Nije dovoljno da ubijemo lidera, da bismo obezglavili čudovište zvano terorizam. Za to je potrebno mnogo više. Potrebno je da uništimo ideju. A to nije lako
Za KARAKTER piše prof. dr. Marija Đorić, jedan od naših najvećih eksperata za terorizam i političko nasilje
Svetom je odjeknula vest da je lider terorističke organizacije “Islamska država” (ISIS), Abu Bakr Al Bagdadi – mrtav! Američki predsednik Donald Tramp je sa ponosom istakao kako je “sada svet sigurnije mesto za život”. Da li je to baš tako?
Čini se da ubistvom Osame bin Ladena nije uništena “Al Kaida”. Naprotiv. Ona je samo poslužila kao poligon za nastanak još strašnije i brutalnije organizacije ISIS (poznato je da se ISIS izrodio iz Al Kaide Iraka). Ako se vratimo u prošlost, videćemo da su se generacije levičarskih terorista smenjivale decenijama, uprkos tome što su njihovi lideri ubijani i hapšeni (primer nemačkog RAF-a). Dakle, nije dovoljno da ubijemo lidera, da bismo obezglavili čudovište zvano terorizam. Za to je potrebno mnogo više. Potrebno je da uništimo ideju. A to nije lako.
NEVERICA ZAPADA
Ideologija “Islamske države” je obojena krvlju. I to ne samo krvlju odraslih, već i krvlju dece. Beskompromisnost, rigidnost i violentnost su samo neke od ideja koje su ovu terorističku organizaciju svrstale u red najsvirepijih na svetu. Al Bagdadi je “aminovao” srednjovekovnom odsecanju glava, uvođenju robovlasničkog sistema, pretvaranju žena u seksualne robinje (sabia), uništenju kulturnih nalazišta (poput onog u Palmiri). I pored svega toga, više od 40.000 ratnika iz skoro 100 zemalja širom sveta je bilo spremno da pogine za ovu ideologiju. I ne samo oni – već i njihove porodice koje su poveli sa sobom u “obećani kalifat” (proglašen juna 2014. godine). Kapitalistički orijentisanim i pragmatičnim zapadnjacima je bilo potpuno neobjašnjivo zašto bi neko iz svog udobnog doma otišao u Siriju ili Irak da ratuje (i pogine) za kalifa Al Bagdadija, da bi za uzvrat, otišao u dženet (raj)?!
NOVI LIDER
Savremeni svetski političari često greše kada rešavaju posledice, a ne uzroke terorizma. To je kao da lečimo kašalj, a ne upalu pluća. I taman kad pomislimo da smo izlečeni, bolest se ponovo vrati. Tako je i sa terorizmom. Neposredno po objavljivanju smrti Al Bagdadija, odmah je izabran njegov naslednik, Abdulah Kardaš. Možda on nema pedigre kao Bagdadi, za koga se tvrdilo da je poreklom iz plemena Kurejš, pa samim tim i da je direktan potomak proroka Muhameda – ali istina je da ISIS ima novog lidera. Kakvog takvog.
Savremeni svetski političari često greše kada rešavaju posledice, a ne uzroke terorizma. To je kao da lečimo kašalj, a ne upalu pluća. I taman kad pomislimo da smo izlečeni, bolest se ponovo vrati. Tako je i sa terorizmom
DECA I ŽENE
Činjenica je da je ISIS poražena na terenu. Činjenica je da je njen glavnokomandujući kalif mrtav. Ali isto je tako i činjenica da se na hiljade “bivših-sadašnjih” terorista ISIS-a nalaze u logorima Sirije i Iraka i da čekaju povratak u svoje zemlje porekla. Sa njima su žene i deca za koje savremeni demokratski svet nije načisto da li su samo žrtve ili akteri terorizma? Poznato je da je “Islamska država” koristila žene u okviru terorističkih aktivnosti, kao i to da je oko 4.000 dece na neki način bilo povezano sa terorizmom (oko 2.000 njih je prošlo rigoroznu vojnu i religijsku obuku).
Sa Balkana se oko 1.000 ljudi priključilo ovoj terorističkoj organizaciji. Kako ćemo tretirati decu povratnike sa ratišta? Šta ćemo sa njihovim radikalizovanim majkama? Da li je humano odvojiti dete od takvih majki i porodica koje i dalje opslužuju ideju “Islamske države”? To su samo neka od pitanja na koje političari nemaju adekvatne odgovore, dok pripremaju programe za deradikalizaciju povratnika sa ratišta.
Deca “Islamske države” koja su se vratila u svoje zemlje porekla se plaše tišine. Ona nisu navikla da žive u normalnim uslovima. U njihovim glavama egzistira jedan novi sistem vrednosti koji opravdava nasilje “u ime Boga”. A istorija nas je u više navrata naučila da su zločini počinjeni u ime religije veoma brutalnog karaktera. Ako se vodimo onom narodnom izrekom da “na mladima svet ostaje”, ne možemo, a da ne postavimo pitanje kakvu nam je to decu Al Bagdadi ostavio? Kakva će biti njihova, a samim tim i naša budućnost?
Istorija nas je naučila da su zločini počinjeni u ime religije veoma brutalnog karaktera
VIRTUELNI KALIFAT
Svet se još uvek nalazi na klackalici između ljudskih prava i bezbednosti. Izgleda da će u u jednom momentu ipak prevagnuti bezbednost, jer je ona najsnažniji bedem u borbi protiv terorizma “Islamske države”. I dok zapadni saveznici trijumfuju nad svrgavanjem Al Bagdadija, rađa se jedna čak još opasnija neman. Kalifat je uništen ali se pred našim očima stvara jedna još opasnija pojava – “virtuelni kalifat”.
Ideja “Islamske države” kao ideja uništenja i smrti i dalje živi. Ona je možda življa nego ikada. To se kristalno čisto vidi na društvenim mrežama. Facebook i Twitter polako odlaze u prošlost, a teroristi se sve više prebacuju na tzv. enkriptovane aplikacije poput Telegrama i Zello, dok u poslednje vreme sprovode radikalizaciju potencijalnih novih članova kroz alternativne platforme kakve su RocketChat i ZeroNet.
Tramp je sa ponosom istakao kako je “sada svet sigurnije mesto za život”. Da li je to baš tako?
UZROCI BESA
Možda je Al Bagdadi mrtav (mada neki sumnjaju u to), ali ideja “Islamske države” svakako nije. To se vidi po objavi u kojoj ova teroristička organizacija poziva na osvetu zbog smrti njenog lidera. Posledice delovanja ISIS-a će se videti tek u godinama koje dolaze. Do tada moderni svet treba da se zapita šta je to što u čoveku rađa toliki bes, da jedino rešenje vidi u nanošenju zla drugima? Možda nejednakost, frustracijska agresija, osvajački ratovi, “humanitarne intervencije”, bogaćenje bogatih na račun siromašnih, diskriminacija, kriza identiteta ili nepravda? A možda i sve to zajedno.
Ideologija “Islamske države” je obojena krvlju. I to ne samo krvlju odraslih, već i krvlju dece
Posle Al Bagdadija svet se neće mnogo promeniti. Neće se gotovo ništa radikalno promeniti. Ali će sigurno i dalje bujati ideje “Islamske države”, čije je seme Al Bagdadi duboko posadio ne samo u Siriji i Iraku, već i u čitavom svetu.
(Budikarakter.rs)
