Pop kultura u Srbiji je živa i zdrava, po karakteru nakurčena, po boji drečavozelena; u devedesete ogrnuta
MAJA UZELAC, rediteljka, govori za KARAKTER
Piše Nenad Čaluković
Ako zanemarimo epidemiološku krizu poslednjih godinu dana, ukoliko se uopšte može zanemariti, postoji li pop kultura danas u Srbiji? I kakav je njen karakter?
Haha, sviđa mi se ovo pitanje – istina je da moramo radikalnu dekontekstualizaciju ako mislimo da pričamo o bilo čemu što nije pandemija i pan…panika? Pop kultura u Srbiji je živa i zdrava, po karakteru nakurčena, po boji drečavozelena; u devedesete ogrnuta… Ona je u Gen-Z ključu, dakle odvratna Gen X-ovcima, a selektivno shvatljiva milenijalcima. Ja joj se, kao Gen-Z-er po izboru kad već ne po rođenju, normalno, jako radujem i dosta me zabavlja.
Moja generacija se većinski ponaša u duhu one izjave Dobrice Ćosića: “Ja sam čovek dvadesetog veka, a taj je minuo.” To je, međutim, pozicija iz koje čovek teško može da se raduje životu. A ja računam da je to cela poenta – kakav je, da je – sve dok traje (pesmica).
Ko su njeni glavni protagonisti? I koliko su vidljivi?
Pa tu ide gas, i tu su meni omiljeni Mimi Mercedez ili Kene Beri, Spejs Noksi, ta priča – e, sad, s druge strane, tu je Hali Gali kompilacija i neki tvrdi, a nežni bendovi kao Gazorpazorp, Šajzerbiterlemon ili Vizelj. I jedni i drugi su vidljivi “svojima”, samo je prvih svojih više, a drugih manje; sreću se po običaju u Dragstoru, tehno-hramu, gde su pogodne struje za svaku alternativu, ili na Fijuk sajmu, bukvalno u undergroundu. Ovo sve što pričam o muzici je (bilo) primenjivo i na druge oblasti, manje-više.
Sad prosto svi – msm svi redom – ugl. sede na zoomu s terapeutima, tako da se sve granice brišu i ulazimo u jednu novu solidarnost kroz uravnilovku.
Normalno, osim ovih na jahtama po odjednom netaknutim prirodama – oni su malkice, ovaj, odskočili.
Sad se računaju te pare uglavnom. Msm ko ih ima, taj se računa u elitu. Ja nemam, ne želim i ne bih; vređa me – što kažu – narativ
Gde nam je kulturna elita? Postoji li ona uopšte? Ili je ostala u tragovima?
Pa, sad se računaju te pare uglavnom. Msm ko ih ima, taj se računa u elitu. Ja nemam, ne želim i ne bih; vređa me – što kažu – narativ. Okružujem se generalno poniženima&uvređenima. Koji doduše lepše žive pet puta nego ovi ustoličeni u kešu. Normalno, pitanje je shvatanja lepote. Takođe, ne smem da ih tipujem, taj naš zajednički profil ovih dana nije previše popularan; da ne kažem podleže kazni.
Neke prebitne smo izgubili. I može samo da se plače. Ali onda opet, oni žive kroz nas nešto malo lošije ali pretekle, koji baštinimo taj duh, da se tako književno izrazim na ovim respektabilnim stranicama.
E, sad – desi se da poneki ljudi koji i treba da budu na nekim pozicijicama u ovoj našoj kulturici, na njih greškom, pukim previdom ili nekim trećim čudom ipak ovih dana i zabasaju – pa se onda odigra proboj te anderground elite u mejnstrim. Recimo oni pravi, autentični pesnici zavladaju gradom na par dana iz Kulturnog centra Beograda kao baze, kao što se baš trenutno zbiva.
Okružujem se generalno poniženima&uvređenima. Koji doduše pet puta lepše žive nego ovi ustoličeni u kešu
Čemu vi stremite?
Ja samo tome da zadržim radost. Najveća stvar koju imam oduvek je neka ogromna zahvalnost u svakom času, pa čak i ovom, i to što umem da vidim ono najlepše u svemu i u svakom – okej, možda ne BAŠ svakom, hahhah.
I to ne dam. Koliko se ja razumem u uspeh, to je jedini uspeh koji se računa.
I onda volim što sam uspešna.
CEO INTERVJU SA MAJOM UZELAC ČITAJTE U MAGAZINU KARAKTER, KOJI JE NA KIOSCIMA
