Žena se neretko percipira kao neko ko je tu da apsorbuje stres, frustracije i pritisak koji je nametnut muškom polu. I tu se otvara put svim vrstama verbalnog, fizičkog, seksualnog i mentalnog nasilja, kao i manipulacijama, zamenama teza, pogrešnim interpretacijama i relativizacijama
DUBRAVKA NEGRE u stalnoj kolumni Moj film za KARAKTER
Zašto se nasilje prema ženama relativizuje? Put do odgovora vodi vekovima unazad, kada su nastali mnogi narativi koji su i danas ukorenjeni u samoj biti našeg društva. Muškarac kao simbol zaštitnika doma, hranilac porodice, čuvar ognjišta i časne loze predaka, ratnik, lovac, žetelac, a danas direktor, veleposednik, CEO, čovek od moći.
Zbunjene i često i same izmanipulisane porukama koje su nam usađivane još odvajkada, i žene često podležu opravdavanju zlostavljanja, u stidu i sramu, plašeći se stigmatizacije i prebacivanja krivice
I dok su oni bojevali važne bitke, žene su takođe bile te koje su najčešće iz senke štitile svoje domove, porodicu, zaveštanje, obrazovale nova pokolenja, podizale ih iz ratnog pepela. I polako su preuzimale i uloge hranitelja kroz sticanje obrazovanja i veština. Danas su se sve te uloge i kod muškaraca i kod žena toliko isprepletale da je ponekad teško nositi teret svih obaveza i odgovornosti.
Velika snaga je potrebna odupreti se nasilju, dokazati ga i nastaviti ponosno dalje. A za to je pre svega potrebna promena javne svesti i osnaživanje slabijih, neravnopravnijih i manje zaštićenih u svim sferama društva
Međutim, spora emancipacija žena nije donela i promenu svesti. Ona je ostala ista, kao relikt prošlih vremena, pogotovu u kulturama poput naše. Često društvo nas žene doživljava kao pomoćnice, serviserke, nekoga ko uslišava želje drugih, na usluzi i raspolaganju. Ako smo uspešne, onda je to zahvaljujući drugim faktorima, ne nama samima. Žena se neretko percipira kao neko ko je tu da apsorbuje stres, frustracije i pritisak koji je nametnut muškom polu. I tu se otvara put svim vrstama verbalnog, fizičkog, seksualnog i mentalnog nasilja, kao i manipulacijama, zamenama teza, pogrešnim interpretacijama i relativizacijama.
Foto Boogie
Često društvo nas žene doživljava kao pomoćnice, serviserke, nekoga ko uslišava želje drugih, na usluzi i raspolaganju. Ako smo uspešne, onda je to zahvaljujući drugim faktorima, ne nama samima
Zbunjene i često i same izmanipulisane takvim porukama koje su nam usađivane još odvajkada, i žene podležu opravdavanju zlostavljanja, u stidu i sramu plašeći se stigmatizacije i prebacivanja krivice. Pored seksualnog nasilja, postoje i druge vrste zlostavljanja koje su takođe masovne. Svi znamo za žene koje godinama trpe porodično nasilje, nemoćne da se izvuku iz zamke manipulatora, polako gubeći samopoštovanje i hrabrost da istupe i bore se. Kada se i obrate za pomoć nadležnim institucijama, često, osim verbalne, ne dobijaju nikakvu drugu vrstu podrške – ni fizičku, ni pravnu, ni materijalnu. Ogorčene, prinuđene su da se vrate nasilniku. Često deca iz takvih nefunkcionalnih porodica i sama postanu nasilnici ili stvore bračnu zajednicu kopirajući modele ponašanja svojih roditelja. I začarani krug se nastavlja.
Svi slučajevi kojima smo svedočili u proteklim mesecima gde su žene hrabro istupile, zaslužuju naše divljenje i neizmernu podršku
A kakav je slučaj sa mobingom na radnom mestu, sa psihičkim zlostavljanjem, gde nasilnici dugogodišnjim uvredama, pretnjama i poniženjima mogu da dovedu do potpunog sloma svoje žrtve? Ovakav vid ponašanja gotovo je nemoguće dokazati, a podrška nadležnih organa u ovim slučajevima je neznatna. Takvi zlostavljači, koji jednako mogu biti i muškarci i žene, su svuda oko nas i menjaju razne uloge kao vešti manipulatori tako da ostaju kamuflirani i neprepoznati od svoje sredine kao nasilnici.
Pokažimo mladim generacijama – i devojčicama i dečacima – da je u redu biti drugačiji, imati svoj stav i braniti ga. Da je u redu biti svoj i da niko ne sme da se usudi da vam naudi, jer više nećete ni ćutati ni plašiti se
Dakle, nasilje je toliko ukorenjeno u celokupnom društvu da u većini slučajeva prolazi van radara. Velika snaga je potrebna odupreti mu se, dokazati ga i nastaviti ponosno dalje. A za to je pre svega potrebna promena javne svesti i osnaživanje slabijih, neravnopravnijih i manje zaštićenih u svim sferama društva. I svi slučajevi kojima smo svedočili u proteklim mesecima gde su žene hrabro istupile, zaslužuju naše divljenje i neizmernu podršku.
Bitno je ne okriviti nikoga pre procesa i znati da svako ima pravo na odbranu. Ali, takođe, bitno je ohrabriti žene da traže pravdu za ono što smatraju da im je učinjeno mimo njihove volje. Društvo je uvek tu da iznese svoj sud i zaključke često prerano i nepromišljeno. Zato dajmo dostojanstvo svima da se bore za svoju pravdu u institucijama koje bi nesumnjivo trebalo da rade svoj posao savesno. U isto vreme, ohrabrimo sve ljude da ne ćute, da ne prihvataju, da ne pristaju, da se bore, da se obrate za pomoć. Pokažimo mladim generacijama – i devojčicama i dečacima – da je u redu biti drugačiji, imati svoj stav i braniti ga. Da je u redu biti svoj, i da niko ne sme da se usudi da vam naudi, jer više nećete ni ćutati ni plašiti se.
