u društvu. Koliki je njihov uticaj? I zašto je to tako?
Menjajući sebe, menjamo društvo. Moć umetnosti je veća nego što mislimo. Mislim da je to zato što ona prevazilazi logiku i tiče se duše.
U septembru ponovo igram na redovnom repertoaru i počinjem da radim novu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu. Čehova, u režiji Harisa Pašovića. U junu ću samo uskočiti u dva izvođenja
Može li ona prava umetnost uopšte da dopre do ljudi u ovakvom društvu koje, utisak je, favorizuje neke druge ideale?
Verujem da ima izuzetaka. Dovoljan je recimo jedan posvećen gledalac pozorišne predstave pa je izvođenje uspelo. Verujem da je kvalitet pažnje važniji od mnogobrojnosti ljudi. Uvek se nađe neko ko je radoznao i ko nije dozvolio da ga život onespokoji. Njemu umetnost menja pogled na svet, obogaćujući ga.
Nije tajna da ste javno iznosili svoje kritičke stavove. Šta vas danas najviše nervira? Ili šta biste danas napisali na Instagramu?
Nervira me mnogo nepravde u zemlji u kojoj živimo. Nervira me što nisu često uspešni oni koji to zaslužuju da budu.
Jeste li uvek pokazivali bunt? Koliko je teška ta “životna uloga” , posebno kada ljudi ovde mahom ćute? Ili je samo takav vaš karakter?
Ne bih rekla da sam ga oduvek pokazivala ali sam ga jasno osećala. To je pre stvar izbora nego karaktera.
Svojevremeno ste poručili da biste voleli da živite u zemlji u kojoj su sloboda govora i izražavanja prirodna stvar. Šta mislite, da li će vam se uskoro ostvariti ta ambicija?
Verujem da hoće.
Često se govori o poziciji žena u našoj zemlji i nasilju bilo koje vrste kom su izložene. Kako biste okarakterisali status mama u Srbiji?
Apropo nasilja bilo koje vrste okarakterisala bih ga, između ostalog, kao platformu za veliku promenu, novi status žena, koji počinje od vrednovanja samih sebe.
Šta je potrebno da bi ovo društvo baštinilo više ravnopravnosti?
Bez ravnopravnosti nema progresa. Potrebno je da ljudi koji su kompetentni budu vodeći u svakoj sferi. Potrebno je da žene ne budu u potcenjenoj poziciji. Potrebno je da deca budu doživljena kao ljudi sa stavom i urođenim karakterom.
Uz koju muziku se najčešće opuštate? Dominiraju li trenutno uspavanke?
Jimmy Fontana. Italijanska muzika mi je uvek pri srcu. Klasična muzika, takođe.
Pretpostavljam da vam nedostaje gluma? Film i serije? Stižete li da pogledate nešto?
Gledala sam nedavno zanimljiv film Malcom i Mari. Serija Kruna mi je divna. Takođe film Don’t look up.
Kada se vraćate u pozorište? Kakvi su planovi?
Zvanično u septembru ponovo igram na redovnom repertoaru. U junu ću samo uskočiti u dva izvođenja. U septembru počinjem da radim novu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu. Čehova, u režiji Harisa Pašovića.
