IVANKA POPOVIĆ, bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, piše za KARAKTER
Analizirajući učinak visokog obrazovanja u 2021. godini, neminovno se nameće zaključak da je nastupio ozbiljan zamor svih njegovih učesnika kao posledica kumulativnog efekta četiri semestra rada u pandemiji. Verovatno je tako i u drugim delatnostima.
Protekla godina je bila i godina stalnog iščekivanja izlaska iz vanrednih uslova. Iščekivanje se, nažalost, nastavlja i u 2022. godini zbog pojave novih sojeva virusa.
Ako smo se 2020. godine praktično preko noći prilagodili na nastavu na daljinu, ove godine smo nastavu unapredili, ali i sagledali njena ograničenja. Studentima smo preneli teoriju, ali je skoro potpuno, osim u slučaju brucoša, izostao sinergetski efekat grupne dinamike koji je moguć samo tokom nastave uživo u učionici ili amfiteatru.
Stečena iskustva će biti korisna kada budemo organizovali nastavu u postpandemijskim uslovima. Mnogi svetski stručnjaci smatraju da visoko obrazovanje više ne može da se vrati na način rada uobičajen pre pandemije, posebno u domenu nastave. Definitivno idemo u pravcu kombinovane nastave u kojoj će IT podrška omogućiti više vremena za direktnu interakciju između nastavnika i studenata, čime se podstiče aktivno učenje i sticanje znanja.
Studentima smo preneli teoriju, ali je skoro potpuno, osim u slučaju brucoša, izostao sinergetski efekat grupne dinamike, koji je moguć samo tokom nastave uživo u učionici ili amfiteatru
Da li su se stekli uslovi da tako i zaista bude? Koliko su nastavnici i studenti prihvatili virtuelne uslove rada? Većina nastavnika i saradnika se u protekle dve godine angažovala da svoju teorijsku, pa delom i praktičnu nastavu, prilagodi uslovima rada na daljinu. Fakulteti su uložili značajna sredstva u alate za učenje na daljinu, jačanje internet mreža, računare, servere i prateću opremu.
Da li su svi studenti mogli da pristupe onlajn nastavi na adekvatan način? Da li imaju sopstveni računar, kvalitetnu internet vezu i odgovarajući radni prostor? Podaci o tome su nepotpuni, ali verujem da postoji mnogo problema o kojima studenti nisu spremni da govore. Njih određuju teškoće koje utiču na njihovu dinamiku studiranja, a koje su vezane za opšte okolnosti pandemije koje su uticale na njihovu porodičnu, stambenu, finansijsku i druge situacije.
U letnjem semestru školske 2019/2020. i zimskom semestru školske 2020/2021. godine na Univerzitetu u Beogradu je zabeležen veći ukupan broj položenih ispita nego u odgovarajućim semestrima prethodne školske godine. Ovo je vrlo grubo merilo, ali pokazuje da su studenti uspešno odgovorili na izazove pandemije i iskoristili vreme izolacije. U trećem i četvrtom semestru pandemije, studentima je sve teže da redovno ispunjavaju svoje obaveze u uslovima u kojima nema dovoljno interakcije između nastavnika i studenata i između samih studenata.
Svesni smo da će studenti završiti studije sa određenim manjkom znanja
Iz epidemioloških razloga obim praktične nastave sveden je na minimum. Svesni smo da će studenti završiti studije sa određenim manjkom znanja. U svetu se posvećuje velika pažnja ovoj temi i posledicama manjka znanja na profesionalnu budućnost učenika i studenata, i na učinke nacionalnih privreda. Mi tek treba da počnemo time da se bavimo.
CEO AUTORSKI TEKST IVANKE POPOVIĆ ČITAJTE U MAGAZINU KARAKTER, KOJI JE NA KIOSCIMA
Novogodišnji broj magazina Karakter
