Izvor: Radio Slobodna Evropa
Uprkos gašenju medija i usvajanju zakona koji je Moskvi dao veća ovlašćenja za suzbijanje nezavisnog novinarstva radi kontrole narativa oko invazije na Ukrajinu, pojedine medijske kuće, ali i obični Ukrajinci odbijaju da budu ućutkani, pronalazeći kreativna rešenja za suzbijanje cenzure, pišu svetski mediji, a prenosi Radio slobodna Evropa.
Odluke radi kontrole narativa
Rusija je 4. marta strože ograničila vesti i slobodu govora nego u bilo kom trenutku tokom 22 godine vlasti predsednika Vladimira Putina, blokirajući pristup Fejsbuku i glavnim stranim novinskim kućama i donošenjem novog zakona, kojim kažnjava svakog ko širi „lažne informacije“ o njenoj invaziji na Ukrajinu, napisao je Njujork tajms, prenosi RSE.
Odluka dolazi u trenutku kada Kremlj, kako pojašnjava list, nastoji da obuzda nezadovoljstvo zbog rata i da kontroliše narativ dok se Rusija suočava s najtežom ekonomskom krizom poslednjih decenija, izazvanom zapadnim sankcijama.
Putin je potpisao zakon koji sa do 15 godina zatvora kažnjava svako javno protivljenje ili nezavisno izveštavanje o ratu protiv Ukrajine. Stupajući na snagu od subote, 5. marta, zakon bi mogao biti iskorišćen za svakoga ko na društvenim mrežama, novinskom članku ili programu rat nazove “ratom”, a ne kako Kremlj kaže “specijalnom vojnom operacijom”.
Ruski zvaničnici tvrde da, dodaje Njujork tajms, novinari koji kritički pišu o ratu, ili ga nazivaju “ratom” ili “invazijom”, potkopavaju nacionalni interes, a čak ih nazivaju izdajnicima.
Pod pritiskom države, u četvrtak, 3. marta, ugasili su se stubovi ruskih nezavisnih elektronskih medija, radio stanica Eho Moskve i televizijski kanal TV Dožd.
Dan posle, vlada je saopštila da će blokirati pristup Fejsbuku, društvenoj mreži popularnoj među urbanom srednjom klasom, gde su mnogi objavili žestoke kritike Putinu, kao i medijima na ruskom jeziku koji se proizvode van zemlje – sajtovima Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa (RSE), BBC, Dojče velea i popularnog lista vesti Meduza, čije je sedište u Letoniji. Kao razlog je navedena sistematska distribucija “lažnih informacija o specijalnoj vojnoj operaciji na teritoriji Ukrajine”.
Rusi će i dalje moći da dođu do blokiranih medija preko aplikacije za razmenu poruka Telegram, gde mnoge novinske kuće imaju svoje naloge. Neki takođe mogu da koriste virtuelne privatne mreže (VPN) da zaobiđu ograničenja. Međutim, ukazuje Njujork tajms, analitičari očekuju dalje suzbijanje, povećavajući važnost aplikacije za razmenu poruka i društvenih mreža Telegram, koju je Kremlj neuspešno pokušao da blokira 2018.
Privremene obustave rada
Britanski javni servis privremeno obustavlja rad svojih novinara u Rusiji, kao odgovor na novi zakon koji preti zatvorom svakome za koga Rusija smatra da je širio “lažne” vesti o oružanim snagama, ističe BBC, dodajući kako će njegov program na ruskom jeziku nastaviti s radom van zemlje.
Komentarišući zakon koji su donele ruske vlasti, generalni direktor BBC Tim Dejvi je rekao da on deluje kao da kažnjava proces nezavisnog novinarstva, naglasivši da je bezbednost osoblja BBC najvažnija i da ta kuća nije spremna da ih izloži “krivičnom gonjenju samo zato što rade svoj posao”.
Nakon donošenja zakona po kojem bi oni koji, kako je Kremlj saopštio, šire “lažne” informacije o ruskim oružanim snagama mogli biti kažnjeni na do 15 godina zatvora, i drugi strani mediji su saopštili da privremeno obustavljaju izveštavanja iz Rusije – poput kanadskog javnog emitera Bloomberg News, dok su američki CNN, italijanski Rai i nemački javni emiteri ARD i ZDF objavili da obustavljaju izveštavanje iz Rusije.
Saopštenja svetskih medija dolaze dan nakon što je jedna od poslednjih nezavisnih ruskih vesti, TV Dožd, prestala da emituje program usled pritisaka zbog izveštavanja o invaziji.
“Glavni problem je što smo objektivno pokrivali Ukrajinu, kao profesionalni novinari i sa različitih strana. Imali smo novinare koji su išli uživo i izveštavali o situaciji”, rekla je Ekaterina Kotrik, voditeljka TV Dožd, dodajući da novi zakon predstavlja “kraj demokratije u Rusiji” i da je zbog njega morala da napusti zemlju.
Zaobilaženje cenzure
U svetlu ruskog obračuna sa nezavisnim i međunarodnim medijima, pojedine medijske kuće su najavile korišćenje tehnologije za zaobilaženje cenzure, preusmeravajući publiku na VPN, šifrovani pretraživač Tor, pa čak i staromodni radio, napisao je Vašington post.
Kao odgovor na zabrane u Rusiji, BBC je na svojoj veb stranici objavio saopštenje u kom se kaže da je pristup tačnim, nezavisnim informacijama osnovno ljudsko pravo koje ne treba uskratiti građanima Rusije. Svoje čitaoce je uputio na Psiphon, besplatnu aplikaciju otvorenog koda, koju je kreirao centar za slobodu interneta Citizen Lab Univerziteta u Torontu.
Alternativno, uputio je ljude da pristupe sajtu BBC preko aplikacije Tor, koja se naširoko koristila tokom arapskog proleća 2010. za pristup blokiranim sajtovima društvenih medija.
BBC je takođe najavio da će koristiti kratkotalasni radio, tehnologiju koja se koristila tokom Hladnog rata, za emitovanje četiri sata vesti svakog dana u Ukrajini i delovima Rusije.
U postu na svojoj veb stranici od 5. marta, RSE je uputio ljude na nthLink, besplatnu VPN uslugu koju podržava Fond otvorene tehnologije (Open Technology Fund), a koji može pomoći korisnicima da zaobiđu ograničenja interneta.
RSE je takođe obezbedio vezu do svoje veb stranice u pretraživaču Tor i podstakao publiku da se pridruže njihovom kanalu na Telegramu.đ
Radio Slobodna Evropa, koji radi u 23 zemlje, ima istoriju izveštavanja u strogo kontrolisanim medijskim okruženjima i vodio je kampanje za digitalno opismenjavanje u nekoliko zemalja, napisao je Vašington post, dodajući da je u Rusiji RSE uspostavio više mehanizama za izbegavanje cenzure. Ruski čitaoci i dalje imaju pristup biltenu RSE “Nedelja u Rusiji”, na primer, jer imejl nije ograničen, dodaje list.
Glas Amerike je takođe obećao da će “promovisati i podržavati alate i resurse koji će omogućiti publici da zaobiđe sve napore blokiranja nametnutih našim sajtovima u Rusiji”. Od invazije, sajt VOA na ruskom jeziku je zabeležio veliki porast dnevnih poseta – sa 40.000 na oko 250.000, dok je oko 20 odsto tog saobraćaja zabeleženo preko mreža za zaobilaženje cenzure, kao što je VPN.
Kreativna rešenja Ukrajinaca
U borbi protiv kampanje dezinformacija Kremlja i nastojanju da informišu ljude u Rusiji o tome šta se zaista dešava, obični Ukrajinci pronalaze različita kreativna rešenja, poput slanja obaveštenja preko aplikacije za zamenu lica, dodavanja slika razaranja u Ukrajini na Gugl mape do hakovanja električnih punjača, ističe francuski televizijski kanal France 24.
Aplikacija za zamenu lica Reface iz Kijeva pokrenula je globalnu informativnu kampanju za širenje vesti, deljenje fotografija razaranja u ukrajinskim gradovima i podsticanje svojih korisnika da stanu uz Ukrajinu. Devet miliona obaveštenja je trenutno poslato širom sveta, a dva miliona je isporučeno korisnicima u Rusiji, navode iz kompanije, dodajući kako se sada nalaze na sedmom mestu najpopularnijih aplikacija u SAD.
Nakon što je 28. februara hakerska grupa “Anonimusi” podstakla ljude da ostavljaju lažne recenzije ruskih preduzeća i restorana u Gugl mapama, kako bi obavestili građane o sukobu u Ukrajini, recenzije su se punile širom Rusije. Na primer, dodaje France 24, jedna od recenzija moskovskog restorana pod nazivom Romantik glasi “Hrana je odlična, ali vaš vođa ubija nevine ljude u Ukrajini!!! Zaustavite ovaj rat”.
U organizovanijim naporima, ruske stanice za električno punjenje automobila su hakovane kako bi se prikazale poruke podrške Ukrajini, uz poruke poput “slava Ukrajini”. Ovi potezi usledili su nakon što su se “Anonimusi” izjasnili da su u “kampanji sajber ratovanja protiv Putina i njegovih saveznika”, ističe France 24, ukazujući na tvrdnje stručnjaka za ruske medije, koji kažu da ipak ne treba potceniti snagu Putinovog informacionog rata koji traje decenijama.
“Isti narativi se godinama ponavljaju u ruskim medijima i Putin svojim propagandnim naporima priprema Ruse. I kada iznova pričate istu priču, ljudi počinju da veruju da je istinita. Toliko je duboko ukorenjeno da recenzije na Gugl mapama možda neće imati uticaj koji bi trebalo”, kazala je Valentina Šapovalova, ekspertkinja za ruske medije i propagandu na Univerzitetu u Kopenhagenu.