TEODORA DENČIĆ govori za KARAKTER
Šta je ključna poruka vaših nagrađenih fotografija?
Zapravo u pitanju je foto-priča, a moja ideja bila je da dve fotografije i njihov zajednički opis ispričaju nešto o hrabrosti. Naravno, to je i lična priča, jedna od onih načetih na psihoterapiji. Nalazimo se u sobi, kod najpre otvorenog prozora koji je važan ne samo kao moj kutak, već i kao metafora za pogled u svet, a zatim i postavljanje ličnih granica što bez hrabrosti, nekad veće nekad manje, nije moguće. Sumirano, predstavlja ono što zovemo sigurnim prostorom kao mesto koje sami sebi gradimo, uklapamo i prozore i granice tako da se unutra osećamo dobro, a ako to uspemo, čitav svet postaje naš kutak ili bar ja to tako zamišljam.
Opis vaše fotografije počinje citatom Froma: „Sigurnost i sloboda ne idu zajedno“. Mislite da sloboda nije upravo sigurnost?
Teodora Denčić
Tako je, u opisu sam zloupotrebila čuvenog Froma, ali nadam se da mi ne bi mnogo zamerio što koristim njegove pojmove u malo drugačijem kontekstu. Nisam sigurna da su sloboda i sigurnost zapravo ista stvar, ali jedno bez drugoga gube svoj puni značaj. Sloboda je neophodna da bismo se zaista osećali sigurno. Ja to vidim ovako: kada iskoračimo iz sigurnosti, dohvatimo slobodu, a odatle sigurnost izgleda drugačije pa je polako gradimo iz početka i šetnja se onda nastavlja. Sviđa mi se da razmišljam na taj način, zvuči kao obećanje da sve dok se krećemo – rastemo. Sigurnost i sloboda prate hrabre, ne samo sreća.
Fotografijama sam pričala o idealu, tački u dalekoj budućnosti koju bih volela da dostignem, a za sada trudim se da svoj siguran prostor posmatram kao nešto što mi čuva leđa
Da li je moguće kroz fotografiju približiti temu i probleme mentalnog zdravlja ljudima, pogotovo mladima?
Apsolutno! Dvadeset prvi vek je već dokazao da putem umetnosti svaka tema može stići do svoje ciljne grupe. Kakve god barijere da postoje u komunikaciji, umetnost je zajednički jezik svih nas. Za mene je fotografija način razmišljanja, pa je zato vidim u svakoj temi, ali ne treba zaboraviti da istu takvu moć nose i filmovi, predstave, muzika, poezija i druge forme umetnosti kojima smo svakodnevno okruženi, a koje zapravo već utiču na nas bili mi toga svesni ili ne. Ovo je ujedno i savršen način baš za nas mlade budući da smo preko pop kulture konstantno u kontaktu sa različitim sadržajima.
Ipak, da ne bude da Gen Z i milenijalci provode svoje vreme isključivo kraj Netflixa, moram da naglasim da sam ponosna jer kao generacija radimo mnogo da se tabu teme konačno otpakuju iz kutija i prikažu svetu, a čini mi se da je mentalno zdravlje jedna od onih čiji je značaj već uveliko izašao na svetlost dana. Ostaje još da naučimo kako to i da primenimo.
Teodora Denčić
Koji je vaš siguran prostor?
Pojam „siguran prostor“ podseća me da to kada se zaista osećam sigurno nema baš nikakve veze sa fizičkim prostorom. Podseća me i na sve one koji nisu sigurni čak ni u svakodnevnim prostorima koje često podrazumevamo, poput svoje kuće, porodice, svog kreveta, sobe, voljene osobe, radnog mesta… Fotografijama sam pričala o idealu, tački u dalekoj budućnosti koju bih volela da dostignem, a za sada trudim se da svoj siguran prostor posmatram kao nešto što mi čuva leđa i što mogu da nosim sa sobom gde god da krenem. Već neko vreme to je moj stari i iznošeni vans ranac.
