Piše SNEŽANA ČONGRADIN
I, zaista, nije se bivši demokrata, Aleksandar Šapić, odskoro potpredsednik Srpske napredne stranke, promenio. Bio je na strani osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina, i dok je bio u Demokratskoj stranci. Od „velikog pozdrava za Šljivančanina“, kako je pre deset godina napisao ispod zajedničke fotografije sa ovim ratnim zločincem, koju je sa nacionalističkim ponosom, u svojstvu funkcionera demokrata i predsednika opštine Novi Beograd, objavio na društvenim mrežama, stigao je, u protekloj deceniji, do zajedničke pripadnosti i stranačke odanosti Aleksandru Vučiću.
Veselin Šljivančanin, član Glavnog odbora SNS, poznat u narodu kao osuđenik Haškog tribunala na 20 godina zbog mučenja zatvorenika hrvatske nacionalnosti u logoru, u Vukovaru, 1991. godine, od pre par dana nosi isti dres kao i novoimenovani potpredsednik naprednjaka – Aleksandar Šapić.
Na fotografiji koja je građanima Srbije obelodanila Šapićevu privrženost Šljivančaninu, vidi se da je deset godina ostavilo traga na licima zločinca i njegovog obožavatelja. Razume se, stariji su, iskusniji, izvesno mnogo bogatiji usled političkog angažmana a, svakako, dobro upoznati sa time kako treba odavati ljubav, poštovanje i dokazivati odanost danas svom zajedničkom lideru, bogu – Aleksandru Vučiću. Pritom, pridev „bog“ nije metafora za doživljaj Šapićeve odanosti Vučiću, već upravo njegov način da je opiše.
Da li je Vučić dobro procenio Šapićeve kapacitete, ako se zna da je Šapić nekako uspevao da pridobije simpatije i onih građana koji o Vučiću i njegovoj politici ne misle baš ništa dobro?
Tako je Aleksandar Šapić, nekoliko dana od imenovanja na mesto potpredsednika SNS i takozvanog utapanja njegovog SPAS-a, partije u kojoj je, takođe, brižljivo skupljao i radio na uvećavanju svoje kolekcije i broja primeraka ratnih zločinaca u neposrednom, političkom okruženju, izjavio doslovno da je predsednik naprednjaka i Srbije – bog, odnosno da Vučić ima božiji dar. Rekao je da nikada dosad nije video čoveka koji na tako kvalitetan način, kao predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić, sagledava stvari, pa čak i one koje mu apsolutno ne idu u prilog.
Objašnjavajući svoje premeštanje iz Demokratske stranke, koja je, uz sve podrazumevane i ovde preskočene mane, u smislu navođenja i objašnjenja, ipak, na kraju, i protiv svoje volje, uhapsila ratne zločince, najveće balkanske krvnike – Ratka Mladića i Radovana Karadžića – i isporučila ih Hagu, Aleksandar Šapić je rekao da se on nikada nije slagao sa takvom politikom „demokrata“, ali da je ušao u politiku, odnosno u DS, kako bi prikupio znanje i veštine i postao to što jeste – danas.
Danas, nakon veličanja Aleksandra Vučića, bivšeg potrčka takođe ratnog zločinca Vojislava Šešelja, rekao je da lider SNS „ne zatvara oči ni pred čim“, odnosno da „sve vidi“, i da bi on voleo da to nauči od njega i da razvije. Jer, dodao je, „samo na taj način možete da menjate stvari i okrećete ih u svoju korist“.
Šapić tvrdi da je bio protiv haške politike DS-a, a odrekao se i svojih negativnih komentara o Beogradu na vodi
Naravno, ono što veže Aleksandra Šapića za Aleksandra Vučića nije samo ljubav i obožavanje ratnih zločinaca, njihovo udomljavanje i upriličavanje da nastave da se bave javnim radom nakon što izađu iz zatvora, da razvijaju dalje, mimo suda, svoju samoodbranu i veličaju velikosrpske promašene i izgubljene ratne ciljeve, već i, razume se, sumnjive, koruptivne radnje. Inače, zašto bi se odrasli, stasali ljudi izlagali ovakvom blamu nazivanja predsednika stranke i države samim – bogom.
Izvesno je da uz poneke začine o nužnosti takvog javnog diskursa, usled nakaradne ubeđenosti da je reč o javnom interesu, uprkos nasilju i brojnim dokazima protiv, zaštita ulovljenog plena, nelegalno stečene imovine i privilegija tokom obavljanja javnih funkcija, ne poznaje granice i gazi svako ljudsko dostojanstvo. Ideja o umnožavanju i mogućnosti nastavka angažmana, sa još više pozicije i funkcije, predstavlja dovoljan razlog za one, uveliko sklone moralnim posrnućima, da se upuste u ovakve očigledno koristoljubive političke igrarije.
Morao je Šapić, podrazumevano, da se pre ulaska u SNS odrekne i svojih negativnih komentara i mišljenja o Vučićevom Beogradu na vodi. I da demantuje „svoj gaf“ da u svom timu ne želi Gorana Vesića.
Pripremajući ga za odgovarajućeg koji će uspeti da se odupre do sada najvećim pritiscima opozicije uoči predstojećih izbora u Beogradu, Aleksandar Vučić, izvesno, prepoznao je Šapićev kapacitet da se u svojstvu naprednjaka pojavljuje na takozvanim nezavisnim medijima, odnosno onim preostalim koje nije uspeo da stavi pod svoju strogu kontrolu. Aleksandar Šapić tako „uspešno“ daje intervjue pojedinim magazinima i gostuje na televizijama i u emisijama kojima preovladavaju kritički tonovi prema Vučićevom režimu.
Valjda je Vučić procenio da za izbore u glavnom gradu nema boljeg od Šapića, pa planira da mu ingerencije sa Novog Beograda prebaci na ceo grad. Istina, dok se nije ovako neposredno i direktno priklonio naprednjacima, Šapić je nekako uspevao da pridobije simpatije i onih građana koji o Vučiću i njegovoj politici, boravku na vlasti, ne misle baš ništa dobro.
Moglo se učestalo, u prethodnim godinama, čuti kako i pored svih njegovih političkih idiotizama i otkrivenih finansijskih malverzacija, ipak „dobro vodi“ tu najveću beogradsku opštinu. Da li je Vučić dobro procenio kapacitete bivšeg vaterpoliste, odnosno koliko je Šapić u stanju da svojim likom i delom bude reprezentativniji za beogradsko biračko telo od uveliko omraženog Gorana Vesića, videće se na izborima koji su tu, iza ugla.
