JASMINA KOPRIVICA ZA KARAKTER: ONLINE SMO VIŠE NEGO IKAD

Kada je situacija sa obolelima od koronavirusa bila stabilnija, u prvom planu bile su teme iz biznisa, zabave, sporta. Ipak, generalna zainteresovanost za medicinske sadržaje nije gubila na snazi ni tada

JASMINA KOPRIVICA, generalni menadžer Telegrafa

Epidemija koronavirusa je ubrzala promene koje se već deceniju i po dešavaju u konzumaciji medija globalno. Svedoci smo sve veće ekspanzije digitalnih medija koji se utrkuju za svaki sekund pažnje čitalaca, proizvodeći dnevno, po portalu, na stotine vesti i video sadržaja.

Rad je u velikoj meri organizovan od kuće, deca se obrazuju putem online nastave, dostava hrane je u ekspanziji, a prelazak na online kupovinu zatvara velike prodajne lance

Danas smo online više nego ikad: rad je u velikoj meri organizovan od kuće, deca se obrazuju putem online nastave i druže putem video poziva. Dostava hrane je u ekspanziji i zamenjuje odlaske u restorane, a prelazak na online kupovinu zatvara velike prodajne lance, poput Najkija i Zare…
Po izbijanju krize i naglim zatvaranjem i ograničavanjem kretanja, publika je globalno napravila veliki korak u čitanju/gledanju/slušanju vesti dominantno online. U danima, nedeljama, sada već mesecima krize i neizvesnosti, poseta informativnim sajtovima, društvenim mrežama, kao i pretrage na Guglu o temama vezanim za koronavirus skočili su u ogromnom procentu.

Dnevna konzumacija online medija se od izbijanja epidemije duplirala sa prosečnih tri sata i 17 minuta na gotovo sedam sati

Prema istraživanju kompanije „Dablverifaj“ dnevna konzumacija online medija se od izbijanja epidemije duplirala sa prosečnih tri sata i 17 minuta na gotovo sedam sati!
Tako su čitaoci u SAD čitali vesti na sajtovima u martu ove godine čak 215 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Italijani su čitali 180 odsto više, Japanci 78, a stanovnici Australije 53 odsto, pokazalo je istraživanje američkog Nilsena. Isti trend zabeležen je i kod nas, gde je poseta domaćim sajtovima u vreme izbijanja krize značajno uvećana.
U Srbiji Internet koristi 3,75 miliona ljudi, a od tog broja više od 70 odsto njih ima nalog na nekoj društvenoj mreži (izvor: Republički zavod za statistiku). Sve je duže i vreme koje dnevno provedemo koristeći Internet, a svetski prosek u 2019. je bio šest sati.
Domaću medijsku scenu karakteriše dominacija televizije, koja je još uvek na prvom mestu po vremenu provedenom u konzumaciji programa. Međutim, domaći online mediji jačaju svoj doseg kod publike iz meseca u mesec.

Našu publiku, od izbijanja krize, najviše zanimaju informacije o broju obolelih od koronavirusa, dnevni izveštaji Kriznog štaba, saveti i preporuke lekara, analize o uticaju korone na biznis i običan život… Čitaoci u Srbiji posećuju domaće i regionalne news sajtove po više od desetak puta dnevno u potrazi za najnovijim informacijama.
U pojedinim mesecima, kada je situacija sa obolelima od koronavirusa bila stabilnija, u prvom planu kod publike bile su teme iz biznisa, zabave, sporta. Ipak, generalna zainteresovanost za medicinske sadržaje nije gubila na snazi ni tada.

Pored rasta online medija, televizija je takođe dobila novi zamah i „prikovala“ gledaoce za ekrane emitujući velike količine sadržaja o pandemiji virusa korone. Pozitivan efekat za posetu tokom prethodnih osam meseci imao je i Jutjub koji beleži rast od 43 odsto u vremenu koje njihova publika provede gledajući video sadržaje. Kod mlađe populacije (od 18 do 24 godine) Tik Tok je napravio najveći rast u krizi.

Promene u korišćenju medija donele su nove mogućnosti vezane za digitalno oglašavanje. Kako se menja zainteresovanost čitalaca i kako se sve više okreću online medijima i društvenim mrežama, za očekivati je da će i brendovi/oglašivači sve više usmeravati budžete ka ovim kanalima i ovim interesnim grupama. U Srbiji, početak krize je doneo veliki pad u oglašavanju i odustajanje od velikih kampanja. Tokom godine, posebno sada na kraju 2020. situacija je bitno bolja, sa primetnim pomeranjem budžeta ka online servisima i daljoj ekspanziji mobilnog oglašavanja.

Digitalni mediji imaju veliku ulogu u društvu, samim tim i odgovornost. Naš cilj mora biti pružanje istinitih i kredibilnih informacija i eliminisanje lažnih i neproverenih vesti. Suzbijanjem lažnih sadržaja, pogotovo u vremenima globalne epidemije i krize, digitalna industrija može pomoći u spasavanju ljudskih života.

jasmina-koprivica

Share