Susreti sa Merkelovom ili Makronom Vučićevoj politici daju privid Evrope, kao što masovna posećenost na beogradskom Sajmu knjiga daje privid čitanosti.
Tri decenije od krvavog raspada SFRJ kriza i dalje ima jugoslovenski karakter. Odlazeća nemačka kancelarka kroz inicijativu Berlinski proces kao da je htela da sve vrati na nulto stanje – na Region kako bi izgledao da se SFRJ raspala dogovorno, bez rata, a da je zadržala i unapredila ekonomske, infrastrukturne i kulturne veze.
Ali, Berlinski proces je nemoćan protiv narativa raspada koji su tabuizirani kao cement novih identiteta svih ovdašnjih etniciteta. Region je nesposoban da sam izgradi mehanizam pacifikacije sukoba, a Angela Merkel je bila „Burda Tito“ – arbitrarni centar moći. Vučić, Rama i Zaev jesu Tito, Nehru i Naser Open Balkana (tok Berlinskog procesa), ali skandinavizacije Regiona (priključenja ostalih) nema bez nadvladavanja narativa i sinhronizacije identiteta.
U nekom neformalnom razgovoru u Beogradu, bošnjački akademik, rahmetli Muhamed Filipović Tunjo, rekao mi je da na ovim prostorima prvo svi treba da se iskreno priznamo pa tek onda da krenemo dalje. Možda bi onda samorefleksija imala neke šanse u odnosu na huškanje. U odnosu na ono što je nobelovka Alis Manro nazvala „porno nacionalizam“.
Više nema iluzija. Narativi su evoluirali u nove vazalne forme revizionističkih nacionalizama. Zapadni Balkan neće skoro (nikad) u EU
Znate li kad smo prvi put čuli „izvini“ povodom ratova devedesetih? Davne 2003, kada su predsednici Srbije i Crne Gore i Hrvatske Svetozar Marović i Stjepan Mesić uputili međusobna izvinjenja za sva počinjena zla i štetu u ime građana svojih zemalja. Lep gest, ali niko ga se skoro i ne seća. Dosovska reformska vedeta Božidar Đelić se nadao da će Srbija članstvo u EU simbolički potpisati na Vidovdan 2014. u Sarajevu, na sto godina od Principovog atentata.
Više nema iluzija. Narativi su evoluirali u nove vazalne forme revizionističkih nacionalizama. Zapadni Balkan neće skoro (nikad) u EU. Open Balkan je uteha. ali i sumnjiv kao eufemizam za „srpski svet“.
Bar smo prošli fazu fascinacije posetama, kad su Rama u Beogradu ili Vučić u Sarajevu doživljavani kao Sadat u Jerusalimu. Dok gledate lidere balkanskih državica na samitima inicijative Brdo – Brioni, ili Berlinskog procesa, mislite li da bi i oni zaratili da su bili 1991. na čelu federalnih bantustana? Ako ne bi, možda bi koalicije na saveznim izborima bile:
1) Milo-Plenković-Haradinaj,
2) Vučić-Janša-Dodik-Gruevski,
3) Milanović-Đilas-Zaev
4) Kurti-Bakir-Penava,
5) Tomašević-Ćuta-Dobrica-Tanja Fajon
6) Čeda-Komšić…
Igrajte se, posložite koalicije.
A Krivokapić? Pa kompromisni savezni premijer. Nešto kao nekad njegov zemljak Veselin Đuranović.
