Piše Marija Dakić
Magazin Karakter održao je drugi po redu panel NOVINARSTVO SA KARAKTEROM, osmišljen tako da pruži mogućnost mladim studentima i studentkinjama novinarstva sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu da razgovaraju sa starijim i iskusnijim kolegama na temu medija. Prisutni su imali prilike da čuju sa kojim izazovima su se suočavali novinari na početku svojih karijera, ali i koje prepreke postoje danas za mlade novinare.
Razgovor je održan u Kulturnom centru Grad, a tema ove debate bila je Saveti mladim novinarima i njihova iskustva.
Zoran Sekulić, direktor i glavni urednik Novinske agencije FoNet, osvrnuo se na početak svoje novinarske karijere osamdesetih godina prošlog veka. U Tanjug je ušao ’83. i u to vreme je u toj agenciji bilo zaposleno hiljadu novinara i postojalo je 48 dopisništava širom sveta, što danas zvuči kao “naučna fantastika”. Novinarstvo, kojem su ih učili osamdesetih, ocenio je Sekulić, više ne postoji: „Jedan od ključnih principa je bio da su činjenice svete a komentari slobodni. Danas to zvuči kao vic, medijima dominiraju emocije i uverenja.“
“Šta ćete staviti u svoj izveštaj, tu odluku treba da branite profesionalnim a ne ideološkim razlozima, i ne političkim”
Zoran Sekulić
Kada je reč o veštinama koje su potrebne novinarima kaže da se danas zahtevaju mnogo ozbiljnije i raznovrsnije nego u prošlosti. Sa ogromnim iskustvom iza sebe, Zoran Sekulić dao je neke od ključnih saveta budućim kolegama, održavši svojevrsno predavanje koje bi značilo i velikom broju već izgrađenih novinara. Rekao je da je jedna od ključnih stvari u novinarstvu upotreba mozga, i istakao je da je u toj profesiji osećaj za selekciju od ključnog značaja.
„Šta ćete staviti u svoj izveštaj, tu odluku treba da branite profesionalnim a ne ideološkim razlozima, i ne političkim“ rekao je urednik FoNeta, uz zaključak da novinar mora da napravi distancu od samog sebe, i da ne treba da ima u vidu neki centar moći iza sebe, već publiku kojoj se obraća i da zna šta je od javnog značaja.
Nevena Madžarević, novinarka i voditeljka na TV Nova S, osvrnula se na svoj ulazak u novinarske vode. Njeno iskustvo je specifično jer je završila filmsku i TV produkciju, i u novinarstvo je ušla kroz film. Prvo je bila filmska novinarka, a potom u informativnom program, i tu je, kako kaže, doživela prvo otrežnjenje. Kada je nakon Art televizije i RTS-a stigla na TV B92 shvatila je da „ne zna ništa“, i morala je da ide nekoliko koraka unazad kako bi naučila da napiše vest, napravi TV prilog.
“Jedan od saveta, kada smo prolazili BBC-jevu školu novinarstva, bio je da televiziju možemo da gledamo bez zvuka, a da znamo o čemu je reč”
Nevena Madžarević
„Na svakoj stepenici sam se zadržala malo duže nego što sam u tom trenutku želela. Sada, kada radim u redakciji i ja rukovodim ljudima, vidim kako je to suština i kako se vidi svaki propušteni stepenik“ rekla je Nevena.
Na pitanje moderatora Nenada Čalukovića, urednika magazina Karakter, kako izgleda priprema za jutarnji program „Probudi se“, koji vodi na Novoj S, novinarka je akcenat stavila na proces uređivanja:
„Ono što je ključno, kad sam uređivala vesti a i sada kroz emisiju, je da mi prvo izaberemo teme, pa redosled gostiju, pa trajanje. I formom i izborom uređujemo emisiju. Ja imam profesionalnu deformciju da vodim računa o tome da postoji i dramaturgija, da postoji nit. Važno je i da znamo kada biramo temu da postoji i interes javnosti za tu određenu temu“.
„Jedan od saveta, kada smo prolazili BBC-jevu školu novinarstva, bio je da televiziju možemo da gledamo bez zvuka, a da znamo o čemu je reč, što znači da je slika glavno izražajno sredstvo“ rekla je Nevena Madžarević.
Danica Opačić, studentkinja druge godine novinarstva na FPN-u, rekla je kako su joj važne sugestije profesora i kako bi volela da iskusni novinari i novinarke češće dolaze na fakultet. Danica spada u generaciju studenata koji, zbog korone, predavanja imaju mahom onlajn, tek se nedavno proimenila situacija.
“Volela bih da iskusni novinari i novinarke češće dolaze na fakultet”
Danica Opačić
„Meni bi bilo draže da studenti što češće dolaze u redakcije umesto da novinari dolaze na fakultet. Manje imate prilike da se sretnete sa praktičnim veštinama, a pravi sudar sa profesijom počinje kad se uđe u redakciju, a u redakciji stvari zavise od toga kakva je njihova uređivačka orjentacija.“, konstatovao je Zoran Sekulić.
Saška Janković, takođe studentkinja druge godine na FPN-u, slaže se sa time da su saveti starijih kolega veoma značajni, ali, kako kaže, treba ih uzimati sa rezervom jer su i profesori različitih ideoloških orjentacija.
“Obrazovanje jako važno za novinarsku profesiju. Važno je i iskustvo, ali je obrazovanje baza”
Saška Janković
„Moramo slušati savete kolega, ali uz dozu rezerve, jer imam ubeđenje da ću se i sama oblikovati kao novinarka kad krenem da se bavim tom profesijom“.
Saška je ocenila da je danas lako dobiti zvanje novinara, što nije dobro. „Smatram da je obrazovanje jako važno za novinarsku profesiju. Važno je i iskustvo, ali je obrazovanje baza. Studentima treba više kontakta sa redakcijama. Treba nam kontakt sa ljudima koji će nam reći šta ne valja ili šta valja. Novinar treba da prođe i teorijsko obrazovanje i praksu, koja je nama falila ove dve godine“.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM IZDANJU MAGAZINA KARAKTER
Marija Dakić
