GORAN PASKALJEVIĆ (1947 – 2020)
Iznenadni odlazak velikog reditelja, scenariste i producenta, jednog od najvećih u srpskoj kinematografiji, ogroman je gubitak za našu kulturu, ali i za Srbiju uopšte. Retko se rađaju takvi promoteri filma i umetnosti.
Nije samo kod nas ostavio neizbrisiv trag, već i u evropskoj i svetskoj filmskoj industriji. Prošao kroz čuvenu Prašku akademiju FAMU, režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za Televiziju Beograd, a prvi dugometražni igrani film Čuvar plaže u zimskom periodu snimio je 1976. godine.
Napravio je najviše dugometražnih ostvarenja u istoriji jugoslovenske kinematografije, ostavivši iza sebe opus od čak 18 igranih filmova.
Dobitnik je mnogih prestižnih priznanja, među kojima je Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za Bure baruta i Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za Vreme čuda.
Časopis Varajeti svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine, pored Lasla Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga.
Bio je prvi filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio Nagradu “Bernard Viki Most” za humanizam u svojim delima.
U novembru 2007. Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti.
Milena Dravić je za ulogu u Paskaljevićevom filmu Poseban tretman dobila nagradu za sporednu glumicu na festival u Kanu.
Ostaće upamćen i kao veliki ljubitelj napuštenih životinja, kojima je pružao utočište.
Tokom ovogodišnjeg FEST-a primio je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, nakon projekcije njegovog poslednjeg filma Uprkos magli.
Piše Nenad Čaluković
Foto Fest 2020.
Sa filmom Kad svane dan bio je srpski kandidat za Oskara. Upravo je to bio povod za moj razgovor sa GORANOM PASKALJEVIĆEM za dnevni list Blic, čije najzanimljivije delove prenosimo
Nemamo više vremena za međusobna nadmudrivanja i svi smo toga svesni, ali se i dalje nadmudrujemo
“U Srbiji, kao i drugde u svetu, svakog jutra se budimo uz novi dan. Nekome svane, nekome smrkne, tako je to. Već dugo, dugo Srbija čeka da svanu bolji dani, ali nikako da to dočekamo. Nemamo više vremena za međusobna nadmudrivanja i svi smo toga svesni, ali se i dalje nadmudrujemo.
Nisam upoznao narod koji više radi u korist sopstvene štete od našeg. Nije mi jasno kako ne možemo da se složimo oko najvažnijih nacionalnih interesa, uz nužne kompromise, i tako postanemo jači. Drugi neće imati milosti prema nama ako vide da ni sami nemamo jasne stavove šta hoćemo da postignemo kao ostvarljiv cilj u najskorijoj budućnosti”.
Da napravim poređenje s Francuskom: naš nacionalni budžet za kulturu je upola manji od budžeta Kulturnog centra „Pompidu“u Parizu
Živite na relaciji Beograd – Pariz. Šta kažete prijateljima u Francuskoj kada Vas pitaju kako se živi u Srbiji?
Kažem da se teško živi. Oni to razumeju jer su i sami zahvaćeni krizom, ali izbegavam da uđem u iscrpne analize pošto bi Francuzi shvatili da smo na ivici bede kada bi se uslovi života tamo i ovde detaljno uporedili. Zato obično odgovorim da je teško, ali ide nekako i da smo narod koji ume da se veseli i kada je najteže.
Često se vode polemike, a čuju se i kritike o malom izdvajanju za kulturu iz državnog budžeta. Kakav je vaš stav o svemu tome?
Više puta sam javno rekao da je izdvajanje za kulturu sramotno nisko i ničim se ne može opravdati. Da napravim poređenje s Francuskom: naš nacionalni budžet za kulturu je upola manji od budžeta Kulturnog centra „Pompidu“u Parizu.
Bure baruta srpskog društva je sve veće siromaštvo, koje stvara uslove da se lako gubi ljudsko dostojanstvo. Nedostatak društvene solidarnosti, ogromne socijalne razlike, sebičnost onih koji su se obogatili pošteno ili nepošteno, ali bez osećanja za sredinu u kojoj žive
Šta je Bure baruta srpskog društva?
Sve veće siromaštvo, koje stvara uslove da se lako gubi ljudsko dostojanstvo. Nedostatak društvene solidarnosti, ogromne socijalne razlike, sebičnost onih koji su se obogatili pošteno ili nepošteno, ali bez osećanja za sredinu u kojoj žive. A uz sve to i jačanje opasnih esktremnih nasilnih grupa uglavnom mladih koji su trenutno na marginama društva, ali u nekom pogodnom i opasnom trenutku mogu biti regrutovani za opasne političke ciljeve.
