Kažemo mentalni umor, osećaj unutrašnje zatrovanosti i „zamor“ duše, a mislimo – drugi nas uporno iscrpljuju. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da prekidanje veza sa ljudima koji nas guše nije dovoljno da bismo se bolje osećali ukoliko nismo raskinuli vezu i sa onom verzijom sebe koja je dopustila da bilo koji nezdrav odnos predugo potraje
JELENA TOLJEVIĆ, psihološkinja i psihoterapeutkinja, za KARAKTER
Karakteristika toksičnih odnosa je da izazivaju jake emocije. Kod ljudi se javlja osećaj krivice, straha, ljutnje, bespomoćnosti, neprijatnosti i nelagode. Stres i negativnost tako idu ukrug, a sa tim su povezanii manjak samopouzdanja, nezdrave granice, loše postavljena očekivanja i preduzimanje rizičnog ponašanja, što bi moglo da se nazove “unutrašnjom zatrovanošću”. Nisu samo drugi krivi za to, jer mi na neki način učestvujemo u svakom odnosu, pa i toksičnom. Promena perspektive i uverenja, kao i proširivanje znanja o veštinama komunikacije su neophodni da bismo sebe doveli do promene ponašanja i toga kako se osećamo u određenim relacijama.To je svakako test za karakter.
Zašto nam je svima potrebno povremeno „čišćenje“ uma i duše?
GRANICE
Korisno je da naučimo da razlikujemo funkcionalne od disfunkcionalnih relacija. Zdrav odnos podrazumeva da u njegovim okvirima postoji mogućnost za lični rast i razvoj, relativno dobra diferenciranost između dvoje ljudi i minimalna projekcija iracionalnih očekivanja, motiva i fantazija u onog drugog, dok ga, uprkos njegovim manama, prihvatamo kao “dovoljno dobrog”.
Najvažnije je postavljanje granica zajedno sa procesom emocionalnog oporavka i emocionalnog osnaživanja. Ako imamo dovoljno samopouzdanja i internalizovanog dobrog iskustva koje se dogodilo pre nekog toksičnog odnosa, moći ćemo sebi da damo podršku u prevazilaženju aktuelne krize. Za postavljanje granica značajna je asertivna komunikacija.
U procesu promene prvo se fokusiramo na otkrivanje šta je to što nam smeta, a zatim prepoznajemo moguće načine ponašanja koji bi doveli do rešenja kako da živimo kvalitetnije i budemo funkcionalniji. Na tom putu su najvažniji motivacija, naše prethodno znanje i svest koliko sama promena za nas ima smisla, odnosno koliko je u skladu sa našim vrednostima.Kada se fokusiramo na rešenje, ne razmišljamo šta je sve teško i kako nešto nećemo moći da uradimo, već baš suprotno – na koje načine to možemo. Jer kada razmišljamo o problemima, često osećamo kao da nam je staza do rešenja blokirana.
PUTEVI
Onda kada primetimo da se osećamo bolje, mislimo jasnije i radimo drugačije, možemo da budemo sigurni da uspevamo u procesu „detoksa“. Klijenti sa psihoterapije kažu kako im dodatnu motivaciju pruža utisak da postaju bolja verzija sebe. Može da nam se dogodi i da nas slučajna informacija iz spoljašnjeg sveta suoči sa procesom promene, pa da po novim uvidima i drugačijim kontaktima prepoznamo da je sve ono što činimo za sebe značajno i vredno.
Izlazak iz toksičnih odnosa nam je konačno neophodan ako pretendujemo da živimo zadovoljstvo, snagu i mir, a ne nezadovoljstvo, nemoć i nemir. Zašto?
Da kroz iste obrasce ne bismo ponovili slične greške, da bismo naučili da pružamo sebi podršku, da toksični odnosi ne bi trajno loše uticali na naš odnos sa samim sobom i odrazili se na naše fizičko zdravlje. Mi ne možemo uvek da budemo u stanju unutrašnjeg mira, ali je važno da naučimo kako da iz tog stanja funkcionišemo u odnosu na većinu obaveza i odgovornosti koje svakodnevno nosimo.
