Očigledna i providna rehabilitacija “balkanskog kasapina”
NENAD ČALUKOVIĆ, glavni urednik magazina KARAKTER
Marko Uljarević je verovatno najzaposleniji čovek ovih dana.
Marko je, inače, prvi čovek Ipsosa.
Marko je jedini čovek s kojim se Aleksandar Vučić čuje svaki dan. Tako nam je bar svojevremeno otkrio predsednik Srbije. Pretpostavlja se da Vučić na 48 sati od Marka dobija presek raspoloženja javnog mnjenja.
Kako nas je Jeremić (ponovo) ubedio da je zaista desničar
Utisak je da Vučićev rejting pada. Ili bar ima takvih indikatora. Oštar udar na Dragana Đilasa; Pirova pobeda u Zaječaru; nervozno reagovanje na primedbe evropskih parlamentaraca koji su se drznuli da ukažu na četiri velike afere u Srbiji; ozbiljan izazov kako zatvoriti priču sa hapšenjem Veljka Belivuka; problemi sa koronom, antivakserima i odijumom prema Kriznom štabu; pojačavanje pritisaka zbog Kosova; primetno intenzivirana svakodnevna gostovanja perjanica režima, pojačanih Vojislavom Šešeljem, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom; parlament se isključivo koristi za napade na opoziciju, slobodne medije i civilni sektor…
Ima izgleda razloga za Vučićevu nervozu.
Ulazi se, doduše, polako i u desetu godinu vladavine naprednjaka, a to je uglavnom tajming kada Srbi mahom počinju da okreću leđa vladarima.
Razlog više, dakle, da se Vučić sve češće čuje s Markom iz Ipsosa.
Slobodan Milošević doživljava katarzu. Očigledna i providna rehabilitacija “balkanskog kasapina” u režiji uglavnom prorežimskih medija. Serija Porodica najperfidnije je iskorišćena u javnom prostoru za brutalno relativizovanje i pranje Miloševićeve ratnohuškačke političke biografije i njegove ključne uloge u ratovima i zločinima devedesetih. Sramno.
Vuku Jeremiću bilo je potrebno manje od tri dana da nas ubedi da je zaista desničar. U to više ne sumnjaju čak ni oni koji su sa skepsom posmatrali Jeremićev nacionalistički kapacitet.
Kako nas je Jeremić (ponovo) ubedio da je zaista desničar
Negirao je genocid u Srebrenici, a onda se izjasnio protiv usvajanja zakona o istopolnim zajednicama.
Moguće je da je neki njegov Marko ustanovio da je šansa Jeremića u modernom desničarskom korpusu.
Jeremić je, dakle, ostao veran svom prvom političkom karakterisanju – Koštunica sa laptopom.
Šta reći o muškarcima, a posebno ženama, koji su stali u odbranu Branislava Lečića nakon što ga je Danijela Štajnfeld optužila za silovanje. Jadno, gospodo, bedno, ma šta tužilaštvo i sud odlučili. Ili – ma šta pokazao Vučićev poligraf.
Možemo li bar nekad i u bilo kojoj prilici da se kao nacija plebiscitarno priklonimo potencijalnoj žrtvi, a ne mogućem dželatu? Pa čak i da pogrešimo. Zdravije je kasnije da priznamo grešku, nego saznanje da smo podržali nasilnika.
