MILENA RADULOVIĆ, glumica, govori za KARAKTER
Foto: RAS/Aleksandar Dimitrijević
Ona je osvojila slobodu.
Ona je pokazala hrabrost.
Ona je prekinula ćutanje.
Ona se nije uplašila.
Ona je preuzela odgovornost.
Ona je ispričala.
Ona je uspela.
Ona se nije pokajala.
Ona je danas spokojna.
Ona je uradila veliku i važnu stvar za ovo patrijarhalno, nasilničko muško društvo koje, nažalost, utisak je, više poštuje dželate nego žrtve.
Milena Radulović
Glumica Milena Radulović odlučila je da se poveri kroz kakvu torturu – uključujući i onaj najbrutalniji scenario – je kao devojčica prošla u školi glume Miroslava Mike Aleksića. I ne samo ona, već brojne tinejdžerke koje su imale san da jednog dana zakorače u svet umetnosti. Prošle su kroz pravi pakao. I dugo se o tome ništa nije znalo. Bar ne javno.
Mnoge žene koje imaju neki problem spremne su da ćute i trpe, jer, nažalost, živimo u sredini gde se to prihvata kao neka normalnost. Takvim predrasudama mora da se stane na put. Društvo mora da veruje žrtvi
A onda je Milena odlučila da progovori. I u svoje i u ime svih devojčica koje su doživele njenu ili sličnu sudbinu. I koje su bile spremne da podnesu prijavu protiv Aleksića.
Priča nam Milena da, ipak, nije očekivala ogromnu pažnju medija. Ni javnosti. Nisu je, međutim, iznenadili ni pozitivni, a ni negativni komentari. Ni oni koji su je podržali ni oni koji su je osporavali.
Moja priča jeste bila jeziva, ali su je mnoge žene doživele kao nadu da nisu same
“Kada sam prelomila da izađem u javnost više nisam razmišljala o tome kako će moja priča biti dočekana. Htela sam samo da je ispričam kao najgoru emociju koju sam doživela. Želela sam da zaštitim sve devojke koje su prošle kao ja. I ohrabrim sve žene koje prolaze kroz nasilje da progovore. Ispalo je, međutim, da je ta tema bitna, da je to najvažniji društveni događaj”, kaže Milena Radulović za Karakter.
Tvrdi da nema dilemu da li bi isto učinila. Čak, naprotiv.
“Ovo je bila moja najlepša godina. Kao da mi je život vraćen nazad”, konstatuje Milena.
Ne čudi je činjenica da gotovo svaka žena ima neku traumu koju nosi, ali da je važno da se one osnaže i da imaju hrabrosti da podignu glas i više ne trpe nasilje bilo koje vrste. Veruje da je doprinela i da se prekine taj zavet ćutanja, koji je duboko ukorenjen u našem društvu, ali je i globalni fenomen.
Gotovo svaka žena ima neku traumu koju nosi, ali je važno da se one osnaže i da imaju hrabrosti da podignu glas i više ne trpe nasilje bilo koje vrste
“Mnoge žene koje imaju neki problem spremne su da ćute i trpe, jer, nažalost, živimo u sredini gde se to prihvata kao neka normalnost. Takvim predrasudama mora da se stane na put. Društvo mora da veruje žrtvi, da pokrene dijalog ili debate kako zaštititi i žene i decu koji su izloženi nasilju ”, konstatuje Milena.
Kao najznačajniju stvar navodi to što je uspela da baci svetlo na jedan od najvećih društvenih problema.
“Moja priča jeste bila jeziva, ali su je mnoge žene doživele kao nadu da nisu same. I to je moja pobeda”, rekla nam je Milena Radulović.
A njena pobeda je pobeda za celo naše društvo. Bar se tako veruje.
