RADOMIR LAZOVIĆ, aktivista Ne davimo Beograd, piše za KARAKTER
Kada smo se pre tri godine kandidovali na izborima za Skupštinu Grada Beograda, naišli smo na jednu vrstu nerazumevanja medija i dela javnosti prema temama koje smo hteli da stavimo u prvi plan. Naime, Ne davimo Beograd je svoj program, pa tako i kampanju i javni nastup, bazirao na isticanju važnosti rešavanja životnih problema građana i građanki.
Insistirali smo na tome da se u prvi plan stavi direktni uticaj političkih pitanja na život običnih ljudi, uz razumevanje važnosti određivanja prema širim društvenim pitanjima. Govorili smo, i govorimo, o urbanističkom planiranju, zagađenju, kanalizaciji, trotoarima ili javnom prevozu, a novinari bi nas često pitali kada ćemo da im damo nešto više dnevnopolitički, sugerišući ili otvoreno pokazujući da su ovo teme od manjeg značaja.
I tada, kao i danas, smatramo da se okupljanje ljudi za bavljenje pitanjima razvoja grada ili države, dakle političkim pitanjima, mora dogoditi na tom najdirektnijem i građanima najbližem nivou. Tri godine kasnije, čini se da su ove male teme sa pravom preuzele veliki deo interesovanja šire javnosti, a svoju nemalu ulogu u tome Ne davimo Beograd sa ponosom ističe.
Danas se političke partije i organizacije utrkuju u tzv. zelenim temama, kojima se pre tri godine skoro niko, osim Ne davimo Beograd, u političkom životu Srbije nije bavio
Ovo se posebno odnosi na tzv. zelene teme, kojima se pre tri godine skoro niko, osim Ne davimo Beograd, u političkom životu Srbije nije bavio. Pitanja zaštite životne sredine, zagađenja, otpada, zdravog okruženja danas dominiraju. Danas se političke partije i organizacije utrkuju u tome da naprave zelene dogovore, potpisuju se zelene deklaracije, insistira se na zelenom patriotizmu, izdaju zelene novine, predlažu zelene politike, iako su do juče akteri ovog nazovizelenog talasa zastupali potpuno drugačije ideje. A mnogi od njih bili su i u prilici da ih sprovedu, s obzirom na to da su činili vlast.
Ostavimo za trenutak po strani partije na vlasti, koje su ionako PR ljuštura koja će javno reći bilo šta, samo da se dopadne glasačima i tako nastavi da isisava javna sredstva u privatne džepove. Veliki broj organizacija opozicije do juče je zastupao ideje izgradnje rudnika litijuma u Srbiji, spalionice u Vinči, deponije na mestu bare Reva ili direktno učestvovao u mahinacijama sa sredstvima namenjenim za unapređenje životne sredine dok su predstavljali vlast.
Ako pogledamo pitanja urbanističkog planiranja, setimo se podrške koja od pojedinih opozicionih partija nije izostala čak ni za projekat kakav je Beograd na vodi, a brojne privatizacije javnih preduzeća protiv čijeg uticaja se danas borimo, upravo su se desile za vreme prethodne vlasti. Brojni zakoni i odredbe čije negativne posledice po životnu sredinu i život uopšte trpimo sve ove godine, doneseni su znatno pre terora “napredne” Srbije.
Bez obzira na to da li u ovom političkom skretanju vidite ozdravljujući proces za naše društvo ili ste prema njemu skeptični, ovo jeste jedan važan pomak prema onome što je Ne davimo Beograd zastupao od početka.
Ono što je budućnost političkog rada pokreta i ono što bi trebalo da donese promenu jeste dalja politička artikulacija i zeleno-leva ideološka nadgradnja u pravcu insistiranja na smanjenju društvenih nejednakosti, na poboljšanju uslova života građana, na zdravom okruženju, socijalnoj pravdi, demokratizaciji društva, podršci najugroženijima i otvorenoj i stalnoj borbi za to da naš grad, naš Beograd, bude dobar grad za sve naše građane i građanke.
Suprotstavljanje nelegalnoj gradnji, odbrana javnih i prirodnih dobara, borba protiv zagađenja, adekvatno tretiranje problema otpada, čuvanje i uvećavanje fonda šuma, zaštita zelenila, parkova i obala ili oslobađanje reka iz cevi moraju dobiti jasno određenje za šta se zalažemo i kako ćemo konkretno doprineti ne samo da se ovi štetni projekti zaustave i u budućnosti trajno spreče, već i kako ćemo se izboriti da naši gradovi ili naše društvo budu zaista dobri za sve nas, a posebno za one najsiromašnije, najugroženije, one kojima najviše treba.
Jer svi smo rođeni jednaki, svi zaslužujemo pravo na obrazovanje, lečenje, dostojanstven rad ili putovanje i odmor. Svi zaslužujemo da svoje životne potencijale razvijemo u celosti. Odgovor na ova pitanja i konkretna rešenja Ne davimo Beograd dao je u svojoj izbornoj platformi ZA DOBAR GRAD. Ali više o tome uskoro.
