ANA RODIĆ, scenaristkinja i književnica, govori za KARAKTER
ŠANSA
Šanse se nekad nude a nekad ih juriš. Kad si mlad/a misliš da samo tebe čekaju, tako neke propustiš, čisto iz bahatosti tih napičenih godina, al` suštinski i to je nekako dobro, jer – sve te to formira, i iskorišćene i propuštene šanse, saberu se u tebe, na kraju bude važno sa celim tim zbirom da li si ispravna i zadovoljna osoba u ovom trenutku sada i ovde, pa pičiš dalje. Osluškuješ šanse i loviš ih.
Ljubav je pank novog vremena
SPOT
Da! Maja Uzelac je dobila nagradu za najbolju režiju za spot Šansa Ide Prester. JeeeJ!
Ja sam ponosna scenaristkinja tog spota.
(Maja i ja smo kume a sve tri smo neviđene drugarice, jasno.)
Nadam se da će sledeće godine AMVA (Adria MuzzikVideo Awards) otvoriti kategoriju za najbolji scenario za muzički video.
I muzičkom spotu valjda treba neki koncept, scenario, zar ne?
Bilo bi lepo da umesto da biramo između Vučića i Đilasa biramo između Ane Brnabić i MarinikeTepić
SERIJE
Volela bih da postoji neka “dobra” reč na srpskom za storiteling. Onda bih se uvek predstavljala kao storitelerka, i to bi jasno obuhvatalo sve što radim.
Umem da pričam priču, da je izmislim, prepričam, znam tačno gde treba da je pojačam, stišam, šta se preskoči, prećuti, gde se pusti muk između redova. I imam neku publiku koja voli kad “mantram pored vatre” nebitno u kom formatu.
Pripadam generaciji koja je knjige (čak i jedan scenario) pisala na pisaćoj mašini i bavila sam se dugo razmišljanjima na temu razlike pisanja na kompjuteru i pisaćoj mašini u kontekstu ređanja reči i praćenja toka misli, menjanja muzike rečenice. Danas i ja, kao i mnogi drugi pisci, umem da se zanesem u kombinatoriku mogućnosti promene i tako izgubim nešto od duha priče. Još uvek prve beleške zapisujem olovkom. Loša sam pesnikinja, ali imam neku potrebnu pesničku osnovu koja je zapravo neophodna da bi se postigla ta prozna alhemija koja ima za rezultat da stvoriš sliku u glavi čitateljke ili čitaoca i da oni – čitajući u sebi, stvaraju film sa junacima koji govore različitim jezičkim ritmovima i akcentima u prostoru koji je vremenom i stilom jasno definisan.
Izazov mi je da doživim pokretna i čista u glavi neku finu starost i da se pogledam u ogledalo i kažem sebi; “Bože, nikad nisam bila lepša”, pa onda da zapalim cigaru
Pre tri godine zamalo da snimim autorski sitkom, ali se to nije desilo u poslednjem trenutku.
U međuvremenu od Lisica do danas, dosta se toga promenilo u pristupu producenata scenaristima. Pre dvadeset godina (iz mog ugla) opis posla producenta je bio da omogući autoru (reditelju ili rediteljki) da snimi film ili seriju. Danas su sve češće producenti kreativci i veoma su uključeni i u taj (kreativni) segment posla. Deo filmova i serija koje se realizuju postao je jedan veliki korporacijski rad u koji su (što se samog pisanja tiče) uključeni scenaristi u množini, menjaju se i prepisuju jedan drugog (čega je naravno bilo i ranije ali su to ranije uglavnom tražili autorski orijentisani reditelji sa nekim konkretnijim razlogom) i na kraju se scenaristički rad svodi na to da li si potpisan-a u kreditsima i ko je pre tebe, po kilogramima reči. Onda kada se nudi projekat normalno je da u ugovoru (ako dobiješ ugovor uopšte) imaš i stavku da nemaš problem da još scenarista radi na priči. Smeta mi kad čujem da kod nas nema dobrih scenarija, to nije istina, mi imamo odlične scenariste kojima se tokom rada na projektima oduzima autorstvo i u velikom broju su tretirani kao sekretarice koje umeju sa rečima. Sve će to dovesti do toga da će među scenaristima biti sve više producenata i tome se radujem.
Pri kreiranju serija fali vrlo često pozicija kreatora, a to je pisac ili spisateljica. Jedino što je tu problem, jeste to što je pisanje jedan ozbiljan, pošten posao koji zahteva mir i puno vremena, pa ćemo – da bi u kombinaciji sa poslom produkcije koja podrazumeva telefoniranje, mejlove, pičevanje i lobiranje stvar izašla – morati da čekamo na te scenaristički autorske projekte baš dugo. Imam u šaržu jednu seriju (komediju) koju još nisam nikome nudila, verovatno zbog svega ovoga što sam prethodno rekla.
Hrabrost je u svakoj situaciji reći ono što misliš, što nije normalno. Normalno bi bilo da uvek bez izuzetka kažeš ono što misliš. Al` eto, na to je spala hrabrost
KNJIŽEVNOST
U pripremi je jedna satirična bombona u formatu knjige.
Sledeća je još uvek u fazi pisanja.
Pisci teško mogu da žive od pisanja knjiga, što je izuzetno naopako. Za pisanje knjige su potrebni vreme, koncentracija i mir. Da ne spominjem koliko je važno vreme tokom pisanja knjige u kome samo razmišljaš, hodaš, sređuješ misli, povezuješ činjenice, istražuješ (ako se radi o istorijskom ili stručnom štivu), razgovaraš sa kolegama… jurnjava za osnovnom egzistencijom je veliki neprijatelj stvaralaca knjiga, ali šta da se radi – tako je.
Upravo pišem scenario za film o dvostrukom ubistvu. Dugo mi je trebalo da mogu da prelomim da u onom što pišem neko bude ubijen. Ali sad sam prelomila. Biće obojica
KULTURA
Već tri godine radim kao urednica književno-tribinske redakcije u Kulturnom centru Beograda. To je pre svega menadžerski posao ali takođe i posao kojim pokazuješ sopstveni ukus. Posebno sam ponosna na format koji sam (uz podršku svojih koleginica iz KCB-a, mi smo pretežno ženski kolektiv) uvela pod nazivom ART BRANČ. Održava se jednom mesečno, obavezno radnim danom u podne. U to vreme zaposleni u korporacijama i većim sistemima obično biraju šta će da jedu i od koga će da naruče, to znam iz iskustva. Ideja je bila da se smisli format koji će u to vreme omogućiti ljudima da porazgovaraju sa nekim od savremenih mislilaca sa kojim možda ne bi imali priliku da sede u društvu i da taj odabrani gost ili gošća u 15 do 20 minuta izloži pred publikom nešto iz svoje struke, o čemu je razmišljao ili razmišljala a što još nije nigde objavljeno. Posle ide 45 minuta razgovora sa publikom, uz kolače i kafu sa Bejlisom. Zbog ove situacije sa ograničenjima publike na neko vreme smo prešli na Instagramlajv. Do sada su gosti bili: Vlatko Ilić, Divna Vuksanović, Aleksandar Palavestra, TijanaTodorović, Jovan Čekić, Aleksandar S. Janković, Dijana Milošević, Vladislav Bajac…
Adrenalin me spiči kad sednem na novog konja ili kobilu, nekog koga nisam nikad ranije jahala
UBISTVO
Upravo pišem scenario za film o dvostrukom ubistvu. Dugo mi je trebalo da mogu da prelomim da u onom što pišem neko bude ubijen. Ali sad sam prelomila. Biće obojica.
MISTERIJA
Zašto planiramo život na Marsu umesto da popravimo savršenu planetu na kojoj živimo?
Prevarila sam đavola, uzela mu znanje a nisam se prodala. Jako dobar osećaj
LJUBAV
Poljubac i grljenje. Fizički dodir. Pank novog vremena.
AVANTURA
Odluka da nećeš. Onda ti je svaki dan avantura.
REKLAMA
Deset godina sam radila u advertajzingu. Taj zanat sada imam priliku da koristim za digitalne kampanje iz oblasti ljudskih prava, pre svega na one koje se bave pitanjem položaja žene. Prevarila sam đavola, uzela mu znanje a nisam se prodala. Jako dobar osećaj.
POLITIKA
Nedostatak političkih opcija.
Namučeno, prevareno, siromašno društvo koje je naučeno da može da preživi isključivo putem trikova koji se odnose na sitne prekršaje, pa tako i preživljavamo umesto da živimo.
Bilo bi takođe lepo da umesto da biramo između Vučića i Đilasa biramo između Ane Brnabić i MarinikeTepić – na primer. Fali nam snažna, jasna, ženska liderska figura kao što je bila Vesna Pešić.
Nijedna politička opcija koja podrazumeva koaliciju sa Dverima nikako ne može da bude moj opozicioni stav. Tako sam ja kao većina građana dovedena u situaciju da svoje opozicione stavove ne mogu da vežem za konkretnu osobu koja ga-je predstavlja.
Plivamo u haosu nepoverenja i nereda.
Za pristup u skupštinski odbor treba uvesti ozbiljnu HR ekipu koja bi svakog kandidata pojedinačno odobravala sa sve pregledanjem CV-a, razgovorom, rešavanjem specijalistički kreiranog testa a zatim sa evaluacijom i ocenjivanjem na svakih šest meseci. “Kako vidite sebe za tri godine? … A za pet?…” I sve to javno, zapisano, transparentno.
INSPIRACIJA
Iz života. Ja sam baš ljubiteljka “ovostranog”.
IZAZOV
Da doživim pokretna i čista u glavi neku finu starost i da se pogledam u ogledalo i kažem sebi; “Bože, nikad nisam bila lepša”, pa onda da zapalim cigaru.
KIČ
Ma nemam ja problem sa kičem, sve jasno. Imam problem sa minimalistima, ništa to ne mogu da ukapiram.
HRABROST
Hrabrost je u svakoj situaciji reći ono što misliš, što nije normalno. Normalno bi bilo da uvek bez izuzetka kažeš ono što misliš. Al` eto, na to je spala hrabrost.
ADRENALIN
Adrenalin me spiči kad sednem na novog konja ili kobilu, nekog koga nisam nikad ranije jahala.
Mnogo je dobro. Možda padnem a možda se održim u sedlu, nemam pojma šta će biti.
