Otišao je Dejvid Belami, šarmantni prosedi čovek, koji je sa toliko žara pričao o čudesnom svetu biljaka i prenosio svoja naučna znanja generacijama koje su odrastale osamdesetih prošlog veka
Piše: Robert Milić
Zatekla nas je vest o smrti britanskog prirodnjaka, naučnika, pisca i autora naučno-dokumentarnih emisija ‒ Dejvida Belamija. Preciznije rečeno, zatekla je sve nas koji smo imali sreću da uživamo u daru njegovog talenta osamdesetih godina prošlog veka. Tih davnih godina na Televiziji Beograd, u okviru obrazovnog programa, u obilju kvalitetnog sadržaja, čekala nas je i jedna drugačija polusatna emisija u kojoj je prosedi, punački gospodin sa bradom oduševljeno i sa puno žara pričao, gestikulirajući rukama, uglavnom o čudesnom svetu biljaka kojim je bio potpuno dečački fasciniran.
Čak i oni koji nisu bili oduševljeni tematikom, nisu ostali ravnodušni pred originalnim i nadahnutim nastupom Dejvida Belamija koji je to radio na potpuno „svoj“, do tada neviđen način. Rođen je u Londonu 18. januara 1933. godine u hrišćanskoj baptističkoj porodici koja je bila vrlo posvećena veri, što je Belamija odredilo da ostane privržen hrišćanskim vrednostima do kraja svog života. Kao dete je želeo da postane baletski igrač ali je ubrzo, uvidevši nedostatke svoje pomalo krupne građe, od te ideje odustao.
Tokom školovanja je najpre pokazivao sklonost ka književnosti i istoriji, ali ga je inspirativni profesor potpuno promenio i okrenuo ka prirodnim naukama, zahvaljujući čemu je i pronašao svoj definitivni poziv. Na Univerzitetu Čelsi stiče diplomu iz botanike, a zatim i doktorat na Univerzitetu u Belfordu 1960. godine. Tih godina Belami vredno radi kao predavač na Odeljenju za botaniku Univerziteta Daram, objavljuje naučne radove, od kojih neke čak i u prestižnom časopisu „Nature“ i piše prve knjige.
Početkom sedamdesetih stižu prve ponude za rad na televiziji koje Belami rado prihvata i tako počinje njegova „javna“ karijera.
Tokom angažmana na televiziji Belami je snimio preko 400 dokumentarnih emisija posvećenih ekologiji, zaštiti životne sredine i botanici, ali je uporedo nastavio da piše i knjige inspirisane filmovima koje je snimao i aktivno se angažuje u humanitarnim organizacijama za zaštitu i konzervaciju prirode. Njegove dokumentarne serije „Botany man“, „Bellamy on Botany“, ali i mnoge druge, bile su često nagrađivane kao primer profesionalizma i originalnosti.
U privatnom životu Belami je bio duboko posvećen svojoj supruzi Rozmari Froj sa kojom je proveo u braku gotovo 60 godina, sve do njene smrti 2018. godine, i sa kojom je imao petoro dece. Ljubav je, čini se, bila za Belamija pokretač za sve. Nažalost, sa naših malih ekrana je nestao već početkom devedesetih, kada su kvalitetni inostrani sadržaji postali nedostupni zbog ekonomskih sankcija. Uporedo sa tim i aktivnost samog Belamija se polako gasila i prelazila u legendu.
Nakon njega, videli smo i mnoge druge prirodnjake koji su radili na neki svoj, osoben način, kao što su Stiv Irvin, Ber Grils i mnogi drugi. Ipak, Belami je bio prvi.
Bio je apsolutno atipična televizijska pojava koja bi u današnjem površnom i konzumerizmu orijentisanom svetu bila možda potpuno marginalizovana, uprkos znanju i talentu.
Svojom originalnošću i vrednim radom postao je inspiracija i motiv televizijskim autorima u usponu, ali i onim mladima koji su baš gledajući Belamija i sami odlučili da se bave naukom.
Po objavi vesti o njegovoj smrti na našim portalima je bilo mnogo komentara. Gotovo svi su se svodili na isto, što je istovremeno govorilo sve o Belamiju i kao čoveku i kao autoru: „Gospodine Belami, hvala Vam za srećno detinjstvo“.
(Budikarakter.rs/Robert Milić)
