Mnoge naučne studije su povezale postojanje crevne mikrobiote sa razvojem autoimunih bolesti
Za Karakter piše Doc. Univ. Dr sci med Ljiljana Čvorović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
U našem telu, spolja i iznutra, živi veliki broj mikroorganizama. U tom skupu dominiraju bakterije, ali smo mi domaćini i arheama, gljivicama i virusima. Svi se oni nazivaju jednim imenom – ljudska mikrobiota. Većina je od velike pomoći za naš organizam, a pojedini postaju štetni ako dospeju na pogrešno mesto ili ih ima u velikom broju.
U crevima čoveka obitavaju kompleksne kolonije mikroba koji utiču na mnoge aspekte zdravlja. Nazivamo ih crevna mikrobiota. Bakterije iz creva pomažu metabolizmu svog domaćina i doprinose dobrom imunom sistemu.
Zid tankog creva čini značajnu barijeru koja onemogućava da mikrobiota izlazi van digestivnog sistema. Uprkos tome što čovek poseduje mnogo mehanizama da se odbrani od probijanja te barijere, ponekad mikrobi to uspeju. Korisne bakterije odlaze putem krvotoka u okolne organe, menjaju svoju ćud, postaju opasne i mogu izazvati oboljenje organa u kome su.
Mnoge naučne studije su povezale postojanje crevne mikrobiote sa razvojem autoimunih bolesti. Kod autoimunih bolesti, naš imuni sistem pogrešno napada sopstvena tkiva i organe. Hashimoto tireoiditis, diabetes mellitus tip I, sistemski lupus, multipla skleroza, reumatoidni artritis, psorijaza i autoimuni vaskulitisi su najčešće autoimune bolesti kod čoveka.
Tim, na čelu sa dr Martin Kriegelom sa Medicinskog fakulteta Univeriziteta Yale, istraživao je probijanje barijere creva od strane crevnih bakterija i njihove povezanosti sa autoimunim bolestima.
Prvi rezultati su publikovani u najvećem naučnom časopisu Science 9. marta 2018. godine. Istraživači su napravili eksperiment sa miševima koji imaju predispoziciju za autoimune bolesti. Miševi koji su primali antibiotik, autoimunu bolest nisu dobili. Miševima, koji nisu tretirani antibiotikom, nađene su bakterije u okolnim limfnim čvorovima i jetri. Mikrobiološkom analizom limfnih čvorova, jetre i slezine otkrivena je bakterija Enterococcus gallinarium.
Istraživanje su nastavili, i tada su eksperimentalnim miševima sa predispozicijom za autoimune bolesti uneli Enteroccocus gallinarium. Bakterija je prolazila kroz zid tankog creva, odlazila do limfnih čvorova i jetre i pokretala autoimuni odgovor. Nakon toga, naučnici su želeli da sagledaju da li oslabljeni soj Enterococcus gallinarium može oslabiti i autoimuni odgovor.
Proizveli su vakcinu koja sadrži samo soj mrtve bakterije Enterococcus gallinarium, а ne i drugе crevnе mikrobiotе, i njom su vakcinisali miševe sa autoimunom bolesti. Vakcina je smanjila autoimuni odgovor i produžila im život. Bakterija više nije nađena u njihovim organima. Ovi rezultati pokazuju da ciljana specifična terapija na bakteriju Enteroccocus gallinarium može zaustaviti autoimuni odgovor, bez uticaja na ceo imuni sistem koji nam je dragocen za borbu od drugih bolesti.
Ovaj tim je izučavao i materijal dobijen biopsijom jetre osoba obolelih od autoimunih bolesti – lupusa i autoimunih bolesti jetre. U svim uzorcima su otkrili prisustvo Enteroccocus gallinarium, dok je nisu našli u kontrolnoj grupi zdravih osoba.
Ovo revolucionarno istraživanje pokazuje, da kod osoba koje imaju urođenu sklonost, Enteroccocus gallinarium može probiti barijeru koju čini zid tankog creva, izaći iz njega i naseliti druge organe i pokrenuti autoimuni odgovor. Ovakvi rezultati će promeniti pravac istraživanja autoimunih bolesti i doneti novi koncept i pristup u njihovom lečenju.
Dr Kriegel zaključuje da lečenje antibioticima i primena ciljane vakcine protiv Enteroccocus gallinarium daje optimistične rezultate u lečenju osoba sa autoimunim bolestima i doprinosi njihovom boljem kvalitetu života.
Bakterija Enterococcus gallinarum (narandžasto obojena) otkrivena u tkivu jetre Martin Kriegel lab, Yale. Preuzeto sa sajta National Institutes of Health.
Referenca Translocation of a gut pathobiont drives autoimmunity in mice and humans. Manfredo Vieira S, Hiltensperger M, Kumar V, Zegarra-Ruiz D, Dehner C, Khan N, Costa FRC, Tiniakou E, Greiling T, Ruff W, Barbieri A, Kriegel C, Mehta SS, Knight JR, Jain D, Goodman AL, Kriegel MA. Science. 2018 Mar 9;359(6380):1156-1161.
(Budikarakter.rs)
