Srbiji je potreban predsednik koji će da izgubi sledeće izbore. Predsednik koji će da povlači nepopularne i nepopulističke poteze kako bi ovu državu vratio na mapu pristojnih evropskih demokratija. Šef države koji će prekinuti radikalski san da se ova zemlja pretvori u kinesku provinciju ili rusku guberniju. Predsednik koji će zaustaviti zahuktalu netoleranciju i mržnju u društvu. Čovek koji će sprečiti ekološku katastrofu, povratak u tamnu prošlost, popularizaciju ratnih zločinaca i zaoštravanje netrpeljivosti prema susedima. To je najjednostavnije oslikan fotorobot predsedničkog kandidata.
Postoji li takav među oponentima režima koji, što je najvažnije, može da pobedi Aleksandra Vučića? Verovatno postoji, ali previše je skeptika koji u ovakvim, pre svega, medijskim okolnostima veruju da opozicija može da iznedri takvog.
Za oštar odgovor vlasti na ekološke proteste „najodgovorniji“ je Demostat, koji je objavio rezultate istraživanja da opozicija, doduše ujedinjena, ima šanse da pobedi u Beogradu
Utisak je, pak, da opoziciona javnost s nestrpljenjem iščekuje da čuje dogovor njenih lidera o nenapadanju u izbornoj kampanji ili možda o zajedničkom predsedničkom kandidatu. Pretpostavke su da je to najbolji put da se motiviše što veći broj ljudi, pre svega, iz apstinentski raspoloženog građanskog korpusa da izađu na birališta, a onda ni drugi krug predsedničkih izbora ne bi bio daleko. Ne zaboravite, Vučića interesuje samo pobeda u prvom krugu.
A za prljavu kampanju i oštar odgovor vlasti na ekološke proteste, kojima svedočimo, „najodgovorniji“ je Demostat, koji je objavio rezultate istraživanja da opozicija, doduše ujedinjena, ima šanse da se dostojno suprotstavi vlastima u Beogradu. Čeka nas u svakom slučaju odvratno političko i još gore medijsko vreme do 3. aprila.
