RADOMIR LAZOVIĆ, aktivista Ne davimo Beograd, piše za KARAKTER
Prve informacije o požaru u Vinči su preko medija stigle mnogo kasnije od gustog dima koji je preplavio grad. Prvi su nam se javili Pančevci koji su sa viših zgrada čak mogli da slikaju vatru, a zatim su počele da stižu poruke iz svih delova grada s pitanjem: šta je to u vazduhu. U medijima nije bilo ni najmanje naznake da neka opasnost vreba nad nama sve do sutradan pre podne. Dakle prošli su sati i sati dok javnost nije saznala da je u opasnosti od širenja požara, ali i od zagađenja vazduha.
Iz saopštenja strane kompanije „Beo čista“, koja upravlja deponijom u Vinči, ali i iz izjava Gorana Vesića, na koje smo morali da sačekamo čitav jedan dan, mogli smo da saznamo da su vatrogasci na lice mesta stigli samo nekoliko minuta nakon poziva.
Ako nema merenja, nema ni zagađenja
Šta je onda sprečilo naše gradske funkcionere da sami obaveste javnost i objave smernice za ponašanje stanovništva pod rizikom od zagađenja? Umesto da što pre jave građanima šta se dešava, ova ekipa po pravilu beži u negiranje ili umanjivanje značaja problema sa kojima očigledno ne može da izađe na kraj. Tačno onoliko koliko su nesposobni da reše enormne probleme Beograda, toliko su vrhunski stručnjaci u spinovanju i medijskom pokrivanju svega što bi im moglo škoditi. Evo na primeru ovog požara kako razmišljaju napredni spin majstori.
Iako je svima jasno da prava opasnost od požara na deponiji nije u širenju same vatre, Vesić, Glavaš i kompanija „Beo čista“ u svim svojim saopštenjima navode isključivo informacije o lokalizovanju stihije. Hvale se da je požar ograničen na područje deponije, garantuju da nema šanse da se proširi, navode broj vatrogasaca koji su uključeni u akciju, dele snimke gašenja, i sve to bez reči o glavnoj opasnosti – zagađenju koje je daleko od kontrolisanog. A mediji redom prenose da je požar pod kontrolom. Prosto i jednostavno.
Požar u Vinči je pokazao da tačno onoliko koliko su nesposobni da reše enormne probleme Beograda, toliko su vrhunski stručnjaci u spinovanju i medijskom pokrivanju svega što bi im moglo škoditi
A to što će danima u našim plućima biti nepoznate kancerogene materije kao da postaje manje važno. Usled paljenja ovako velike površine ko zna šta sve od opasnih materija sagoreva, pa se pored praškastih čestica oslobađaju i kancerogeni furani i dioksini. Još bolja situacija za napredne upravljače našim sudbinama je činjenica da se ove materije ni ne mere u Srbiji. Ako nema merenja, nema ni zagađenja, opet prosto i jednostavno.
Ovim malim spinom i skretanjem pažnje sa glavnog problema, Vesić i ekipa su uspeli da umire javnost, ali i da prikažu gradske službe, odnosno sebe, kao sposobne da pobede vatrenu stihiju. Iako smo u razgovoru sa vatrogascima i ljudima angažovanim u radu mehanizacije saznali da im je požar prosto nedostupan i da su se njime bavili rubno, kao i da se čini da će on trajati nedeljama jer kamioni sa zemljom ne mogu da priđu, Vesićev spin da u prvi plan izbaci samo činjenicu da je vatra lokalizovana je uspeo, pa makar to značilo samo da je otupeo oštricu nezadovoljstva građana.
Još jedan „Not great, not terrible“ dan za Vesića i još jedan „just terrible“ dan za Beograd.
Karakter 14
