NENAD ČALUKOVIĆ, glavni urednik magazina KARAKTER
Već sam negde konstatovao da je Srbiji potreban predsednik koji će da pobedi na aprilskim i izgubi na sledećim izborima 2027. Predsednik koji će, naravno, u domenu svojih ustavnih ovlašćenja da povlači nepopularne i nepopulističke poteze kako bi ovu državu vratio na mapu modernih evropskih demokratija i medijskih sloboda zbog čega će ga Srbi kazniti na glasanju za pet godina. Šef države koji će zaustaviti zahuktalu netoleranciju, netrpeljivost i mržnju u društvu. Čovek koji će sprečiti ekološku katastrofu, povratak u tamnu prošlost, popularizaciju ratnih zločinaca, zaoštravanje netrpeljivosti prema susedima. Predsednik koji će da bude simbol (nekakvog) jedinstva, ma koliko to bilo (ne)moguće u ovoj raspolućenoj zemlji.
Iako je u medijima već bio kandidovan još u decembru – što je kao prateći folklor podrazumevalo “toplog zeca” odnosno salvu tabloidnih i režimskih optužbi i uvreda, od toga da je “topio tenkove”, da je “NATO general” ili da ima “hrvatsko državljanstvo” – Zdravko Ponoš je, ipak, donekle iznenađenje, jer se kao najozbiljniji Vučićev rival iz opozicije okupljene oko Đilasa očekivao neko iz civilnog a ne vojnog sektora.
Ponoš bi najveći “vetar u leđa” mogao da dobije od koalicije Moramo, koja je otvorena za razgovore o zajedničkom kandidatu, ali ostavlja mogućnost da izađe i sa svojim
Bivši načelnik Generalštaba ostavlja utisak odmerenog i kulturnog čoveka. Karakter brušen pod vojničkom čizmom svakako je jedna od njegovih vrlina, ali i aduta u srpskom patriotskom korpusu. Podrška koju je dobio od pojedinih intelektualaca, poput Gorana Markovića, Dragana Velikića ili Rodoljuba Šabića, poljuljana je, donekle, odbijanjem Skupštine slobodne Srbije na zajednički izlazak na izbore sa Ujedinjenom Srbijom. Čini se, ipak, da bi Ponoš najveći “vetar u leđa” mogao da dobije od koalicije Moramo, koja je otvorena za razgovore o zajedničkom kandidatu, ali ostavlja mogućnost da izađe i sa svojim pretendentom na Andrićev venac ukoliko takav dogovor izostane.
Opoziciji bi dobrodošao “hrvatski Škoro”, koji je Kolindu Grabar Kitarović poslao u drugi krug, gde je poražena od Zorana Milanovića. Zato bi, recimo, eventualna kandidatura Branimira Nestorovića mogla da bude ozbiljna pretnja Vučiću
Iz opozicionog spektra kandidature su još najavili Srđan Škoro, u trku će verovatno i Boris Tadić, pa zatim Boško Obradović, Miloš Jovanović…
Opoziciji bi, međutim, dobrodošlo kada bi se na izbornom listiću pojavilo što više kandidata koji plediraju na biračko telo naprednjaka. Potreban im je neko kao “hrvatski Miroslav Škoro”, koji je sprečio pobedu Kolinde Grabar Kitarović, koja je u drugom krugu izgubila od Zorana Milanovića.
Pošto je nemoguće očekivati da neko sada okrene leđa SNS i kandiduje se za predsednika, kao što je Škoro uradio i uzeo značajan deo biračkog tela HDZ, eventualna kandidatura, recimo, Branimira Nestorovića mogla bi da bude najveća pretnja Vučiću, pošto imaju podršku ideološki sličnog, ali i dosta jakog antivakserskog kartela.
Zbog toga ne čudi režimska taktika u kojoj se Nestorović šalje u naručje Dačićevim socijalistima. Vučić je svestan neizvesnosti ili referendumske atmosfere koju donosi drugi krug i zato po svaku cenu želi da ga izbegne.
Zato je važan prvi krug. I ko će se sve kandidovati. I ko će “zapušiti nos”. I ko će sedeti na ruci dva sata kako bi mu utrnula, da bi, i mimo svoje preterane (političke) volje lakše zaokružio opozicionog kandidata za koga se veruje da ima najveće šanse protiv Vučića. Trenutno je to Ponoš.