Ćerka i otac, Sofia Lancoš Maldini i Slobodan Maldini su tandem stvaralaca aktivan na našoj likovno-umetničkoj sceni proteklih desetak godina.
Prve zajedničke ideje predstavili su u Novom Sadu na urbanističko-arhitektonskim projektima dva elitna stambena naselja: “Trandžament – Bellevue” i “Širine – Vista verde”, potom na projektu Memorijalnog kompleksa “Donja Gradina” u Republici Srpskoj i mnogim arhitektonsko urbanističkim konkursima u zemlji i inostranstvu. Od 2013. aktivni u Humanitarnoj organizaciji “Japansko društvo”, proteklu deceniju radili su na kapitalnom izdanju “Istorija srpske umetnosti XVIII-XXI vek”, knjizi izdavača “Knjiga komerc” objavljenoj na srpskom i engleskom jeziku.
Nekoliko proteklih godina zajednički realizuju projekat “Atlas likovnih umetnika i umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije”.
Prošle godine upustili su se u avanturu stvaranja časopisa “ASA – architectura/ scientia/ ars”, u Srbiji jedinstvene sinteze likovnih umetnosti i arhitekture. Pod kapom Asocijacije srpskih arhitekata, 2019. su organizovali kapitalnu izložbu “Umetnost danas”, predstavivši u Galeriji Narodne banke Srbije više od 200 likovnih umetnika i arhitekata sa oko 400 radova.
Povodom izložbe realizovali su knjigu sa odabranim delima učesnika. Zajedno su dobili prestižna priznanja najznačajnijih likovnih udruženja i Beogradskog sajma.
SOFIA LANCOŠ MALDINI i SLOBODAN MALDINI za KARAKTER analiziraju neka ključna pitanja o našoj savremenoj kulturi
UMETNOST DANAS
SOFIA: Umetnost u Srbiji je nekoherentna, razapeta između ograničenih mogućnosti države, visokih ambijica umetnika i veoma malog tržišta, nejakog da pokrene ciklus koji bi omogućio umetnicima da na dostojan način predstave i prodaju svoja dela.
Nažalost, država često nije sposobna da prepozna visoke vrednosti naše likovne umetnosti niti da podrži mlade talente. Bez njene pomoći, oni nemaju izbora osim da idu u inostranstvo i tamo pokušaju da izgrade umetničku karijeru.
SLOBODAN: Savremena umetnost u Srbiji danas se nalazi u izuzetno teškom periodu. Domaći umetnici su izgubili svoje tradicionalne nacionalne izložbe i manifestacije. U žirijima likovnih i arhitektonskih izložbi i konkursa često sede stranci koji protežiraju inostrane umetnike, u čijoj senci domaći gube značaj.
Danas se finansiraju inostrane izložbe u Srbiji, a hiljade naših umetnika, koji žive na ivici bede, nisu prepoznati niti imaju mogućnosti da svoje radove predstave širem krugu ljubitelja umetnosti.
ARHITEKTURA DANAS
SOFIA: Iako smo svedoci graditeljskog buma, arhitektura u Srbiji je nedovoljno priznata. Da bi bili prepoznati, naši mladi arhitekti stvaraju unutar ograničenih mogućnosti građenja imena i karijere.
Jedna je učestvovanje na malobrojnim arhitektonskim konkursima, koji najčešće predstavljaju kombinaciju želja investitora i njihovu spregu sa žirijem, što po pravilu za rezultat ima odabir loših arhitektonskih rešenja. Nažalost, mladi arhitekti koji u Srbiji ne mogu da dobiju posao odlaze u inostranstvo, gde imaju sve uslove za razvijanje svojih raskošnih talenata.
SLOBODAN: Arhitektura u Srbiji danas se nalazi u tenziji koju je nametnuo tzv. investitorski i politički urbanizam. Njih sve manje pitaju za stručno mišljenje, a uloga im je ograničena na “iscrtavanje” želja investitora.
Kao nikada do sada, naši arhitekti su podeljeni, na one koji snažno kritikuju negativna događanja u urbanizmu naših gradova, i druge koji ćute i gaze profesionalnu etiku učestvujući u ozbiljnim urbanim degradacijama naših gradova.
KULTURA DANAS
SOFIA: Iako se nedovoljno ulaže u kulturu, svedoci smo izrastanja izuzetno vitalne mlade generacije stvaralaca i kulturnih radnika koji unose živost u našu umetnost. I pored ograničenih mogućnosti, naša likovna scena odavno nije bila toliko snažna.
Proteklu godinu pratilo je mnoštvo kulturnih događanja, festivala, manifestacija, posebno onih čiji su pokretači mladi. Verujem da će u narednoj godini oni još više učestvovati u stvaranju kulturnog miljea našeg društva. Potrebno je njihovo snažnije uključenje u
sve kulturne događaje.
SLOBODAN: Posle dugog perioda ekstremno zapostavljene kulture, u kojem nisu radile naše najznačajnije institucije – Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, protekla godina je donela stabilizaciju kulturne scene.
Iako nedovoljno, učinjen je pomak u razvoju kulture. Kažu da se svaki dinar koji država uloži u kulturu vraća najmanje četiri puta više. Nažalost, u našu kulturu se nedovoljno ulaže, a sredstva namenjena umetničkim aktivnostima često su neravnopravno raspoređena.
Protekle godine imali smo u Beogradu izložbu Marine Abramović u koju je uloženo više od milion dolara. Da su ta sredstva racionalnije upotrebljena, dobili bismo mnogo više, veći broj kvalitetnih izložbi i autora.
UMETNICI DANAS
SOFIA: Radeći na izložbama i knjigama, proteklih godina upoznala sam veliki broj umetnika, od najmlađih koji tek stvaraju karijeru, sve do najstarijih, doajena srpske i svetske kulture.
Pažnju mi je privukao njihov generalno loš socijalni status. Umetnici u Srbiji su zapostavljeni, neprimećeni kao socijalna kategorija društva. Većina naših umetnika nije u mogućnosti da ostvari dostojnu egzistenciju.
Pritom, isključujem one koji su karakter svoje umetnosti podredili ukusu malobrojnih kupaca, pa dela prodaju, ali ih se stide. Ukoliko nemaju neko drugo zaposlenje, umetnici u Srbiji su prinuđeni da žive kao socijalno ugrožena lica.
SLOBODAN: Umetnici u Srbiji su međusobno podeljeni, zapostavljeni, zanemareni. Frapantno je da imamo doajene srpske likovne umetnosti priznate u svetu, prisutne u najznačajnijim svetskim muzejima kao što je na primer Muzej moderne umetnosti u Njujorku, a pritom su u svojoj zemlji zaboravljeni, potcenjeni.
U Srbiji se uspeh ne oprašta. Sama Marina Abramović, svetski najpoznatija “majka performansa”, da je kojim slučajem ostala u Srbiji, danas bi bila potpuno nepoznata, anonimna.
INSPIRACIJA DANAS
SOFIA: Inspiracija nikada ne nedostaje. Ona je u nama. Ona razlikuje stvaraoce, talentovane umetnike, od svih drugih.
SLOBODAN: Sâm imam problem sa prevelikom dozom inspiracije. Svako jutro kada se probudim, u glavi mi je nova, veličanstvena ideja. Žalim samo što nemam vremena, godina ispred, da sve ove ideje sprovedem u delo.
(Budikarakter.rs)
