PATRIK LAZIĆ, pozorišni reditelj, piše za KARAKTER
Iz čistog mazohizma svakodnevno pratim stranicu koja prikuplja sve naslovne strane štampanih medija u Srbiji toga dana. Često me zabavlja ta urednička muka da od orkestriranih zadatih reči naprave što kreativniji naslov. Nije uvek lako od npr. „Milo”, „Zvicer”, „metak”, „Vučić” i „plan” napraviti koliko-toliko drugačiji naslov od ostalih sestrinskih naslovnica. Epiteti uglavnom pomažu: „našmrkani Milo”, „monstruozni plan”, „glava hobotnice”.
Pre neki dan naslovnice su se diferencirale otprilike ovako: „Severina, idi u Jasenovac da vidiš šta je genocid”, „Severina: Srbi su genocidni”, „Severina: najgori sam ustaša”. Podnaslovi: „vodi ustašku kampanju”, „hrvatska cajka koja je karijeru napravila u Beogradu ponovo najstrašnije pljuje po Srbima i Srbiji”, „ološ ustaški najgori”. Zazivani su dobro poznati argumenti protiv grešnice Severine, raspisana je peticija da joj se zabrane nastupi i ulazak u zemlju. Budući je retko koji medij preneo tačne Severinine izjave, iskoristiću svoj medijski prostor za to.
Često me zabavlja ta urednička muka da od orkestriranih zadatih reči naprave što kreativniji naslov
Kada je krajem prošle godine shvatila da bi trebalo da vodi emisiju na televiziji koja se dovodi u vezu s porodicom Dodik, angažman je vratila uz objašnjenje: „Ne želim sudjelovati u projektu koji ima veze s osobom koja vrijeđa žene na najgori način i koji ne priznaje da je u Srebrenici počinjen genocid.”
Da li će ikada srebreničke majke dobiti tu vrstu empatije u Srbiji bez ijednog: „ali”, „čekaj malo”, „i oni su”…?
Prilikom nedavnog gostovanja na televiziji BHRT izjavila je: „Kao što sam, na primjer, sada ispala najgori ustaša, rekavši da je u Srebrenici bio genocid, što je bio genocid, kako god oni to nazivali: veliki zločin, mali zločin ili srednji zločin. Radi se samo o tome da bi, u stvari, ako je bio genocid, onda neka država trebala toj državi platiti odštetu. Mislim da samo zbog toga oni ne priznaju da se to tako zove.” Dakle, to je ono što je rekla, sve ostalo su lažne vesti, manipulisanje i izvrtanje, odnosno urednička kreacija na zadatu temu.
Matej Periš još uvek nije pronađen. Ceo region saoseća sa ruiniranim ocem, roditeljska tuga izbrisala je nacionalni predznak tuge. No, da li će ikada srebreničke majke dobiti tu vrstu empatije u Srbiji? Bez ijednog: „ali”, „čekaj malo”, „i oni su”… Da li će ikada u našem regionu i one imati pravo na tugu?
Ukoliko neće, budućnost je izvesna, pokazao ju je poslednji popis stanovništva u Hrvatskoj, a ubrzo će, verujem, isto to obelodaniti i u drugim državama. U odnosu na 2011. godinu, Hrvatska je izgubila 400.000 stanovnika, gotovo 10 posto, a procene su da će do 2100. Hrvatsku i okolne zemlje napustiti više od 30 posto stanovništva. Nepovoljne društvene okolnosti – jedan su od glavnih razloga za to.
Nego, ajmo mi još malo o Severini…
