Ne vidim ništa korisno u tome da se u zalaganju za zaštitu siromašnih, bolesnih, manjinskih grupa u društvu, preskaču političari koji na sličan, sa pozicije moći, naravno, ne i isti način, imaju retoriku i postupke koji su, takođe, zasnovani na otrovnom nacionalizmu i neosetljivosti na navedene, većinske kategorije društva i probleme
SNEŽANA ČONGRADIN, novinarka i kolumnistkinja Danasa, zaslužna za afirmaciju kritičke misli u 2020. godini po izboru našeg magazina govori za KARAKTER
Razgovarala JELENA DIKOVIĆ
Da li mi novinari ili kritički određeni drugi javni radnici, kojima po džepovima zveckaju novčići, treba da štedimo političare koji žive i dave se u svojim milionima u državi u kojoj građani žive najbednije u Evropi?
U svojim tekstovima i kolumnama niste ravnodušni ni prema jednoj političkoj opciji. Ne štedite Aleksandra Vučića, ali ni opozicione lidere, poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Zašto?
Zašto bi iko bio pošteđen bilo čega? Da li si ti kao moja koleginica koja se hrabro bori na svim frontovima protiv najvećeg zla, ratnih zločinaca i njihovih glasnogovornika, pošteđena bilo čega? U bezbednosnom i egzistencijalnom smislu, s obzirom na to kojim se poslom baviš, cenim da zaslužuješ sve privilegije, kao i mnogo naših koleginica i kolega. Ali, ne, sasvim je suprotno.Ti strepiš za fizičku bezbednost, da li ćeš sutra imati posao, imati šta da jedeš i da plaćaš račune. Niko te ne štedi ni od čega. Da li mi novinari ili kritički određeni drugi javni radnici, kojima po džepovima zveckaju novčići, treba da štedimo političare koji žive i dave se u svojim milionima u državi u kojoj građani žive najbednije u Evropi? To je jedan nivo. Drugi se, naravno, odnosi na to šta je naš posao. Naš posao je da prepoznajemo opšte dobro i korist, a ne da preskačemo u kritikovanju pojedine političare i ličnosti i time radimo u njihovom interesu. Novinari nisu političari, niti imaju pravo da procenjuju da li je za javni interes dobro da se iz kritičkog osvrta izuzimaju opozicioni političari kako bi se sa vlasti skinuo Vučićev režim. Svaka kritika ima svoj kontekst. Ne vidim ništa korisno u tome da se u zalaganju za zaštitu siromašnih, bolesnih, manjinskih grupa u društvu, preskaču političari koji na sličan, sa pozicije moći, naravno, ne i isti način, imaju retoriku i postupke koji su, takođe, zasnovani na otrovnom nacionalizmu i neosetljivosti na navedene, većinske kategorije društva i probleme. Treći nivo odgovora na ovo pitanje je taj što je reč o političarima koji su već bili na vlasti, dok je Vučić bio opozicija i istakli se kako po preuzimanju finansijskih, tako i ostalih društvenih privilegija, kao i po politici koju su sprovodili. Ja tu ne vidim puno toga dobrog.
Koja je Vama politička opcija najbliža i zašto?
Politička opcija koja je osetljiva na siromaštvo i patnje ljudi, koja prepoznaje i želi da pomogne pojedincima kojima su ugrožene slobode, koja teži što većoj jednakosti građana, koja ne podnosi i jasno uviđa nepravdu u tome da određeni pojedinci imaju drastična, ali i manje drastična bogatstva u odnosu na druge članove zajednice… Politička opcija unutar čijeg sistema je sramota biti bogat i imati privilegije i slobode više od drugog. Možemo je nazvati – levom – ali ona je, pre svega, ljudska i dobra, i ne verujem da bi iko mogao da bude protiv nje, ili da ga, recimo, ne bude sramota da se javno izjasni da nije za takav sistem.
Levičarska scena u Srbiji je onakva kakve su okolnosti u kojima nastaje. A okolnosti su takve da je nekolicina brutalno otela i stekla bogatstva na grbači najsiromašnijeg naroda u Evropi, ratom opustošenog i prepadnutog običnog čoveka
U nekim javnim nastupima ste istakli da ste pobornica levičarskih ideja. Kakva je levičarska scena u Srbiji? Da li njene vrednosti mogu nekad da pobede kapitalizam i enormno siromaštvo u svetu?
Levičarska scena u Srbiji je onakva kakve su okolnosti u kojima nastaje. A okolnosti su takve da je nekolicina brutalno otela i stekla bogatstva na grbači najsiromašnijeg naroda u Evropi, ratom opustošenog i prepadnutog običnog čoveka. To je zločin neviđenih razmera, a snaga kojom ti privilegovani pojedinci danas čuvaju svoja bogatstva je identična onoj kojom su ga i oteli i stekli. Dakle, očekivati snažne i vidljive levičarske pokrete i ideje unutar takvih datosti, potpuno je nerealno. Zato su i oni koji, uprkos tome, deluju – zlata vredni. Nikako im se ne bih mogla podsmevati zbog toga što su “slabi”. Naprotiv, izuzetno su jaki što uopšte pronalaze put za afirmaciju.
CEO INTERVJU sa Snežanom Čongradim čitajte u magazinu Karakter, koji je na kioscima.
