„Smešno je da Ukrajina predstavlja pretnju Rusiji. U našem parlamentu nema ni jedne desničarske stranke. Predsednik moje zemlje je Jevrejin, gradonačelnik Kijeva je polu Rus – polu Ukrajinac, njegova baka je preživela holokaust. Šizofreno je ako neko kaže da su oni nacisti. Putinova pretnja nisu nacisti ili desničari – već demokratija“, rekao je Zamenik ambasadora Ukrajine u Srbiji Marko Marinjuk.
Martinjuk je naglasio da je predsedniku Rusije „nacista svako ko je protiv njegovog režima“, optuživši rusku vojsku da u toj zemlji trenutno vrši zločine poput nacističkih zločina, i da zbog toga Rusija trenutno predstavlja opasnost po Evropu.
Pre početka tribine okupljenima su se obratili i Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa i Branislav Guta Grubački, osnivač Novog Optimizma.
Predstavnik ruske dijaspore i član neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ Peter Nikitin istakao je da je njihova grupa osnovana 24. februara ove godine – kada su, kao i pre 81 godinu fašisti bombardovali Kijev i upali u zemlju ubijajuću ljude. Po njegovim rečima, razlika je jedino u tome što su ovog puta fašisti došli sa istoka, a ne sa zapada, te da se u Ukrajini sada dešava bratoubistvo i samoubistvo.
“Nikada nismo bili neprijatelji. Svaki kulturan Rus voli Ukrajinu – zemlju gde se nalazi kolevka naše civilizacije i vere, odakle potiču veliki književnici, umetnici i heroji čija slava pripada obema državama. Zemlju koja nikada nikoga nije napala, ali nas je branila u Drugom svetskom ratu cenom od osam miliona života. Priče o navodnim zločinima protiv Rusa i nacizmu u Ukrajini su čista kleveta i to je poznato svima koji su bili tamo”, rekao je Peter i dodao je da njihova grupa na fejsbuku ima više od 2.000 članova koji organizuju proteste, kontrapropagandu ili jednistavno ne ćute „i to je borba protiv fašizma“.
Novinarka Marina Fratucan moderirala je razgovor.
Novinar Boris Varga rekao je da je Rusija u poslednjih osam godina napredovala prema neototalitarizmu, te da i u toj zemlji postoje ljudi koji su izmanipulisani, na isti način kako su ljudi na ovim prostorima izmanipulisani od strane medija tokom ratova devedesetih godina.
„Znamo kako je propaganda devedesetih isprala mozak generacijama. To se i sada dešava. Podrška, strah, manipulacija“, napomenuo je on i dodao da se Srbija i dalje nije suočila sa posledicama rata na našim prostorima.
„U mom liftu u zgradi, isti rukopis koji je islikavao svastike, Ratka Mladića – sada ispusuje slovo Z. Ja uporno to brišem. Svi mi moramo da se borimo protiv fašizma, da krenemo od sebe, ali je zadatak nas novinara je složeniji jer moramo da se borimo protiv te propagande. Potcenili smo je devedesetih, pa i sada u Rusiji”, upozorio je on.
„Putin fašistički doživljava Dan pobede nad fažizmom, s obzirom da ga svake godine obeležava vojnom paradom, a u međuvremenu se pojavio i slogan – zajedno možemo ponovo. Putinizmu se mora stati na kraj“, rekao je politikolog Radivoje Jovović iz Saveza antifašista Vojvodine naglasivši da je invaziju počeo Putin, a ne ruski narod.
Rekao je i da deluje kao da se ljudi stide dostignuća partizana u NOB i dodao da se Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom slave i zbog toga što su milioni Rusa i Ukrajinaca dali svoje živote.
Novinar i predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenio je da je izveštavanje u medijima u Srbiji o ratu samo logičan nastavak propagande iz devedesetih i da su sada Ukrajinci označeni kao loši momci. Rekao je da imamo posla sa mašinerijom koja dugo radi na formiranju Putinovog kulta, što je počelo još u vreme Vojislava Koštunice.
“Umesto uobičajnih neprijatelja, to su sada Ukrajinci koji su označeni kao loši momci, nacisti. Ima ta legendarna naslovnica Informera gde je navedeno da je Ukrajina napala Rusiju će sigurno obeležiti neki rad na temu propagande u Srbiji u odnosu na rat u Ukrajini”, rekao je Bodrožić.
“Pozvan sam danas u gradsku kuću da proslavim Dan pobede, ali ja to nisam mogao sa Vučevićem. Navijam za to da budemo na pravoj strani istorije“ i dodaje da je ipak skeptičan jer smatra da će se tako nešto dogoditi isključivo iz sebičnog razloga. Ukazao je da je Srbija razvila antievropski diskurs i da sada ima više danas ima više pristalica Ratka Mladića, nego na dan njegovog hapšenja ili krajem prošlog veka.
Na pitanje da prokomentariše desničarske organizacije koje su u Srbiji veoma naklonjene Putinovom režimu, reditelj Stevan Filipović zamolio je da se prekine sa eufemizmima jer, kako kaže, nije reč ni o kakvim “desničarskim organizacijama” već su u pitanju “fašističke bande” koje su kreirane za vrlo konkretne ulične upotrebe. “Milošević je imao svoje strašilo koje se zvalo Šešelj, Šešelj je imao svog malog koji se zvao Vučić, a Vučić sad pravi svoje zavetnike itd. Sve su to konkretni ljudi čije imana i biografije znamo” rekao je Filipović.
„U ovakvim situacijama, istorijski, treba povući crvenu liniju i okrenuti se činjenicama. Desio se napad Rusije na Ukrajinu, rat u kojem stradaju Ukrajinci i Ukrajinke. Često se može čuti formulacija da je u pitanju rat Rusije sa Sjedinjenim državama, a da je Ukrajina kolateralna šteta u tom ratu. To je bolesno i govori nam o tome da smo trenutno u velikom društveno-političkom problemu“, poručio je pozorišni kritičar, teatrolog i profesor Ivan Medenica.
“Ukrajina nije kolateralna šteta već je napadnuta strana. Ako mislite da je Ukrajina kolateral onda smo u ozbiljnom moralnom psihološkom i svakom drugom mogućem problemu. Crvena linija je: ne – ovo nije rat Rusije i Amerike, ovo je invazija Rusije na Ukrajinu. Hajde makar oko toga da imamo konsenzus”, istakao je on.
Dodao je da je za sankcije prema politici Putina, ali da nije za sankcije prema ruskim građanima, a posebno ne prema umetnicima. Govoreći o „cancel culture“, odnosno bojkotu kojem su izloženi ruski umetnici, on je rekao da to ima puno loših strana, te da je među ruskim umetnicima veliki broj časnih ljudi, koji nisu pristalice Vladimira Putina. Isti odnos prema umetnicima koji nisu među živima, poput kompozitora Čajkovskog, nazvao je „besmislenim“.
Advokat Vladimir Beljanski kaže da će se fokus politike Evropske unije prema Srbiji prebaciti na stav naše zemlje prema Rusiji i Ukrajini, zbog čega postoji opasnost da će drugi segmenti usaglašavanja biti zanemareni.
„Ako pogledamo sve izveštaje Evropske unije, najveći je broj primedbi na pravosuđe i vladavinu prava. Neće promena ustava ništa sama promeniti u pogledu pravosuđa. Bojim se da će stavovi Srbije po pitanju Ukrajine biti stavljeni u fokus, dok će unutrašnja pitanja otići stepenik ispod, što Vučiću ide na ruku“, rekao je Beljanski.
Beljanski je još rekao i da postoje poželjni i nepoželjni diktatori, a da mi u Srbiji živimo u sistemu u kome je “poželjan diktator”. Prema njegovom mišljenju, od uvođenja sankcija Rusiji neće zavisiti poboljšanje ljudskih prava, a smatra da je prisutno mnogo licemerja i nedostatak ideala u društvu.
Sociološkinja i profesorka u gimnaziji Marija Vasić rekla je da je užasavajuć stepen konzervatizma među mladima ali da taj konzervatizam nije neobjašnjiv.
“U udžbenicima imate dva antifašistička pokreta: Dražu i Tita na istoj strani. Mladi su zbunjeni, a u toj zbunjenosti gube i interesovanje. Jedini način kako se možemo boriti je edukacijom. Potrebno je da im priblizimo suočavanje – da nema kolektivne krivice, da nema fašistickih naroda i da svaki narod može potpasti pod to”, rekla je Marija Vasić.