Izvor: N1 / Foto: Printscreen N1
Pretnje od nasilnog ekstremizma u Srbiji nema, zaključak je istraživanja nekoliko nevladinih organizacija. Međutim, upozoravaju, ono što zabrinjava jeste da se u Srbiji ne posmatra svaki ekstremizam na isti način. Dok je islamski ekstremizam u Srbiji u opadanju, ekstremizam desničarskih organizacija godinama je u usponu.
Brani mural i ratne zločince pod zastavom srpstva i otadžbine, a od domaćih izdajnika i stranih plaćenika. Tako otprilike zvuči profil desnog ekstremiste danas u Srbiji. U toj mantri stasava čitava generacija mladih desničara.
„Država je najodgovornija za ekstremizam danas. Najznačajniji radikalizirajući faktor jeste narativ o prošlosti, narativ o devedestima, negiranje srpske odgovornosti za ratove i zločine. Zapravo, nisu krivi ovi mladi ljudi koji čuvaju murale ratnog zločinca, već je kriva država koja ih na to inspiriše“, kaže Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
Inspiriše država desničare, dodaje, jer na taj način može lakše da ih kontroliše, manipuliše i širi strah među ljudima. Međutim, nisu za vlast ni svi ekstremisti jednaki. Zavisi kojoj veri pripadaju.
“Radikalni islamski stavovi su dosta u padu, ali ovi desničarski su u porastu. Možemo to dovesti u vezu sa jednim tolerantim prostupom prema Srbima pravoslavcima koji idu da ratuju za braću Ruse, nego prema srpskim državljanima, Bošnjacima i muslimanima, koji idu da ratuju za ISIS. I jedni i drugi su u krivu, i jedni i drugi su nasilni ekstremisti”, ocenjuje pravnik Nikola Kovačević.
Ipak, ne suočavaju se svi sa istim sankcijama.
“Srpski državljani koje se bore u Ukrajini se kvalifikuju za jedno blaže krivično delo za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora. Sa druge strane, državljani Srbije koji su odlazili na ratište u Siriju, kvalifikacija koju su oni dobijali je terorizam, finansiranje terorizma, tada imate kvalifikaciju za delo za koje zatvorska kazna ide do 15, a nekad i do 20 godina”, kaže Kovačević
Kojoj god strani pripadali, ekstremisti raspiruju tenzije i konflikte. Zbog toga, najbolja brana jeste spremnost ljudi da ih iz svoje zajednice uklone. Primer kako se protiv njega bori još pre dve decenije dao je Novi Pazar.
“Sve te ultraradikalne i konzervativne struje koje su pojavile početkom 2000. godine bile su veoma strane zajednici i oni su na početku počeli da pružaju otpor najagresivnijim pojedincima, izolovali ih iz zajednice, na taj način što su bojkotovali njihove prodavnice, biznise, izbegavali da se socijalizuju sa njima. To je pomoglo da mnogo manji broj ljudi postane podložan ekstremnim idejama”, rekla je Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Zbog toga, navodi, u Sandžaku danas gotovo ne postoji pretnja od nasilnih verskih incidenata, a ekstremni pojedinci u svojim uverenjima sami su i izolovani.
