Lako su me – zbog opasnog nacionalističkog diskursa i huškačkog insistiranja na ozbiljnim podelama u društvu po modelu devedesetih – ubedili da prolongiram gledanje Dare
NENAD ČALUKOVIĆ, glavni urednik magazina KARAKTER, u kolumni Politički karakter
Pažljivo sam čitao spisak ljudi koji su dobili odlikovanja za Dan državnosti. Naravno, lekarima – i preživelim i pokojnim – kapa dole. Mada i tu je izgleda bilo neke selekcije, pa su nagrađeni samo “odabrani”. Gorak ukus.
Ordene su izgleda, mahom zaslužili oni koji bezrezervno podržavaju šefa države. Nije Vučić izmislio te kriterijume, radio je to i Boris Tadić, ali, nažalost, postalo je normalno da se među počastvovanima uglavnom nalaze predsednikovi ljudi. Retki izuzeci, ipak, ne mogu da sakriju lošu tradiciju.
Ozbiljan propust u Vučićevoj “eri žena”
Ono što, međutim, nije normalno jeste da se, recimo, među nagrađenima ne nalazi nijedna borkinja protiv nasilja nad ženama. Nijedna organizacija iz državnog ili civilnog sektora. Ozbiljan propust u Vučićevoj “eri žena”.
***
Dara iz Jasenovca premijerno je prikazana na RTS. Kakav nas je samo novi talas nacionalizma zapljusnuo. Lako su me – zbog opasnog nacionalističkog diskursa i huškačkog insistiranja na ozbiljnim podelama u društvu po modelu devedesetih – ubedili da prolongiram gledanje Dare. Nacrtana je ponovo crvena linija za bolesno etiketiranje ko je patriota, a ko izdajnik.
Režiser filma Predrag Gaga Antonijević je jedan od onih koji su dobili Vučićev orden. Kao nacionalni heroj bio je počasni gost u loži Skupštine Srbije. Dirljiv prizor. Poslanici su aplaudirali i skandirali: Gaga! Gaga! Gaga! On se poklonio vernoj publici u parlamentu.
Koliko sam čuo, Svetlana Ceca Bojković ne igra u filmu.
***
Đorđe Balašević doživeo je posle odlaska sličnu sudbinu kao Zoran Đinđić. I za Đoletom su – bez srama i stida – plakali neki koji bukvalno nisu imali milosti prema njemu dok je bio živ. Tek nakon njegove smrti shvatili su, valjda, koliko je vredeo i šta smo izgubili. Kasno! A vredeo je Đole, baš. Uostalom, kao i Đinđić.
Jedan je skrnavljen, drugog smo ubili
Devedesetih su i jedan i drugi bili zabranjeni na javnom servisu. Balašević, doduše, i poslednjih deset godina, ali sumnja li iko kakav bi medijski status imao danas Đinđić da je ostao živ?
Jedan nam je ostavio otrežnjujuće stihove, drugi metafore.
Jedan je skrnavljen, drugog smo ubili.
Jedan je simbol kraja Srbije, drugi kraja Jugoslavije.
***
Hapšenje Velje Nevolje otvorilo je brojne dileme. Čeka se vest – ko je bio politički patron kriminalnog klana. Da li će se ministar odbraniti?
