MARIJA VIRŽINIJA MENDES DA SILVA PINA, ambasadorka Portugala, zemlje koja predsedava Evropskoj uniji, govori za KARAKTER
Kakav je karakter odnosa Evropske unije i Srbije? Osim Kosova, koje su još najvažnije sporne tačke između Brisela i Beograda?
Rekla bih da je to skoro poput zidanja kuće. Imamo čvrste temelje i izgrađen je veliki deo kuće, ali neke sobe još uvek nisu završene ili je brzina gradnje sporija od očekivane. A bez završetka toga ne možemo početi da razmišljamo o krovu. Možemo to shvatiti kao neku vrstu posla koji je u toku sa svim šansama za postizanje pozitivnih izgleda ako Srbija pokaže posvećenost u oblastima u kojima je rad još potreban. Na primer, jedno od pitanja koje treba rešiti je područje vladavine prava čiji je nacrt jasan i na šta moramo gledati više od prilagođavanja okvira standardima, pravilima i vrednostima EU, njegove delotvorne implementacije i njegovu efikasnost. Ovo je izazov i treba vremena, ali kada postoji volja postoji i način.
Evropska unija i Srbija nedostaju jedna drugoj
Da li Evropskoj uniji nedostaje naša zemlja? Ili našoj zemlji više nedostaje Evropska unija?
One međusobno nedostaju jedna drugoj iz očiglednih razloga. EU će biti kompletna samo sa zapadnim Balkanom unutar svojih granica, a Srbija je od ključne važnosti kao regionalni lider za stabilizaciju i saradnju koja je potrebna ovom regionu da bi postigao punu evropsku integraciju. Srbija to, naravno, zna i zna koje su koristi od potpune evropske integracije, jer EU ima jasan set pravila, standarda i vrednosti koji, bez senke sumnje, pružaju bolji život na srednji i duži rok za njene građane. Imajući ovo na umu, problem nije odredište u čemu se slažu i EU i Srbija, već neki izbori u vezi sa planom puta na koje ponekad gledamo iz različitih perspektiva.
Beograd i Lisabon mogli bi biti gradovi blizanci, ne identični, ali oba grada imaju snažan identitet
Koliko su bliski Lisabon i Beograd? Šta nas spaja, a gde su razlike nepremostive?
Na prvi pogled sličnosti nisu očigledne između pomorskog grada i grada bez izlaza na more, mada je zajedničko za oba važnost reka koje ih zapljuskuju, ili ako posmatramo kroz urbanu liniju kako je Lisabon u poslednjim vekovima istorijski pošteđen, a Beograd ne. Ali onda nešto upada u oči: duša oba grada, njihova vibracija, opuštena atmosfera, gostoljubivost ljudi, kafa, terase, ljudi koji u šetnju idu bez ikakve svrhe (deambular, na portugalskom), uživanje u suncu, hrani, muzici, ukratko uživanje u životu, posebno u njegovom društvenom delu. Beograd i Lisabon mogli bi biti gradovi blizanci, ne identični, ali u smislu da se mogu dopunjavati zajedničkim osobinama. Oba grada imaju snažan i ponosan identitet što svima koji ih posete pruža jedinstveno iskustvo. Što se tiče nepremostivih razlika, još uvek nisam pronašla nijednu.
Na prvi pogled možda se Portugalci ne čine najekstrovertniji ljudi na svetu, jer nas Atlantik pomalo hladi, ali kad se otvorimo, jedan smo od najgostoljubivijih naroda na svetu
Na čemu posebno insistirate u diplomatskom delovanju u našoj zemlji? Koje su teme u vašem fokusu?
Portugal u Srbiji ima „dobru štampu“, što je ponekad iznenađujuće, jer ne postoje geografske ili istorijske veze koje mogu na jednostavan način objasniti ovako dobar odnos. Ali to postoji i neguju ga gotovo svi koje sam upoznala ovde i, da budem jasna, ne odnosi se samo na fudbal nego ide mnogo dalje od toga, s obzirom na to da se, na primer, fado, naša tradicionalna muzika, može čuti na vašem radiju i da nije neobično da je ljudi prepoznaju kao portugalsku. Uz ovu percepciju postoji izvrstan institucionalni odnos koji utire put mom najvećem cilju, jačanju bilateralnih odnosa između Portugala i Srbije na više polja koja su, proteklih godina, imala određenu vezu, ali moramo ići dalje: ekonomski, kulturalno i turistički.
Evropska integracija je takođe još jedna nezaobilazna tema. Uvek ističem važnost sprovođenja neophodnih reformi, uglavnom u oblasti vladavine prava, koje će omogućiti Srbiji da pristupi Evropskoj uniji, nakon ispunjavanja utvrđenih kriterijuma.
Žene su od ključne važnosti za budućnost Srbije
Primetio sam da ste ozbiljan zagovornik ravnopravnosti polova. Koliko je teško ili lako ženama u diplomatiji?
Da, ja sam poprilično podržavalac rodne ravnopravnosti, jer je ona ključna u izgradnji boljeg i inkluzivnijeg društva. Mislim da se mi žene u diplomatiji suočavamo sa istim izazovima kao i u mnogim drugim profesijama, a iskreno, ja nikada nisam osetila bilo kakvu diskriminaciju u diplomatskoj službi ili u svom svakodnevnom poslu.
Moglo bi zvučati kao kliše, jer je bio diplomata, ali Ivo Andrić je moj omiljeni pisac s ovih prostora
Kakav je status žena u Srbiji?
Žene su od ključne važnosti za budućnost Srbije i svakodnevno vidimo ohrabrujuće znakove da koračaju tamo gde treba da budu. Ne samo u Srbiji, već i širom sveta: gde se smatraju punopravnim građankama, gde su izabrane da budu na mestima gde se donose odluke jer su kompetentne i ozbiljne, a ne zbog nekog drugog sistema koji ne priznaje njihove zasluge i veštine. Potpuno funkcionalno društvo se oslanja na jednakost mogućnosti i ostvarivanje ovoga jedan je od najvećih izazova sa kojim se suočavamo.
Verujem da ste čitali Žozea Saramaga? Figurativno koje „slepilo“ vam se ne dopada ovde kod nas?
Ne bih nazvala to slepilom, već prilagođavanjem fokusa. Portugal je u drugoj polovini 20. veka prošao kolonijalni rat koji je trajao 13 godina i doveo do revolucije čime se, nakon nekih teških godina, uključujući egzodus više od milion ljudi iz naših bivših kolonija u Africi, uspela omogućiti transformacija naše zemlje u uspešnu i punopravnu demokratiju. Srbija je prošla kroz intenzivne događaje i promene kasnije od Portugala, tako da je prirodno da su stvari još uvek povezane, ali istina je da je ključ za suočavanje s tim gledanje u budućnost sa svetlije strane i koračanje ka njoj. Ne kažem da bi trebalo da zaboravite na prošlost, samo kažem da se sve rasprave mogu održati na konstruktivan način, imajući na umu da je važno fokusirati se u budućnosti na ono što nas, s obzirom na svet u kojem živimo, čini srednjoročno jačim i bolje prilagođenim.
Kog pisca s ovih prostora najčešće čitate?
Moglo bi zvučati kao kliše, jer je bio diplomata, ali Ivo Andrić je moj omiljeni pisac s ovih prostora. Andrić ima sposobnost konstruisanja živopisnih narativa o zapadnom Balkanu koji, lišeni netrpeljivosti, daju jasniju sliku istorije i korena ovog regiona. Čitanje Andrića daje vam mogućnost da naučite vredne lekcije iz prošlosti koje mogu pomoći u fokusiranju u budućnosti.
Kako vam izgledaju mediji u Srbiji?
Mediji su danas škakljivo pitanje u svetu u kojem su društvene mreže postavile narative među činjenicama. Ne zavidim radu medija koji mogu biti podvrgnuti nemilosrdnom pritisku da bi se na njih moglo kliknuti ili da bi se moglo citirati, ali smatram da je to neophodno. A njihov najveći doprinos našem društvu je sposobnost da nam dostave činjenice, čak i ako je sa nekima teško suočiti se. Njihova bi posvećenost trebalo da bude istina, naravno uvek poštujući njihove izvore, ali naglašavam, izveštavanjem treba da nam dostave činjenice i ne igraju se s emocijama, čak i kada to izgleda najlakše da bi doprlo do ljudi. Odgojena sam sa svešću o važnosti štampe, i ono što očekujem od ponašanja medija ovde i svuda je da imaju snažnu posvećenost istini, ali takođe i odgovornost. To je razlog zašto je u demokratiji sloboda medija toliko važna.
Koje portugalsko vino biste nam preporučili?
Kao ambasadorka Portugala ne bi trebalo da preporučim jedno određeno portugalsko vino i ne mogu to učiniti, jer ima puno njih u kojima posebno uživam. Portugalska vina su poslednjih decenija mnogo evoluirala i sada su među najboljima u svetu. Kada su u pitanju portugalska vina, ljudi često pomisle na “porto”, ali sada imate raznovrsnu paletu izvrsnih crvenih, belih, slatkih ili penušavih vina, kao i “vinhoverde”, jedinstvenu vrstu vina proizvedenu uglavnom na severu Portugala. Prilično sam zadovoljna činjenicom da u Srbiji možete pronaći portugalska vina.
Volim fado. To je vrsta muzike u kojoj naučite da uživate. Kad ste tinejdžer, to bi teško bio vaš omiljeni žanr muzike, ali ulazi vam u srce sa godinama kada počnete ceniti i drugačiju vrstu muzike, osim one u diskoteci
Slušate li fado? Ili preferirate neku drugu muziku?
Volim fado. To je vrsta muzike u kojoj naučite da uživate. Kad ste tinejdžer, to bi teško bio vaš omiljeni žanr muzike, ali ulazi vam u srce sa godinama kada počnete ceniti i drugačiju vrstu muzike, osim one u diskoteci.
Volite li bakalar? Znate li jedan od onih 365 načina za njegovu pripremu?
Volim bakalar i znam mnogo više od jednog načina pripreme!
Šta biste nam pre savetovali ako odemo u Lisabon: obilazak tornja Belem ili da probamo kolače “belem”?
I jedno i drugo i čak mnogo više. Zapravo bih vam preporučila da se „izgubite“ u Lisabonu, posetite naše istorijske četvrti, jedete našu divnu hranu, uživate u našim vinima, poslušate fado i posetite naše muzeje. Lisabon je danas grad koji povezuje istoriju i tradiciju sa modernim i trendi izgledom, što vas natera da prošetate i upoznate ceo grad.
Može li s nekim iz Portugala da se razgovara a da se ne pita za Kristijana Ronalda?
To se podrazumeva. To je kao da razgovarate sa Srbinom, a da ne pitate za Novaka Đokovića. Postoji taj čudan pojam da male zemlje žive usredsređene na jednu ili dve teme/ličnosti i da se ne mogu projektovati daleko od toga. U normalnom razgovoru sa osobom iz Portugala, pokušajte da pitate njega ili nju o njihovoj zemlji, šta posetiti, šta videti, šta jesti i videćete kako se svet otvara, jer su mogućnosti da sa portugalskih referenci pređete na svetske ogromne. I budite spremni za razgovor koji će takođe izazvati njihovu znatiželju o Srbiji, o sličnostima između zemalja i naroda. Na prvi pogled možda se Portugalci ne čine najekstrovertniji ljudi na svetu, jer nas Atlantik pomalo hladi, ali kad se otvorimo, jedan smo od najgostoljubivijih naroda na svetu.
I da, najbolji svetski fudbaler je Portugalac, ali takođe imamo i jednu od najstarijih istorija Evrope, multikulturalnu populaciju, mnoge druge poznate portugalske građane i još mnogo toga za naučiti i pokazati.
U čemu posebno uživate u Srbiji?
U srpskom narodu, definitivno, i njegovom gostoprimstvu. Obično kažem da se u Srbiji osećam kao kod kuće i to stvarno mislim. Mislim da je to zbog načina na koji me Srbi uvek dočekuju.
