Izvor: N1 / Foto: Printscreen RT
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija ne želi rat u Evropi, kao i da je iznela bezbednosne predloge da bi sprečila tu mogućnost, na koje, kako je naveo, nije bilo konstruktivnog odgovora. Međutim, kazao je, još uvek ima stvari koje je Moskva stavila pred NATO i SAD o kojima može da se razgovara. Dodao je da odlaganje pitanja članstva Ukrajine u NATO neće ništa promeniti i da već sada žele to da reše. Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u prvoj poseti Moskvi od stupanja na dužnost prošle godine, istakao je da “bezbednost može jedino da bude postignuta sa Rusijom, ne protiv nje”.
Ruski predsednik je kazao da NATO nije odgovorio na glavne zahteve Moskve, kao i da nema obavezu da jača svoju bezbednost na račun drugih zemalja. Međutim, dodao je da je spreman da razgovara o pitanjima evropske bezbednosti i raketnih sistema.
Rekao je da se poslednjih 30 godina govori da neće uopšte biti širenja NATO, ali ipak „danas vidimo infrastrukturu na našem pragu“.
Putin je pitao kada će biti Ukrajina primljena u NATO. Inače, Kijev još nije ni počeo pristupni proces, a stručnjaci kažu da je Ukrajina još i daleko od toga.
“Moramo da rešimo ovo pitanje sada, moramo da ga rešimo u sklopu ovih pregovora”, rekao je Putin.
Dodao je da se nada da će zabrinutosti Moskve biti saslušane i da će ih “naši partneri shvatiti ozbiljno”.
Trenutno je glavni ruski zahtev Zapadu da garantuje da se Ukrajina neće priključiti NATO, severnoatlantskoj alijansi koja broji 30 članica.
Putin je optužio Ukrajinu da je počinila genocid u oblastima koje drže proruski pobunjenici u istočnom ukrajinskom regionu Donbasu.
“Po našem mišljenju, ono što se događa u Donbasu je genocid”, rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Putin je slične optužbe izneo i ranije, aludirajući na diskriminaciju prema građanima koji govore ruski uz ukrajinsko-rusku granicu, prenosi BBC.
On je u decembru poručio da je rusofobija prvi korak ka genocidu.
Putin je istakao energetski sektor kao ključnu oblast saradnje sa Nemačkom, aludirajući na projekat Severni tok 2 između dve zemlje, koji je spreman, ali još nije pušten u rad.
Dodao je da je to “čisto komercijalni projekat”, bez uplita politike, kao i da je Rusija srećna da nastavi da obezbeđuje snabdevanje Evrope gasom preko Ukrajine, ukoliko bude potrebe za tim, dodajući da to ima ekonomskog smisla.
Šolc: Bezbednost jedino moguća sa Rusijom, ne protiv nje
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je doputovao u prvu posetu Moskvi od stupanja na dužnost prošle godine, kazao je da se na gomilanje ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom gleda kao na pretnju i da je to “neshvatljivo”.
Zahtevao je “deeskalaciju” u regionu, rekavši da je važno da ne dođe do rata.
Šolc je istakao da teritorijalni integritet Ukrajine nije nešto o čemu se može pregovarati, kao i da je njegova želja da postoji dijalog. Kazao je da razgovori ne smeju da zapadnu u “ćorsokak”.
Naveo je i da želi da Putin pošalje pregovarače sa “pozitivnim mandatom kako bi mogao da bude postignut napredak”.
Nemački kancelar je istakao da “bezbednost može jedino da bude postignuta sa Rusijom, ne protiv nje”.
Dodao je da su NATO i Evropa ujedinjeni u mišljenju da rešenje mora da bude pronađeno, bez obzira kako teško. Svi moramo da budemo hrabri i odgovorni u našim akcijama, rekao je.
Šolc je ukazao i da je “rat postao nezamisliv u Evropi, i moramo da obezbedimo da tako i ostane”.
Upitan o Severnom toku 2, Šolc je naveo da se Nemačka obavezala da obezbedi da transport gasa u Evropu funkcioniše.
Dodao je da Nemačka želi da osigura da neće biti rata u Ukrajini, jer bi to imalo “dalekosežne posledice”.
