Naš magazin pokrenuo je seriju debata NOVINARSTVO SA KARAKTEROM na kojima će novinari i studenti novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu razgovarati o stanju na našoj medijskoj sceni, kao i kakva je uopšte budućnost ove profesije u Srbiji.
Slobodni i nezavisni mediji su okosnica svakog modernog i demokratskog društva, ali da li je ovde takva situacija. Koliko su danas mediji profesionalni i u funkciji jedne od ključnih svojih misija – da budu korektiv vlasti? Zato je tema prve debate bila Politički uticaj i tabloidizacija medija u Srbiji, mada smo se dotakli i drugih nezaobilaznih priča koje su sastavni deo novinarstva.
Učesnici u debati, u beogradskom KC Grad, bili su TAMARA SKROZZA, novinarka FoNeta, DRAGOLJUB DRAŽA PETROVIĆ, glavni urednik dnevnog lista Danas, ANĐELA MILOVANOVIĆ, studentkinja novinarstva na FPN, te njen kolega sa fakulteta VOJIN RADOVANOVIĆ
TAMARA SKROZZA: Živimo u visokopolitizovanom društvu, pa je sasvim normalno da su mediji pod uticajem politike. Nisam saglasna sa konstatacijom da nikada nije bio jači uticaj medija, a da mediji nikada nisu bili slabiji. Postoje mediji čiji je uticaj velik, ali to su platforme koje ne liče na medije. Njihov uticaj je, međutim, velik, jer imamo nepismeno društvo, odnosno ogroman broj ljudi koji su funkcionalno nepismeni. I oni zato te medijske sadržaje gutaju. Ostatak medijske scene, koji je zaista zanemarljiv u brojkama, nema nikakav uticaj na ovo društvo. Ljudi koji se pojavljuju u tim medijima su na društvenim mrežama, njihova publika je na društvenim mrežama. I ne vidim da mi, mejnstrim mediji, imamo neki ogroman uticaj. Volela bih da se varam, ali iskusnije kolege, uključujući i mene, imamo utisak da isti tekst pišemo već 30 godina. Evidentno je samo da propadamo. S druge strane, ne možemo ni očekivati da mediji budu nešto drugo nego što jesu. Mediji su ogledalo društva, a mi živimo u zarobljenom društvu, koje više nema institucija, u kome nema dijaloga, razmene mišljenja.
DRAŽA PETROVIĆ: Većinska publika ni ne traži drugačije ili bolje medije. Ovi što su najgledaniji i najčitaniji oni su uglavnom najgori i najodvratniji. I kad imate publiku koja voli te medije koji su odvratni, onda vi koji radite u nekim medijima za koje se trudite da budu normalni, shvatite da se obraćate nekoj ezoteričnoj sekti svojih čitalaca. Digitalizacija je normalna pojava u svetu, ali digitalni mediji samo menjaju stvar nagore, jer imate mnoštvo i njih i informacija, a malo filtera, i onda na kraju dana ni ne znate gde ste šta pročitali.
“Ako hoćeš da budeš pošten novinar nikad tvoji neće biti na vlasti”
Dragoljub Draža Petrović
Kod nas su najčitaniji tekstovi kad neko napiše nešto ultragrađanski-levičarski, pa se onda okupi milion desničara koji hoće da ubiju tog novinara, ili da linčuju, na primer, Snežanu Čongradin. Imate taj pritisak vlasti koji je moguć kada pustimo bilo koju vest. Ili, kada sam, naravno, ironično pisao kolumnu za N1 o tome što su samo dva meseca pred izbore objavili kandidaturu Ponoša, odmah su tabloidi objavili: Draža Petrović opleo po Đilasu. A opleo sam zato što sam napisao da Đilas nije jedina opozicija, i da ima i Moramo i Dveri i zavetnica. I sada bih ja trebalo da imam neku dozu autocenzure, jer će odmah u svim tabloidima da izađe da sam udario na opoziciju. Rade Veljanovski je napisao vrlo kritički tekst o Đilasu u Danasu i odmah, prvi put u životu, dobio dve strane u Informeru: Veljanovski udario po Đilasu. I sada vam bude glupo da gazite nekoga iz opozicije, a zaslužili su kritiku, jer znate da će tabloidi i ove njihove televizije odmah da vas zloupotrebe.
ANĐELA MILOVANOVIĆ: Svaki dan se pitam zašto sam odlučila da se bavim novinarstvom. Jedan profesor je rekao: ”Ako mediji ne rade ni u čijem interesu, pa u čijem je to onda interesu”. Mi smo bombardovani osiromašenim novinarstvom. Ima toliko medija i sadržaja da ljudi više ni ne znaju kome mogu u potpunosti da veruju. Postoje mediji, kao što je Danas, koji drže nivo profesije, a postoje mediji koji su imali neki nivo, ali sada više nemaju. Ljudima je dozvoljeno da budu glupi. Jedina sloboda koju imamo jeste da možemo da izjavimo glupost. I to je prisutno u medijima, može da se naiđe na milion fraza koje su izlizane i koje se koriste senzacionalizmom, kao da nam mozgovi već nisu isprani. Dozvoljeno je da se masi bilo šta plasira u medijima. Dozvoljeno je da na televiziji neko paradira kupljenom diplomom bez ikakvih posledica i da na taj način ponižava sve studente koji se trude da sačuvaju obraz profesije. Novinarstvo kakvo postoji danas u Srbiji ne da nema perspektivu, nego će se vremenom pretopiti u marketing. Ostaće samo mali deo intelektualne elite koja će nastaviti da se bori, ali će definitivno biti potisnut od bombastičnih naslova i reklama koji će pre da se dopadnu publici, jer je publika zaglupljena.
“Mediji i politika su stvoreni jedno za drugo. To je savršeno destruktivan par”
Anđela Milovanović
VOJIN RADOVANOVIĆ: Nema mnogo pravih medija. Nikada mi nije delovalo ovoliko mračno. Vrteo sam u glavi dok je pričala Tamara i shvatio da jeste tako – da nema novinarstva koje bi trebalo da pomogne građaninu da razume stvarnost. Većina medija zapravo ovde pospešuje njegove strahove, neobaveštenost, neobrazovanost, zarad nekih svojih klikova ili čitanosti a opet zarad neke vlasti kojoj takvo stanje odgovara. Međutim, i dalje vidim neku svoju ulogu u tome da plivam kontra toka vode. Nadam se da neću doći nekad u situaciju da govorim kao što sada govori Tamara. Nadam se da će se ovde nekad nešto promeniti i da će doći do demokratije. Demokratiji je potreban obrazovan pojedinac koji će biti svestan okolnosti šta se ovde dešava. Autokratskoj vlasti je potreban zaglupljen pojedinac i zaglupljen narod. Novinari koji pošteno rade svoj posao su zato žrtve. Potrebni su nam građani koji prepoznaju to novinarstvo koje je u njihovom interesu, a ne građani koji veruju medijima koji im podilaze. A svi koji izveštavaju drugačije od tabloida su izdajnički mediji. Treba, međutim, samo da upremo prst u ovaj sistem koji ovde vlada već 10 godina, a ja imam 20.
“Nikada mi nije delovalo ovoliko mračno. Međutim, i dalje vidim neku svoju ulogu u tome da plivam kontra toka vode”
Vojin Radovanović
TAMARA SKROZZA: Logično je da vi mladi budete optimističniji, jer nećete ući u medije sa pričom – bolje da nisam ni ušao. I mi smo ulazili drugačije. Nismo pitali ni za platu, ni za radno vreme, ni za medijsku zajednicu. Na vama je da budete drugačiji i dobro je što ste drugačiji. Ja trenutno uživam u poziciji nadrndane babe u novinarstvu, kojoj sve smeta i koja stalno zvoca. I vreme je da zvocam. Ovde ne postoji mogućnost da bilo šta kažeš ili napišeš o bilo čemu da to ne izazove konfrontaciju, da te neko ne svrsta i nalepi ti odmah etiketu na čelo: ti si za Đilasa, ili ovakva si, onakva si. Pa meni se desilo da sam na društvenim mrežama okačila cveće, a onda se i oko toga povela rasprava. Napravio se haos oko jedne ruže.
“Naši političari nemaju dovoljno znanja i svesti šta je uloga medija”
Tamara Skrozza
DRAŽA PETROVIĆ: Još nisam u novinarstvu stigao ni lid da naučim da napišem, a odmah je država preuzela Borbu. Onda kad sam bio u Glasu javnosti, pojavio se onaj Vučićev zakon o informisanju. Onda sam imao problem sa kolumnom o Đilasu, pa opet problemi sa Vučićem…
Ako se vlast promeni nekog novog 5. oktobra, odmah će ovi iz opozicije već 6. oktobra da odu na Pink. Jer, da bi bio na vlasti moraš da osvojiš Pinkovu publiku. I svi će da pređu tamo i odmah zaborave nas normalne medije. Ne tražimo mi neki orden, jer smo samo radili svoj posao, ali će onda davati intervjue Verici Bradić ili Goci Uzelac, a ne nama u Danasu. Ovde je uvek tako – ako hoćeš da budeš pošten novinar, nikad tvoji neće biti na vlasti.
TAMARA SKROZZA: Naši političari nemaju dovoljno znanja i svesti šta je uloga medija. Čak i ako objavim nekritički tekst o nekom opozicionom lideru, ali sam nešto pogrešno lanula, odmah stiže kilometarska poruka. Ljudi bliski SNS i vlasti ne govore za profesionalne medije, 99 odsto njih odbija komunikaciju, ali s druge strane ni u opoziciji ne znaju šta je suština ili funkcija medija. Između redova se podrazumeva – ako si u profesionalnom mediju onda moraš da navijaš za njih. Ništa ne razumeju. Zato i ja strepim od tog novog 6. oktobra.
ANĐELA MILOVANOVIĆ: Mediji i politika su stvoreni jedno za drugo. To je savršeno destruktivan par koji je konstantno u previranju, ali očigledno moraju tako da egzistiraju. Političari, ko god je vlast, teže da mediji za njih rade zato što ne prihvataju kritiku. Niko od političara na vlasti ne želi da se vrati na dno, jer zna šta ga čeka dole. Mediji služe kao mehanizam odbrane ljudi na vlasti. I oni misle da će tako uz podršku medija večito vladati, ali ničija nije do zore gorela.
VOJIN RADOVANOVIĆ: Odem na intervju kod čoveka iz opozicije koji mi kaže – šta ti to mene pitaš. Očekuje, pošto, kako smatra, radim u opozicionom mediju, da mu idem uz dlaku. Crno-bela slika medija odgovara režimu, jer ako nisi s nama onda si protiv nas. I tako je najlakše da sprovode svoju politiku. Najlakše je na populizmu osvajati vlast, ostajati na vlasti i opet dolazimo do toga da su građani žrtve takvog medijskog prostora. Čak i čitaoci očekuju ako si ti iz Danasa da nemaš izjavu Bate Jugovića ili nekog drugog iz SNS- a, a ti si u fazonu, ja ovo radim zbog tebe, jer kada te vidim na ulici znam da nisi samo jedna brojka nego si čovek od krvi i mesa koji ima svoja osećanja, život. I da svoje mišljenje kreiraš na osnovu toga kako ti ja prezentiram stvarnost. Ali ti očekuješ da Danas bude propagandno glasilo i zato imamo situaciju da je opozicija napravila svoje novine od četiri stranice. Oni misle da mi ne znamo da pravimo novine, a da će oni da budu ti koji će dirigentskim štapićem da diriguju šta treba da se radi ili propagira. Neka onda političari budu i novinari.
TAMARA SKROZZA: Ne znam šta drugo da radim. Moj san je da kao Boža Andrejić gajim lavandu, ali sad smo imali situaciju da je nekom čoveku kod Novog Sada neko zapalio polje lavande u koje je on uložio sedam godina rada. Kako god okreneš – ne valja u Srbiji. Bežite iz novinarstva, ali novinarstvo je najlepši posao na svetu. Ja i dalje to mislim, ali to je posao u koji moraš da uđeš svestan Ili svesna da ćeš na ovaj ili onaj način morati da platiš cenu. Ali kada bi me neko pitao to čuveno pitanje: da li bih ponovo – da ponovo bih, i to pet puta, pa da krepam.
ANĐELA MILOVANOVIĆ: Svakako bih volela da radim sa kreativnim ljudima koji su sačuvali dostojanstvo. Ljudi se suviše lako prodaju, zato i lako propadamo. Moramo da držimo do sebe Trebalo bi pre svega sebe da cenimo, da smo čista inteligencija, jer ako to ne mislimo onda smo protraćili četiri godine na fakultetu. Poenta jeste da držimo do svog digniteta i onda sve dolazi od sebe, ali to je danas vrlo teško, ljudi su nekako po principu štapa i šargarepe. Žele odmah, žele sad, a ne može tako. Prave stvari se grade godinama. Zato bi mladi ljudi trebalo više da se uče strpljenju.
VOJIN RADOVANOVIĆ: Kao u svakoj generaciji ima ljudi koji su spremni da daju svoj potpis za bilo kakav tekst, ali ima i nas koji više cene svoje ime i prezime, kao i ljude koji taj sadržaj konzumiraju. Opet, moj nepopravljivi i mladalački optimizam mi kaže da će da bude više nas koji će da cene sebe. Kontam da se u nekim starijim godinama dođe u dilemu da li da odeš odavde ili da ostaneš… Navukao sam se na novinarstvo i voleo bih da ostanem ovde.
DRAŽA PETROVIĆ: Novinarstvo je mnogo lep posao, možeš da putuješ, da upoznaješ ljude, da utičeš na javno mnjenje, na ono što se dešava u državi, ali mislim da nikada ni u svetu nije bilo idilično. U najdemokratskijim zemljama uvek postoji novinar koji je napadan, ubijen. Ako imate talenta za pametnije stvari, vi se njima posvetite. Ima aktivnih novinara koji su se posvetili poljoprivredi, poput jednog od najvećih kolumnista i novinara Borisa Dežulovića. Otišao je u jedno selo kod Omiša, gaji biljne i životinjske kulture, peče rakiju. To je i moj ideal – da budem poljoprivrednik koji će se baviti novinarstvom.
