Izvor: N1 / Foto: Wikimedia Commons
Na jučerašnji dan, pre 19 godina, na ulazu u zgradu Vlade ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski predsednik Vlade Srbije. Ko je naredio njegovo ubistvo i dalje se ne zna, dok je za organizovanje ubistva na 40 godina zatvora osuđen bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, izvršilac atentata na Đinđića. Skup kojim je odata počast Đinđiću, kao i “Šetnju za Zorana”, organizovali su ove godine predstavnici koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije. Poručili su da tim skupom i ovog 12. marta pokazuju da su Đinđićeve ideje i dalje žive.
Od kolone koja je, te 2003. godine, Zorana Đinđića ispraćala, do šetnje koja danas na njega podseća, prošlo je 19 godina. Kolona je od tada skoro dva puta manja, ali sećanja na Đinđićeve ideje i dalje jednako su žive. I za te ideje žive čak i oni koji su u vreme kada ih je Đinđić sa Srbijom delio, prvi put izašli na birališta ili bili tek deca.
„Ja sam uspela da doživim jedan period i da ga lično poznajem i da ga slušam I to je zaista bio jedinstven čovek“, rekla je Katarina Jelisavčić, koja je imala 20 godina kada je ubijen.
“Nažalost, i on i Oliver su imali sličnu sudbinu, ljudi sa takvom vizijom obično stradaju zbog te iste”, poručuje 29-togodišnji Stefan Skorupan.
Prvog demokratski izabranog premijera mladi vide kao čoveka koji je i dalje uzor za neke buduće generacije političara. A kao najveći politički uspeh pripisuju mu:
“Svrgavanje političkog režima Slobodana Miloševića, to pre svega”, dodao je Skorupan.
“I to nikakva nije garantovana stvar, da smo mi osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idmeo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra i da padnemo unazad kao Rumunija i da deset narednih godina se batrgamo i da posle deset tih godina možda i mi imamo neku komičnu Vladu koja će da kaže hoćemo u Evropu, posle deset izgubljenih godina”, govorio je Zoran Đinđić.
“On je vraćao tu nadu, on je vraćao taj osećaj sigurnosti i slobode”, kaže Jelisavčić.
I sve to što je Đinđić započeo, aktuelni režim je zaustavio, sigurni su njegovi bivši bliski saradnici i stranačke kolege.
“Sve ono što je pokušao da uradi da Srbija postane normalna, uređena država, da u državi Srbiji postoji neki red, da u državi Srbiji postoji solidarnost i da bude društvo pravde i da u državi Srbiji se uspostavi politička odgovornost. Svega toga danas nemamo”, smatra predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
“I znate kad te ideje tako naređate, to deluju kao fraze, kao floskule, suština je da mi nismo napravili pomak”, kaže Gordana Matković.
Skoro dve decenije od vremena kada je Đinđić krenuo u reforme države i društva, i država i društvo na istom su mestu, utisak je ministarke koja je u njegovoj Vladi bila zadužena za socijalna pitanja. Nema institucija od poverenja, a ljude koje ih vode ne preporučuju znanje, iskustvo i odgovornost, već samo stranačka članska karta, misli ona.
“Mnogo je toga razočaravajućeg posle ovih 20 godina, s jedne strane, a sa druge strane, naravno, ostaju te ideje koje je Zoran zastupao i mislim i svi ovi ljudi koji su ovde da zastupaju te ideje i da ih je mnogo više u Srbiji. Ili se bar nadam”, dodaje Matković.
